За младе ТВ и новине готово да не постоје

Запад се наоружао против српских медија
12/08/2023
Данијелу Симићу забрањен улазак у Хрватску због извјештавања из Донбаса
16/08/2023

Млади се информишу преко друштвених мрежа и преко портала, док телевизија и новине за њих готово да не постоје. У традиционалним медијима нема ни садржаја за младе нити младих саговорника, каже се у истраживању КОМС-а и наглашава да млади мисле да интернет више продубљује насиље него што га сузбија.

Друштвене мреже као извор информисања користи 59,5 одсто младих, 36 одсто посећује информативне портале, док телевизију (4%) и новине (1%) млади ретко користе, каже се у Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Србији за 2023. годину, који је данас представила Кровна организација младих Србије (КОМС).

Ипак, већина младих (63%) сматра да уме да препозна лажну вест, а 36 одсто њих каже да донекле препознају. Са вестима и информацијама које су лажне понекад се сусреће 31 одсто, а често 66 одсто младих, што је за десет процената мање него претходне године.

Оне који прате политичка дешавања највише интересују теме корупције и криминала (43,7%), затим националне теме – Косово, ситуација у региону, спољна политика Србије (41,7%), па економске теме – запошљавање, инвестиције и слично (36,3%), нефункционисање демократије у Србији (36,1%) и животна средина са 35,3% (уз озбиљан пад са 53,4% у односу на претходну годину).

Млади Београђани се информишу на Инстаграму и Твитеру

Истраживање је вршено и на фокус групама, па је група из Београда пренела да се највише информише на Инстаграму и Твитеру, а много мање преко традиционалних медија, што су за њих и онлајн портали. Само неколицина чита штампу, односно недељнике. Они готово да не прате телевизију, осим што понекад испрате уживо догађаје попут протеста или спортских мечева.

Кажу да се труде да прате медије различитих профила и да информације проверавају из више извора. То се може приписати чињеници да је разговор вођен са будућим медијским радницима и политиколозима. Истакли су да им је због будуће професије важно да уђу и у „блато” како би знали шта се око њих дешава.

На друштвеним мрежама, које наводе као изворе информисања, већина младих проводи три до четири сата дневно, а неки чак и цео дан, користе телефон и за учење и за посао. На мрежама прате активности онлајн медија, организација цивилног друштва, новинара и активиста.

Теже визуелном приказу тачних информација у краткој форми. Кажу да када им је нека тема важна ‒ продубљују је даље. Истраживање показује да због стреса који им изазива велики број информација ‒ млади селекцију праве тако што прате само оно што их занима.

Нагласили су недостатак адекватних садржаја за младе у традиционалним медијима. Они препознају потребу за омладинским медијима усмереним на квалитет и примећују недостатак младих новинара. Желе да има више младих саговорника у медијима и мисле да је важно да се млади укључе и као стручњаци, пошто године не би требало да буду мерило стручности.

Учесници истичу потребу да медијска писменост постане интегрисана у већ постојеће предмете образовног система, као што су грађанско васпитање и српски језик. Цензуру виде као велики проблем, а интернет као средство које олакшава пробијање те блокаде.

Медији су учесници у сајбер насиљу, сматра већина младих са фокус групе, а као пример наводе трагедије које су се десиле почетком маја у Србији и неодговорно извештавање. Упркос томе што пријављују насиље на интернету, сматрају да интернет више подстиче насиље него што га сузбија. Главни проблем за њих је то што не постоји одговорност јер су у питању анонимни профили.

Млади из Шапца желе читаву вест на друштвеној мрежи, а не на порталу

Дипломирана новинарка која је била учесница фокус групе у Шапцу, као изворе информисања навела је Бету, РСЕ, Вајс интернешнл, подкасте и њузлетере. У овој групи су сагласни да млади ретко користе њуз апликације и сајтове, већ желе да добију потпуну информацију на самој друштвеној мрежи.

Део учесника је рекао да никада раније није чуо израз „медијска писменост”, да им није потпуно јасно шта подразумева. Учесници којима је појам медијске писмености познат долазили су из области која се у мањој или већој мери бави медијима.

Један део је сматрао да за увођење медијске писмености у формално образовање недостају стручни кадрови, те да би се то спроводило „реда ради” и како би се испунио фонд часова. Други сматрају да медијска писменост треба да се интегрише у друге различите предмете, те да треба користити реалне примере – како је једна учесница навела, уколико је у питању лажна вест у вези са менструацијом, идеално би било да се о томе говори на часу биологије и каже шта је исправно,

Извор: унс