Искушења Савјета РТЦГ: VIVA Лас Вегас

За Антену М пише: Петар Пестеровић

На Порталу Побједе, на дан ,,срећног’’ Великог петка, освануо је извјештај о активностима Савјета РТЦГ са црно бијелом сликом. Једни су то тумачили симболиком дана, тј. датума, а други су то видјели као метафору дјеловања управног органа најважније медијске институције у Црној Гори.

Вјероватно уредници фотографије нијесу хтјели да боду очи са недефинисано дречавом зеленом бојом која је била главни сценографски елемент засједања Савјета РТЦГ. Ипак, ни они који су читали извјештај, ни они који су гледали засједање Савјета нијесу могли побјећи од мисли и реченица што парају разум (медијски) писмених људи.

Генерални директор извињавао се неколико пута због терминологије која није прецизна. А прецизна терминологија у сржи је сваког озбиљног, наглашавамо озбиљног, административног менаџмента. Правник Борис Раонић правдао је кашњење у припреми и анализи коефицијената потребних за нови колективни уговор тиме што Правна служба већ годину дана нема шефа рачуноводства? Збрка у глави, познато је, право удари на језик. Раонић, при томе, није ни поменуо да је у децембру дао отказ двојици најспособнијих финансијска експерта у РТЦГ. Нити је поменуо да је новодоведени експерт који се бави финансијама на обуци код већ двије године пензионисаног службеника РТЦГ! А није поменуо да за ревизора спремају особу која за то нема ни знања ни искуства. Али ће бити подобна за финасијски извјештај Раонићевог креативног кабинета.

Вива Лас Вегас

Сав овај лавиринт бројки, људи и коефицијената требало је да припреми Раонићева помоћница. Но, она је имала много лакши и пријатнији задатак, посјету сајму технологије у Лас Вегасу. Друштво јој прави, у Лас Вегасу већ одомаћени, помоћник генералног директора РТЦГ. Ако смо добро избројали, тамо је о трошку грађана и радника РТЦГ већ јубиларни десети пут!?

Црна Гора на прсте једне руке не може да наброји административно особље које је САД походило 10 пута у току каријере, све да се ишло на Ист Ривер да се заступа држава.

Но, шема је оваква…. Тамо се виде најновија чудеса свијета која су прилично скупа и модерна и онда се генералним директорима објашњава колико ми тренутно заостајемо у развоју. Једини дигитални адут у више директорских мандата, дакако, форсира куповину нових технологија које, погађате, само он зна кроз тендер да набави (од ограниченог броја понуђачача).

Тендер се одради, одржавање уговори преко треће стране и онда РТЦГ троши годишње одржавање више него што улаже у програм. А да би се фасцинирало неуко друштво у Савјету, генерални директор, непоткован домаћом терминологијом, распали са О-ТИ-ТИ, спотифајем и нетфлиxом, кад му сугестивним питањем лопту на смеч подигне најмлађа чланица Савјета. Благовијест да је све спремно за тражени стриминг с бока добаци управо смијењена уредница портала.

Иначе, подухват који је засјенио и кашњење новообрачунатих плата радницима је апликација која се може накачити на телефон и која вам даје могућност да гледате и редовни програм и архив ако вам је доступан Интеренет.

Али, (увијек најважније долази након али) РТЦГ још нема дигитализовани архив јер вук из Лас Вегаса то није ни урачунао у прву фазу дигитализације. Зато ће сваки проблем који се појави поткријепити ријечима:

„Наши запослени, посебно ова старија структура, има проблема да се ухвати у коштац са новом технологијом“.

У контексту потписивања милионских уговора за одржавање опреме (хватање у коштац са проблемима) које преузимају другови цитиранога, док он тезгари по приватним телевизијама, представља заправо нове стандарде – лицемјерја.

Милиони и радна неђеља

Иначе, сав овај пут Ускршњег хода до Лас Вегаса и назад коштао је око 10 хиљада ЕУР, много више од радних недеља на чијој штедњи би Раонић хтио да направи фонд за повећање плата радницима.

Кад смо већ код плата – у неђељу, Ускршњу, објављен је и веома интересантан чланак о платама градоначелника у региону, који обезбјеђују и социјалне и образовне и комуналне и медијске услуге и погодности за своје грађане. Нити један, од Вардара до Триглава, све са огромним менаџерским и политичким искуством, бирани од десетина и стотина хиљада грађана, нема лични доходак од 3500 ЕУР, какав је, гласовима седам чланова сумњиво изабраног Савјета, завриједио најспорији и најнеуспјешнији студент права у историји Правног факултета са просјеком 6,40.

Па, ипак, и у таквом се Борису Раонићу пробудио социјални нерв који га је подстакао на ганутљиву идеју да размотри могућност расподјеле станова и пензионерима РТЦГ или, барем, онима који ће до расподјеле станова отићи у пензију. Но, те дубоке социо-процедуралне мисли прекинуо је сурови резон да би и насљедници умировљених могли да траже стан од РТЦГ.

Ко ту није поклекао и баталио праћење сједнице Савјета РТЦГ, а људски га је и лако разумјети, кога од тога тв-мазохизма није одвојило признање Дрљевић др Веселина да „конзумира радио програм“… разочарење је чекало на концу. Ни предсједник Савјета, ни Генерални нијесу добачили до рјешења проблема и дотација за стамбена питања. А чини се да им је било пред носом, сакривено у у ненаплаћеним гаранцијама за кашњење пројекта дигитализације.

Да су барем открили желе ли и да праве мултимедијалну галерију од пола милиона? Коју је пројектовала иста фирма која је експресно направила еко-кућицу на Жабљаку. И којом је, изгледа, опортуни Раонић придобио глас члана Савјета којем галерије највише значе.

Све је то прошло у сјенци славодобитно усвојеног Програмског плана ТВЦГ за 2022, који је половином године скраћен за готово 300 емисија. Све са нереализованим серијалом о Вранешкој долини, продукционим и завичајним првијенцем Веселина др Дрљевића.

Човјек из Томашева је у једном тренутку отворио душу и рекао да расподјела станова као саставни дио социоекономског положаја запослених – оних који никад, ни да оваква инфлација потраје деценијама, неће досећи мјесечну плату од 3,5 хиљаде, ни редовне годишње одласке у Лас Вегас – „мора бити законита, али и људски морална“. Дивно, иако би то био (пре)нагли заокрет у односу на све што се дешава откада је засио у фотељу предсједника Савјета, па онда својим дјеловањем незаконито инсталирао Бориса Раонића на чело РТЦГ.

Спора држава и пребрзи функционери

Фрустрирајуће је што се не може помоћи држави да регулише питања која највише муче стратега Бориса Раонића: зашто Нетфлиx не плаћа порезе за домаћа броадцастинг улагања и како (држава) не регулише сервисе које је Раонић наумио да промовише на Јавном сервису.

Инертност државе му са друге стране иде на руку, јер све постојеће институције нијесу до сада имале чак ни подстицај да провјере чија је непријављена кућа у Доњој Горици, коју Раонић не приказује ни пореским органима, нити АСК и да ли је неко тамо био подстанар у дугом року?

Изгледа и да Етички одбор Универзитета Црне Горе засједа у олимпијским циклусима, пошто се нико није позабавио паралелном интерпретацијом Мастер плана црногорског туризма и Дрљевићеве докторске тезе!? То да ректор Божовић држи на дивље један цивилизацијски и медијски сумњив портал, којим се бави ван радног времена на Универзитету, већ је сама за себе ствар хипербизарна. Скоро као чињеница да ниједан државни орган не занима како то државна ЕПЦГ уплаћује новац за маркетинг порталу који није регистрован?!

Можда ће неко помислити како су ово теме богом дане да се Јавни сервис позабави њима? И запитати се зашто никад нијесу заслужиле пажњу креатора уређивачке политике ТВЦГ?

Па, ако вас баш занима – питајте Марију. Или, ипак, боље Бориса? Или је, заправо, сасвим свеједно од кога нећете добити (тачан) одговор.