“Медиа центар” организовао округле столове о новим медијским законима

Удружење новинара Српске: Данијел Симић предсједник!
24/11/2022
Конкурс: За медије 348.000 евра
28/11/2022

Медиа центар је од 17. до 23. новембра организовао пет округлих столова са представницима НВО и медија који су били посвећени разматрању нацрта медијских закона који се од 8. новембра до 18. децембра ове године налазе на јавној расправи. Скупови су одржани у Бијелом Пољу Беранама, Бару, Тивту и Подгорици, уз подршку Балканске мреже за развој цивилног друштва (БЦСДН).
Министарство културе и медија је објавило 8. новембра позив за јавну расправу у вези са нацртима три медијска закона: Закон о медијима, Закон о аудиовизуелним медијским услугама и Закона о јавном медијском сервису.

На округлим столовима представљене су новине које доносе нацрти медијских закона и побољшања у односу на постојеће прописе. На скуповима су представљени и сегменти прописа који су, по мишљењу Медиа центра, проблематични и које треба побољшати прије достављања медијских закона Скупштини на усвајање. Посебно су проблематизовена поједина рјешења која се односе на могућност рада медија који нису уписани у евиденцију надлежног министарства. Предложено је да се Нацрт закона о медијима допуни нормом којом се забрањује рад медија који нису уписани у евиденцију код надлежног органа. Тиме се спречава да се, прије свих нерегистровани портали, а могуће и други медији, појављују на тржишту, прикупљају новац од маркетинга док истовремено не плаћају порезе, чиме постају нелојална конкуренција другим медијима који своје обавезе уредно измирују. Такође, медији који нису уписани у евиденцију нису под надзором институција које прате спровођење закона и овлашћене су да санкционишу непоштовање професионалних стандарда, а посебно говор мржње.

На скуповима је указано на проблем да су у овом тренутку интернетске публикације (портали) и штампани медији ван контроле (у позитивним прописима) примјене професионалних сандарда, скривеног рекламирања итд, па је предлажено да Агенција за електронске медје (АЕМ) прерасте у Агенцију за медије и прошири опсег дјеловања. Предлозима је затражено да се, по сваку цијену, интернетске публикације придруже аудиовизуелним медијским услугама како би се осигурала адекватна улога будуће Агенције за аудиовизуелне услуге побољшала примјена професионалних стандарда на порталима.

Такође, на скуповима је предложено да се задржи постојеће рјешење из закона и да се коментари на порталима који имају увредљив садржај бришу у року од 60 минута од тренутка када је указано на увредљив садржај а не у року од осам (8) сати, како је предвиђено у Нацрту закона о медјима.

Медиа центра је предложио да се прошири надлежност будуће Агенције за АВМ услуге у анализи тржишта и додјели националних фреквенција за ТВ емитере. Према одредбама актуелног Закона, али и Нацрта закона, Агенција нема надлежност да спроводи периодичне анализе тржишта и да, у односу на показатеље из анализе, врши додјелу фреквенција за националне ТВ емитере. То у пракси доводи до олакшане процедуре за добијање националне фреквенције и уласка на црногорско тржиште медија из окружења (првенствено Републике Србије) који у другој држави имају централе које производе програмске садржаје који се реемитују у Црној Гори. То доводи, даље, до угрожавање рада емитера успостављених и утемељених у Црној Гори јер се не могу на скромном маркетиншком тржишту такмичити са телевизијама из окружења које веома мало програмских садржаја производе у Црној Гори, па самим тим и немају значајне трошкове, док са друге стране узимају знатан дио новца од маркетинга.

На скуповима су представљени предлози да се законом обавежу емитери да су дужни да најмање 10% укупног недјељног програма посвете објављивању вијести и информација из зоне покривања, што даље треба уредити подзаконским актом. Такође, потребно је да се законом обавежу емитери да ће минимално учешће сопствене продукције у укупном седмичном емитовању телевизијског или радијског програма износити најмање 20%, што је предвиђено нацртом Медијске стратегије али не и Нацртом закона о АВМ услугама. Грађани морају добити информације које су им корисне у свакодневном животу, а медији треба да то омугуће производњом садржаја на територији коју покривају и у вези са потребама грађана са те територије. Ако се законом не пропише минималан проценат сопствене производње садржаја, велика је вјероватноћа да медији неће производити скоро ништа од садржаја потребних грађанима.

Учесници скупова су се сагласили и са предлогом да се допуни Нацрт закона о АВМ услугама на начин да се задржи рјешење из постојећег Закона и пропише да је емитер дужан да доприноси:

слободном, истинитом, цјеловитом, непристрасном и благовременом информисању јавности о догађајима у земљи и иностранству;
поштовању и промоцији основних људских права и слобода, демократских вриједности, институција и плурализма идеја;
унапређењу културе јавног дијалога и поштовању језичких стандарда.”
Уколико се законом не створи обавеза поштовања профсионалних стандарда, онда ће електронски медији моћи да крше професионалне стандарде, шире говор мржње и буду пука пропаганда политичких партија без било какве санкције од стране Агенције за АВМ услуге, а поштовање стандарда и спречавање говора мржње ће се једино моћи остварити након дугогодишњих поступака пред судом. Агенција за АВМ услуге треба да врши улогу регулатора и према медијима који крше професионалне стандарде предузима новчане санкције, привремено или трајно одузиме одобрења за рад, што јој, као могућности, пружа Закон.

На скуповима је предложено да се број чланова Савјета РТЦГ повећа за два члана (у односу на Нацрт), са 11 на 13, од којег би једног предлагала национална вијећа мањинских народа а другог НВО из области које се баве питањима родне равноправности. Истовремено, кроз измјене Нацрта закона, накнаде члановима Савјета треба умањити 50% у односу на важеће законско рјешење (и да буду 50% просјечне мјесечне зараде у РТЦГ), како не би био увећан износ средстава планиран за накнаде члановима Савјета РТЦГ.

На скуповима је прихваћен предлог да се нацрт Закона о АВМ услугама и нацрт Закона о РТЦГ измијене у прелазним одредбама и да се пропише покретање поступка избора нових чланова/ца Савјета у року од осам (8) дана након усвајања ова два закона. Не постоји ваљан аргумент који може бити оправдање да се задржи рјешење које се налази у нацртима закона а којима је прописано да садашњем Савјету Агенције и РТЦГ мандат траје до краја, односно наредне три до четири године, као и да актуелни менаџменти остану на функцијама до краја мандата. С обзиром на то да се доносе нови закон о АВМ услугама и нови закон о РТЦГ којим се у састав савјета уводе нови овлашћени представици (Адвокатска комора, предствници НВО из области родне равноправности и др.) који треба да допринесу унапређењу рада овог кључног управљачког органа, да се уводе нови критеријуми у погледу квалификација/искуства чланова Савјета, као и да се уводе нови критеријуми за НВО као овлаштене предлагаче, потпуно је очекивано да одмах након усвајања ова два закона започне процедура избора нових управљачких органа. Ово се односи и на избор нових директора Агенције и РТЦГ јер су и за ове функције пооштрени критеријуми за избор.

Уколико Влада жели професионализацију Агенције за АВМ услуге и РТЦГ, онда не треба одлагати примјену закона и именовање нових управљачких структура.

До сада је предлоге за побојшање нацрта медијских закона које је припремио Медиа центар подржало 30 НВО а очекујемо да се до краја јавне расправе тај број повећа.

Горан Ђуровић, директор Медиа центра