ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ: Усвојен извјештај о нападима на новинаре
08/02/2024
Црна Гора није дио потпрограма “Медиа”: Тамара Вујовић каже да није крива
12/02/2024
Комисија за праћење истрага о нападима на новинаре препоручила је Тужилаштву да се провјери да ли су се ДНК трагови и ствари и предмети у вези убиства Душка Јовановића чували – и да ли се чувају – на законом прописан начин, без негативног утицаја спољних фактора.
Комисија је, према извјештају који је Влада јуче усвојила, затражила се на стручан начин и од признатих стручњака или стручних организација, поново провјере сви нађени ДНК трагови на свим предметима и мјестима и да се поново утврди да ли су то стварно ти ДНК трагови који су изузети са предмета и мјеста догађаја, те коме стварно припадају.
“Опреза ради и да не буде сумње, препоручује се да то не раде стручна лица која су раније радила на идентификацији ДНК трагова, већ да то раде друга стручна лица или макар да друга стручна лица буду укључена у тај рад са претходним стручним лицима”, наводи се у извјештају.
Душко Јовановић убијен је 27. маја 2004. године у Подгорици, након што је изашао из редакције “Дана”, а до данас није утврђено ко је и због чега извршио убиство.
У то вријеме, на власти је била Демократска партија социјалиста (ДПС) а тадашња опозиција је убиство доводила у везу са писањем тог листа о дуванској мафији.
Лиср “Дан” је тада углавном преносио текстове загребачког “Национала”, који су објављивани од 2001. године, а према којима су бивши предсједник државе Мило Ђукановић и бизнисмен Станко Суботић били дио “дуванске мафије” која је кријумчарењем цигарете зарадила огроман новац. Њих двојица одбцили су оптужбе.
Уредник “Национала” Иво Пуканић убијен је 2008. године.
За саучесништво у убиству Јовановића до сада је у Подгорици правоснажно осуђен једино Дамир Мандић на 19 година затвора. Полиција је нашла његове отиске на лименци остављеној у близини аутомобила из ког је пуцано на Јовановића.
Комисија је, по јуче усвојеном извјештају, предложила Тужилаштву (које је на прољеће прошле године опет покренуло истражне радње о убиству Јовановића) да се посебно на све стручно познате и признате начине опет провјере сви ДНК трагови за које још не постоји сазнање коме припадају.
“Да се поново провјере сви предмети и ствари (посебно оружје, муниција, укључујући и шанжер-оквир од пиштоља који је Јовановић пронашао у својој пошти, разна писмена, возило, али и све друго доступно и сачувано) и да се тако покушају наћи нови и до сада непознати ДНК трагови који могу припадати већ познатим лицима или можда за сада и непознатим лицима”, пише у извјештају о раду Комисије који је Влада усвојила.
Наводи се и да је циљ да се трагови провјере у домаћим евиденцијама ДНК и да се путем међународне правне помоћи такви ДНК трагови који припадају за сада непознатим лицима посебно провјере везано за припаднике организованих криминалних група, а посебно које су дјеловале у времену убиства Јовановића и то посебно оне које су регистроване или евидентиране да дјелују у Црној Гори, Србији, БиХ, Хрватској, Косову, Албанији и Италији.
“Претходни услов свих провјера у вези ДНК трагова је тај да су се исти и предмети и ствари у вези истих чували и да се чувају на прописани начин и на прописаном мјесту без негативног утицаја спољних фактора”, наглашено је у извјештају.
Ранији премијер Дритан Абазовић на прољеће прошле године изјавио је да је у случају истраге Јовановићевог убиства било “епских опструкција” свих државних органа из времена када се тај злочин догодио.
