Поводом Дана слободе медија: Ни након 20 година није разјашњено убиство Душка Јовановића

Синдит медија: Новинари ни приближно положају који заслужују, сјутра пет минута ћутње поводом Дана слободе медија
02/05/2024
Обележен Светски дан слободе медија у Грачаници: Црн дан за слободу и професију
04/05/2024
Синдит медија: Новинари ни приближно положају који заслужују, сјутра пет минута ћутње поводом Дана слободе медија
02/05/2024
Обележен Светски дан слободе медија у Грачаници: Црн дан за слободу и професију
04/05/2024

Новинари и други медијски радници у Црној Гори су од почетка године били жртве девет инцидената, а ни након 20 година од убиства главног и одговорног уредника „Дана“ Душка Јовановића нема помака у расвјетљавању тог злочина и процесуирању његових починилаца.

Иако се с највиших државних адреса већ годинама може чути да је расвјетљавање убиства Јовановића приоритет, да је „омча о врату“ Црној Гори, а истрага о овом злочину отвара се на сваких неколико година с новим тужиоцима и обећањима, Црна Гора и овај 3. мај – Свјетски дан слободе медија, дочекује без икаквих резултата у том правцу. Јовановићеве убице и њихови налогодавци за тај злочин (још) нису одговарали.

Стејт департмент, Европска комисија, Европски парламент, све међународне организације и медијска удружења годинама указују на проблем нерасвјетљавања убиства Јовановића, а иако је у прољеће прошле године истрага поново отворена, потом предмет додијељен новом тужиоцу Данки Ивановић Ђерић, рекло би се да истрага још тапка у мјесту. Саслушано је више лица, међу којима и особе које су биле укључене у истрагу и прије 20 година, траже се поновна вјештачења трагова изузетих с мјеста злочина, а још није познато шта се десило са захтјевом да се у истрагу укључе страни експерти.

И недавно изабрани врховни државни тужилац Милорад Марковић је убрзо по преузимању те дужности доставио тужилаштвима упутство којим их обавезује да хитно интензивирају рад у предметима формираним поводом напада на новинаре и имовину медија. Поред убиства Јовановића, и бројни други случајеви напада на новинаре нису имали свој судски епилог.

Поред физичке угрожености новинара и хипотеке неријешених напада и злочина над медијским посленицима, Црна Гора се генерално не може похвалити како стоји на пољу слободе медија. Црногорски новинари су и даље мете вербалних напада политичара и јавних функционера којима се не допада њихов начин извјештавања, плате су испод државног просјека, а међународне организације упозоравају и на економске притиске којима су изложени. Упозорава се и на неадекватан законодавни оквир, због којег независност медија није довољно заштићена од економских и политичких утицаја.

– Медијске слободе и положај запослених у црногорским медијима, иако је било најава, у битном се нису промијенили ни током протекле године, тако да седма сила и даље ни приближно не заузима положај у друштву који би нашој професији требало да припада, оцијењено је у прогласу Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ). Поводом Свјетског дана слободе медија, они су указали да је током 2023. године дошло до незнатног раста зарада у једном дијелу медија, али је инфлација анулирала та повећања, која због тога нису довела до бољих услова живота запослених у медијима.

– Остали смо на старом – испод државног просјека када су зараде у питању и да се сами сналазимо радећи по више послова који често немају везе са новинарством – указали су из СМЦГ.

Осим ријетког социјалног дијалога на нивоу медија, како су подсјетили, десио се и први у историји штрајк запослених у Јавном сервису Радио-телевизији Црне Горе (РТЦГ), послије којег су, након више од пола године неуспјешних преговора, успјели да потпишу нови колективни уговор.

– Проблем остаје велики број локалних јавних емитера који имају озбиљних проблема са финансирањем, као и мали медији којима се готово не може ући у траг када је цијело пословање у питању, па самим тим ни однос према запосленим, ако их и има у формалном смислу. Када се говори о црногорским медијима, обично се мисли на десетак мејнстрим медија, а заборавља се да медијску заједницу чини више од 200 медија који производе какав-такав медијски садржај, који добијају државни новац кроз разне фондове, а о великом броју њих се готово ништа не зна и не пријављују да имају запослене – нагласили су из СМЦГ.

Поручују да медијска заједница и даље чека доношење сета медијских закона од којих очекују да поправе положај запослених у медијима у смислу унапређења професионалног интегритета и да обезбиједе финансијску сигурност и уредничку независност локалних јавних емитера.

Функционери наставили с пријетњама

Из СМЦГ истиу да је по броју напада на новинаре забиљежен одређени напредак јер је тај број са 28 смањен на 16 током 2023. године, али са забрињавајућим поновним трендом раста током ове године, у којој је већ регистровано девет инцидената разних врста.

– И даље имамо високопозициониране носиоце државних фукција који олако и без осјећаја одговорности пријете новинарима и новинаркама, али и полицију и тужилаштво који су наставили да буду прилично ажурни када је у питању откривање и процесуирање нападача – наводи се у саопштењу.

извор: ин4с