Представници НВО траже: РТЦГ да постане прави јавни сервис

Група од 38 невладиних организација (НВО) доставила је данас предсједнику Владе Црне Горе, Милојку Спајићу и министарки културе и медија, Тамари Вујовић, иницијативу којом траже да се новим законским оквиром осигура да Радио телевизија Црне Горе (РТЦГ) постане истински јавни сервис свих грађана Црне Горе, саопштено је из НВО Медиа центар.

У саопштењу које потписује Горан Ђуровић, директор Медиа центра се додаје да такође, НВО позивају Владу да законским рјешењима омогући да се непосредно након очекиваног брзог усвајања у Скупштини Црне Горе, обави именовање нових чланова/ица Савјета РТЦГ и генералног директора.

“Користимо прилику да Вам укажемо да су представници организација цивилног друштва које су партиципирале у радној групи за израду медијских закона дале пуну подршку рјешењима која се налазе у нацрту медијских закона а која се односе на нове процедуре избора чланова Савјета из реда НВО, повећање броја чланова Савјета са садашњих девет на 11, као и додатно пооштравање општих критеријума за саме чланове Савјета као и за избор и разрјешење генералног директора”, истиче се у саопштењу Медиа центра.

Наводи се подносиоци ове инцијативе дају подршку најновијој верзији нацрта Закона о РТЦГ (Закон о националном јавном емитеру – јавном медијском сервису Црне Горе) који прописује јасне услове за избор чланова Савјета РТЦГ, а њима се тражи ВИИ-1 ниво стручне спреме и десет година радног искуства, док се за генералног директора тражи да има ВИИ-1 ниво стручне спреме и најмање десет година радног искуства.

“Такође, нацртом Закона о РТЦГ предвиђено је да се број чланова Савјета РТЦГ повећа са садашњих девет на 11. Додатно, нацртом Закона је предвиђена процедура избора чланова Савјета РТЦГ којом се ограничава непримјерени утицај политичких партија на процес избора чланова Савјета на начин што представници НВО у овом тијелу неће бити бирати од стране посланика/ца у Административном одбору у Скупштини, већ ће их бирати управо НВО које испуњавају захтјевне критеријуме којима доказују свој активизам. Ове одредбе, и пооштравање критеријума за избор чланова Савјета, треба да воде већој самосталности Савјета РТЦГ, а посљедично и већој самосталности менаџмента РТЦГ. Вјерујемо да су законска рјешења која су садржана у садашњем пропису донијетом у јулу 2020. године лоша јер су омогућила да представнике НВО у скупштинском Административном одбору бирају посланици тренутне већине. Подсјећамо Вас да је од усвајања првог Закона о РТЦГ усаглашеног са ЕУ праксама (2002. године) право именовања представника НВО припадало искључиво самим НВО из прописаних категорија (људска права, медији, заштита животне средине, култура итд…) а не никако посланицима јер би се на тај начин омогућио непримјерени политички утицај на рад Савјета РТЦГ а онда посљедично и на комплетну уређивачку политику јавног медијског сервиса”, поручили су из Медиа центра

Они наводе да нова рјешења садржана у нацрту закона предвиђају да у процесу именовања могу учествовати само НВО које испуњавају критеријуме да су регистроване најмање три године прије расписивања позива за избор чланова Савјета, да су у претходне три године имале годишње буџете најмање 3.000 еура од којих су најмање 2.000 еура биле намијењене за пројекте у области у којој предлажу кандидата.

“Овим рјешењима се заправо даје могућност активним НВО да учествују у предлагању својих педставника у Савјету РТЦГ. Чиста је манипулација која се континуирано пласира путем медија из кругова поједних клијентелистичких НВО да о члановима Савјета из реда НВО одлучује пуки број ‘потписа’ НВО. То није тачно јер само оне НВО које су активне (што доказују годишњим финансијским извјештајима који се објављују на wеб сајту Пореске управе) и које имају годишње буџете најмање 3.000 еура могу учествовати у предлагању кандидата НВО”, пише саопштењу Медиа центра.

Наводи се и да политичке партије у Административном одбору не треба да одлучују о представницима НВО исто као што не одлучују о представницима Привредне коморе или удружења послодаваца или Црногорског олимпијског комитета итд…

“Само представници НВО које су именовале саме НВО имају легитимитет да заступају интересе јавности јер уколико их именују партије онда ће морати да заступају интересе партија”, поручили су из Медиа центра.

Из те НВО су казали и да је актуелно законско рјешење заправо било фингирање учешћа НВО у процесу именовања чланова Савјета РТЦГ јер су се бирали на основу три критеријума: подршке НВО, утисака са интервјуа са посланицима и биографије кандидата.

“У пракси је то значило да се процес избора свео на вољу већине политичких партија и њихове међусобне договоре унутар Административног одбора. Они који хоће да се задржи оваква процедура желе да праве договоре са политичким партијама како би били изабрани у Савјет а не са НВО које треба да им укажу повјерење. Такође, сматрамо добрим рјешење из нацрта закона којим се пооштравају општи услови за све чланове Савјета (укључујући и представнике НВО) а којим се тражи ВИИ-1 ниво стручне спреме и десет година радног искуства јер се у кључно управљачко тијело РТЦГ морају наћи особе које имају доказано радно искуство у областима од значаја за рад РТЦГ (медији, парво, економија…). Већа је вјероватноћа да ће људи са дужим радним искуством доносити одлуке које су у интересу јавности”, рекли су из Медиа центра

Надаље, сматрају добрим рјешењем из нацрта Закона о РТЦГ задржавање општих услова за избор генералног директора РТЦГ којим се и сада прописује да има ВИИ-1 ниво стручне спреме и најмање десет година радног искуства.

“Уколико Влада одлучи да смањи број потребних година радног искуства за генералног директора са садашњих десет на пет, онда ће свима бити јасно да се мјесто генералног директора већ унапријед договорило каоо би се довела на ово мјесто особа спремна на трговону са политичким пратијама. Посљедица избора чланова Савјета из реда НВО по закону којег је донио у јулу 2020. године ДПС а примијенила у априлу 2021. године тадашња нова скупштинска већина, је садашњи састав Савјета који је два пута незаконито бирао генералног директора и који је под јаким партијским утицајем. Садашњи Савјет је изабран у процедури која је омогућила снажан утицај политичких субјеката преко Административног одбора Скупштине Црне Горе, који су према својим политичким преференцама бирали представнике НВО, а они чине четири од девет чланова Савјета. Такав Савјет је два пута противзаконито изабрао генералног директора РТЦГ, што су потврдиле судске пресуде, једна правоснажна и двије пресуде Основног суда”, пише у саопштењу Медиа центра

Та НВО је поручила и да Влада Црне Горе треба да схвати да НВО не желе да о њиховим представницима одлучују представници политичлих партија јер онда такви чланови Савјета нису представници НВО већ представиници политичкх партија, као што је то случај у актуелном Савјету.

“Подсјећамо Вас да управо из овог разлога само мањи број кредибилних НВО учествовао у процесу именовања чланова Савјета РТЦГ у априлу 2021. године. Ако је намјера Владе да поново искључи из овог процеса све кредибилне НВО и прави дилове са клијентелистичким НВО, онда ће прибјећи измјенама нацрта Закона о РТЦГ и задржати модел којег је припремио ДПС у јулу 2020. године са истим циљем. Вјерујемо да повећање броја чланова Савјета РТЦГ са девет на 11 (како је то било у Закону о РТЦГ из 2002. године) отежава нагодбе и договоре унутар мањег броја чланова и ствара веће шансе за доношење одлука у интересу јавности. Такође, сматрамо добрим и рјешење из нацрта закона којим се као субјект овлаштен за предлагање члана Савјета уводи Адвокатска комора чији представник треба да допринесе да се у Савјету осигура виши степен познаваја правних процедура И смање грешке у примјени прописа. Оно са чиме нисмо сагласни у нацрту Закона о РТЦГ је почетак примјене дијела прописа који се односи на моменат избора нових управљачких структура. Министарство предвиђа да се примјена закона практично одгоди за три године како би садашњи Савјет и менаџмент РТЦГ завршили мандат. Тиме Министарство демонстрира непримјерен игнорантски однос према горућим проблемима и свјесно обесмишљава потребне промјене које треба да индукују нови медијски закони”, наводи се саопштењу Медиа центра.

Из те НВО поручују и да процес измјена медијских закона траје већ скоро 30 мјесеци, као и да су кључни захтјеви Европске уније и Савјета Европе да се повећа самосталност у раду управљачких органа РТЦГ и Агенцији за електронске медије (АЕМ).

“То су обавезе државе Црне Горе у процесу приступања ЕУ. Коначно усвајање ових законских текстова се очекује у наредних мјесец дана. Надамо се да Влада неће искористити позитиван однос унутар структура Евроспке уније и да у сусрет добијања ИБАР-а неће прибјећи предлагању законских рјешења којима се РТЦГ поново ставља под пуну контролу политичких партија. Цијенимо да нема ниједног ваљаног аргумента да се за три године одгоди избор свих управљачких структура РТЦГ, јер је то једини начин да се створе предуслови како би се ова институција ослободила партијског утицаја и професионализовала у истински јавни сервис”, казали су из Медиа центра

У саопштењу се наводи и да кршење закона и игнорисање судских пресуда у РТЦГ не може бити допринос позицији Владе која тврди да је посвећена европским интеграцијама и владавини права.

“Стога, позивамо Владу и Министарство културе и медија да уважи овај захтијев цивилног сектора и у коначну верзију предлога Закона о РТЦГ уврсте одредбе којима се омогућава примјена закона одмах након његовог усвајања”, закључује се у саопштењу.

Иницијативу су поднијели:

Медиа центар, Горан Ђуровић
Синдикат медија Црне Горе, Радомир Крачковић
Унија слободних синдиката Црне Горе, Срђа Кековић
Центар за истраживачко новинарство ЦИН-ЦГ, Милка Тадић Мијовић
Акција за људска парава, Теа Горјанц Прелевић
Институт за медије Црне Горе, Оливера Николић
НВО Јувентас, Ивана Вујовић
Центар за грађанско образовање (ЦГО), Далиборка Уљаревић
НВО Прима, Аида Перовић,
Асоцијација СПЕКТРА, Јован Улићевић
Центар за мониторинг и истраживања (ЦеМИ), Златко Вујовић
Савез за једнака права ЛГБТИ особа ЕРА, Данијел Калезић
Црногорски женски лоби, Аида Петровић
Црногорска ЛГБТИQ асоцијација Квир Монтенегро, Сташа Баштрица
Друштво црногорских издавача, Владимир Војиновић
Центар за женска права (ЦЖК), Маја Раичевић
Центар за развој невладиних организација (ЦРНВО), Зорана Марковић
Унија младих предузетника Црне Горе, Урош Булатовић
НВО НАДА-Херцег Нови, Марина Вуксановић
НВО Удружење родитеља дјеце са тешкоћама у развоју – Подгорица
НВО Удружење за афирмацију и подршку младима – Подгорица
НВО Удружење за подршку дјеци са тешкоћама у развоју и њиховим породицама Црне Горе – Подгорица
НВО Вуча – Беране
НВО Вунов лом – Беране
Невладина фондација – “ПомоЋ – акција за сјевер ЦГ”, Андријевица
НВО ” Стечајци у Црној Гори”, Беране
НВО СОС телефон за зене и дјецу зртве насиља Бијело Поље
НВО Манифест
Бјелопољски савез Невладиних организација
НВО Европски омладински центар Црне Горе
НВО Агро центар
НВО Бјелопољски демократски центар
Удружење за заштиту права радника и незапослених лица Општине Бијело Поље
НВО Е-Рома
Удружење Рома Нови пут
НВО Демократски прогрес
НВО Зелена акција
НВО Еколошко друштво, Брезница