Синдикат медија: Потребан системски приступ едукацији новинара о медијској писмености

Новинари у Црној Гори свјесни су изазова које носи убрзан и поједностављен начин прикупљања информација путем интернета и друштвених мрежа и заинтересовани су за додатном едукацијом из области медијске писмености.

То је показало истраживање перцепције и изазова за медијску писменост новинара и других медијских професионалаца које је спровео Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) у оквиру пројекта “Медијска писменост медијских професионалаца”.

Истраживање је спроведено од децембра прошле до јануара ове године. Анкета је упућена на преко 300 адреса, а одговорило је 75 медијских радника.

Аутор истраживања Дражен Ђурашковић казао је да већина испитаника, чак 89 одсто, сматра да је добро информисана у вези са дешавањима у земљи, док је тек четири одсто имало супротан став.

Како је рекао, 90 одсто испитаника сматра да је у последњих пет година дошло до промјене у начину прикупљања и обради информација.

Када је ријеч о уобичајеном извору информисања, Ђурашковић је рекао да доминирају други медији (конкуренција), интернет и друштвене мреже.

“Портале као најчешћи извор информисања наводи 41 одсто испитаника, интернет 45, телевизију 9,3, а штампани медији нијесу заступљени у одговорима као доминантан извор информисања”, казао је Ђурашковић.

Према његовим ријечима, друштвене мреже као извор информисаности свакодневно или у великој мјери користи скоро двије трећине запослених у медијима, понекад их користи 24 одсто, а у малој мјери десет одсто.

Ђурашковић је казао да су испитаници навели на највише користе друштвене мреже – Инстраграм, Фејсбук и мрежу X.

“Као најзначајнији разлог зашто то раде наводе да се њихови извори налазе на друштвеним мрежама и јер званичници све више користе друштвене мреже као канал комуникације умјесто директно слање саопштења медијима”, рекао је Ђурашковић.

Он је казао да је већина испитаника свјесна ризика и манипулација које се могу ширити најчешће путем друштвених мрежа, али да истичу неке позитивне ствари коришћења као што су скраћење времена потребног за објављивање вијести.

Како је навео Ђурашковић, већина испитаника је упозната са терминима “сторy”, “реелс”, “дезинформација”, “лажна вијест”, док су мање са “фацетиме”, “шум у комуникацији” и “фацт-цхецкинг”.

Он је казао да су испитаници, на питање да ли знају да објасне шта представља медијска писменост за медијске раднике, као кључне асоцијације навели објективност, информисаност, критичко посматрање, деконструкција и контекстуализација.

Ђурашковић је додао да медијски радници медијску писменост уско везују за борбу против лажних вијести.

“Новинари са искуством до пет година углавном су били упознати са тим шта је термин медијска писменост, док новинари са 15 и више година стажа сматрају да је медијска писменост фоскула која подразумијева срж новинарског посла”, навео је Ђурашковић.

Он је рекао да изложеност дезинформацијама и другим негативним појавама информацијског поремећаја свакодневно и често наводи 81 одсто испитаника.

Према ријечима Ђурашковића, новинари виде да нијесу изопштени из свих манипулација које се могу десити у дигиталом простору и признају да нијесу опремљени бољим механизмима заштите.

“Већински став испитаника је и да одговор редакције на ове изазове изузетно слаб, а као разлог томе наводе да та тема није у фокусу, да се углавном баве дневним стварима и да нема времена за додатну едукацију. Дио наводи да је у фокусу неких медија сензационализам који је у супротности са оним шта је медијска писменост”, рекао је Ђурашковић.

Он је додао да испитаници као личне механизме борбе пртив тих појава наводе провјеравање и коришћење само кредибилних извора и критичко промишљање.

Ђурашковић је казао да су истраживањем утврдили да су готово сви испитаници, 97 одсто, заинтересовани за обуке везано за медијску писменост, док 65 одсто њих признаје да се у медијима у ком раде не придаје значај овој теми.

“Они који су казали да су имали одређене обуке, наводе да су их углавном организовале невладине организације и синдикати, док се рад у редакцији фокусира на дијељење знања међу колегама”, додао је он.

Ђурашковић је рекао да резултати истраживања указују на потребу за системским приступом обуци новинаре и медијских професионалаца, уз активну подршку самих медија.

Он је казао да је 24 одсто испитника имало неко искуство са вјештачком интелигенцијом (АИ) у процесу прикупљања и обраде информације, и да су углавном користили програм ЦхатГПТ.

Како је рекао, постоји подијељено мишљење међу испитаницима о утицају АИ у новинарству.

“Млађи испитаници су углавном наводили позитивне ствари коришчења АИ, као поједностављивање одређених процеса, лакше прикупљање информација, док колеге који имаји дуже искуство имају прилично одбојан став према АИ и плаше се да би могла да утиче на смањење броја запослених у медијима”, казао је Ђурашковић.

Потпредсједница СМЦГ Маријана Цамовић Величковић казала је да су резултати истраживања забрињавајући, али не изненађујући јер медијску писменост запослених у медијима треба гледати кроз ширу слику општих услова рада, а који су у великој мјери ограничвајући фактор када је у питању праћење трендова у професији.

Она је казала да ће главни изазови који су идентификовани бити фокус смјерница о медијској писмености који ће услиједити у оквиру истог пројекта које ће јавности бити представљене током године.

“Ове и сличне активности биће допринос СМЦГ јачању положаја новинаре и других медијских радника и промовисању подршке унутар медијских кућа”, додала је Цамовић Величковић.