Актом предсједника Црне Горе: Постхумно одликован Душко Јовановић

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, уочи 21. маја – Дана независности, по први први од обнове независности предсједник државе уручио је највећа државна одликовања људима који су својим радом и дјелима задужили Црну Гору. На свечаности у Резиденцији на Цетињу одликовани су: постхумно Душко Јовановић, Зоран Рашовић, Татјана Мотренко-Симић, Вања Ћаловић-Марковић, Снежана Драгићевић, Горан Радевић, Дејан Савићевић, Мирсад Серхатлић и Божидар Ивановић.

У обраћању присутнима, предсједник Милатовић је истакао је да одликовања у Црној Гори имају дугу традицију, која сеже још од Његоша који је 1841. установио прва одликовања.

“Кроз протеклих скоро двије стотине година, успона и падова, људи су били наше највеће богатство и неисцрпан ресурс. Бројни појединци, слиједећи пут својих предака, посебан допринос развоју наше државе дали су и у новијој историји Црне Горе, чију обнову независности сјутра прослављамо”, казао је предсједник Милатовић.

Поручио је да је данашња свечаност само почетак нашег адекватнијег односа према заслужним појединцима који су дали, и који дају себе у изградњи боље, праведније и просперитетније Црне Горе, остављајући обавезу будућим генерацијама да наставе даљим путем развоја и демократизације државе.

На свечаности, постхумно је одликован Душко Јовановић – новинар дневног листа “Дан”, чији је био оснивач, главни и одговорни уредник, а који је 27. маја 2004. године убијен испред редакције тог листа. Предсједник Милатовић је навео да је Јовановић био један од најзначајнијих симбола новинарске професије и слободне ријечи у држави, који је борбу за бољу и праведнију Црну Гору платио животом. Постхумним одликовањем у име Црне Горе, исказује се поштовање према његовој храбрости да у тешким временима буде вјесник слободне ријечи, али и шаље снажна порука да никада нећемо заборавити оне који су дали највећу жртву у борби за истину и правду.

На свечаности су уручена одликовања и осталим лауреатима:

Зорану Рашовићу – редовном професору Правног факултета Универзитета Црне Горе у пензији и потпредсједнику Црногорске академије наука и умјетности. Током своје 43 године дуге академске каријере академик Рашовић остварио је изузетно значајна достигнућа у научно-истраживачкој дјелатности, као и за допринос у ширењу научних сазнања, стварању права, остваривању људских права заштити и владавини права. Академик Рашовић за период од 1980-2025. године аутор је 166 библиографских јединица од чега је око 40 књига, четири универзитетска уџбеника, неколико монографија, студија, коментара и др. Учествовао је у писању бројних закона у Црној Гори и био уредник више зборника и гласника ЦАНУ-а и других издања.

Дао је немјерљив допринос за преношење општих, научних и професионалних знања и вјештина путем наставе и истраживања, као и за развој истраживачки орјентисаног високог образовања.

Др Татјани Мотренко-Симић – црногорској и свјетској гинеколошкињи и субспецијалисти за репродуктивну медицину, заслужној за оснивање првог државног центра за асистирану репродукцију у Црној Гори, у Општој болници Данило И на Цетињу 2013. године. Током своје каријере, помогла је у рођењу више од хиљаду беба путем процедура вантјелесне оплодње. Њен рад значајно је утицао на развој репродуктивне медицине у нашој замљи али и региону, подстичући иновације и бољу доступност асистираних репродуктивних технологија у здравственом систему Црне Горе.

Вањи Ћаловић Марковић – грађанској активисткињи која је у току претходних година, досљедно и одговорно указивала на коруптивне процесе и злоупотребу јавних ресурса. У склопу своје функције извршне директорице МАНС-а, те кроз своје јавне наступе и активизам, Ћаловић Марковић већ више од 20 година води борбу за правду у нашој земљи. Указивала је на бројне афере и аномалије у друштву, сумњиве приватизације, а њен је рад препознат је и од глобално кредибилних инстанци.

Снежани Драгићевић – једином бриологу у нашој држави, која је недавно пријатно изненадила цјелокупну црногорску, али и свјетску јавност, откривши нову врсту биљке у Штитарима, код Цетиња. У 21. вијеку и времену када влада општи утисак да су поприлично исцрпљене могућности проналажења нових биљних врста, њен научни подвиг увелико превазилази наше границе, па међународну научну и лаичку јавност на диван начин упућује на раскошност и разноликост црногорског биодиверзитета. Поставила је темеље за будућност ботаничке дисциплине која проучава маховине, а њен вишедеценијски истраживачки рад и научна каријера обухватају експертизу из области бриологије, ботанике, екологије, заштите животне средине.

Горану Радевићу – успјешном црногорском привреднику, власнику винарије „Радевић Естате Wинерy“, која је постала реномиран бренд и завриједила бројне награде на европским и свјетским винским такмичењима. Данас, вина Винарије Радевић се извозе у САД, Немачку, Шведску, Норвешку, Швајцарску, Кину и Јапан. На тај начин, уз изузетано прегалаштво и посвећен рад, предузетничке способности, допринос црногорском винарству, привреди и економији, Горан Радевић дао је и значајан допринос позиционирању Црне Горе на свјетској винској мапи.

Дејану Савићевићу – прослављеном спортисти, дугогодишњем предсједнику Фудбласког савеза Црне Горе и симболу црногорског и југословенског фудбала, за допринос препознатљивости црногорског спорта. Љубитељи фудбала у нашој земљи га памте из времена када је носио дрес подгоричке Будућности, док је врхове фудбалске славе дотакао у дресовима Црвене Звезде и Милана са којима је 1991. и 1994. године био клупски шампион Европе. Након обнове независности, изабран је за првог предсједника Фудбалског савеза Црне Горе под чијим је руководством 2007. године Савез примљен у чланство ФИФА и УЕФА, док је 2017. године постао члан Савјета ФИФА, највишег извршног органа светске фудбалске организације.

Мирсаду Серхатлићу – фронтмену групе подгоричке групе “Макадам”, која траје већ више од 45. година на црногорској и некадашњој југословенској медијској сцени. Мирсад Серхатлић својим радом деценијама доприноси развоју музичке сцене, а као композитор, његов умјетнички опус уткан је и препознат кроз бројне композиције многих црногорских и регионалних естрадних умјетника, на тај начин доприносећи квалитету музичке културе која је важна за здрав развој сваког друштва.

Божидару Ивановићу – велемајстору, човјеку који је постао синоним и промотер шаха у Црној Гори. Као први црногорски велемајстор, за којег је званично проглашен 1978. године – вишедеценијским ангажманом, такмичарски и тренерски поставио је нашу земљу на свјетску шаховску мапу, а кроз шаховски клуб Будућност, тренерским умијећем, изњедрио је бројне младе генерације шахиста којим се данас поноси Црне Гора.