Велики резови на BBC: Каква је будућност јавних сервиса?

Није претеривање рећи да најстарији и најпознатији јавни сервис на свету тренутно пролази кроз велику кризу, овога пута финансијску. BBC је ових дана најавио гашење 550 радних места и то само у првој фази плана који у наредне две године треба да донесе уштеду од око 500 милиона фунти.

Овим резовима најтеже је погођена информативна редакција, која ће остати без 200 људи. Неке чувене и веома популарне емисије са Четвртог програма радија (узмимо Други програм Радио Београда као еквивалент) гасе се, поједини продукцијски тимови на телевизији се спајају, Инфо канал BBC Неwс окреће се више међународним вестима са образложењем да му расте популарност ван Британије, а неке интернет редакције се смањују. Број менаџера биће редукован за 10 одсто, али BBC за сада није објавио ко од њих иде.

После „политичке“ кризе – финансијска

Ово, и још много више, запосленима је пре неколико дана саопштио нови генерални директор британског јавног сервиса Мет Бритин, који је тек ступио на дужност. Његов претходник Тим Дејви и директорка вести Дебора Турнес недавно су поднели оставке због скандала око непрофесионално монтираног говора америчког председника Доналда Трампа у једној информативној емисији. Трамп је због тога покренуо тужбу против BBC-а.

Дакле, после, условно речено, политичке кризе, BBC је сада и у финансијској кризи. И све то се дешава уочи нове рунде преговора са владом око BBC-јеве повеље – оснивачког документа британског јавног сервиса који се обнавља сваких десет година и дефинише његову улогу и финансирање.

BBC је један од највећих јавних сервиса са свету. Запошљава око 21.500 људи, од чега највећи број ради у информативним редакцијама што у самој Британији, што у бројним дописништвима и језичким редакцијама Светског сервиса. У наредне две године број запослених биће смањен за 10 одсто.

BBC иначе има годишњи буџет од скоро шест милијарди фунти (скоро седам милијарди евра), чије две трећине се попуњавају приходом од ТВ претплате, која тренутно износи 170 фунти годишње (197 евра). Остатак углавном чине приходи од комерцијалних активности.

Иако ове цифре вероватно звуче импресивно, чињеница је да нису довољне за тренутни обим програма, због чега је британски јавни сервис приморан на озбиљне резове. Ово што се тренутно дешава у BBC-ју могло би да има велики утицај и на друге јавне сервисе у свету јер се сви суочавају са сличним изазовима.

Једноставно отказивање претплате

Највећи од тих изазова је будући модел финансирања. Јавни сервиси се најчешће финансирају путем обавезне претплате или генералног опорезивања. У земљама попут Србије, где наплата претплате не иде баш лако, она се укључује у рачун за струју, као код нас, који је грађанима практично немогуће да не плате.

У Британији се тај модел не користи, нити разматра, иако BBC има све већи проблем са наплатом јер све више грађана отказује претплату. За отказивање је довољно пријавити BBC-ју да нико у домаћинству не гледа никакву телевизију уживо, нити гледа BBC преко стриминг платформе. Тренутно, претплату плаћа око 80 одсто британских домаћинстава, уз прогнозу да ће тај проценат наставити да пада. Иначе, једина изузета група су грађани старији од 75 година који уз пензију примају и социјалну помоћ.

Добровољна претплата, плаћени делови програма…?

Да ли је ово одржив модел у наредних десет и више година или треба тражити нови? Нека решења већ постоје другде у свету – финансирање јавног сервиса кроз опште опорезивање грађана или преко комерцијалних активности (дакле, отварањем јавног сервиса за рекламе); нека су за сада само у форми идеја, као што је директна претплата по комерцијалном моделу.

Прелазак на опште опорезивање у земљи попут Британије не би био популаран, посебно у актуелном тренутку због пада животног стандарда многих грађана. Али идеја отварања BBC-ја за рекламе није без присталица.

У игри је модел по којем би само неки делови BBC-ја, на пример веб сајт и Yоу Тубе канал, били отворени за оглашиваче, али је јасно да то не би обезбедило довољне приходе. Друга опција је да се за рекламе отворе и делови радио и ТВ програма, уз ограду да би информативни програм био свакако изузет. Иако можда на први поглед изгледа примамљиво, овај модел отвара могућност утицаја оглашивача на укупну уређивачку политику или на вести, па се зато не очекује да ће бити озбиљан кандидат.

Следећи модел о којем се размишља је добровољна претплата, као на пример за Нетфликс и сличне платформе, или претплата само на емисије које нису део информативног или образовног програма – дакле забавне емисије, серије, ријалити итд. BBC има сјајну репутацију и велику гледаност у свим овим жанровима, па се претпоставља да би значајан број грађана био вољан да за њих плати.

Даље, ту је и опција преласка на некакав хибридни модел, где би се смањена ТВ претплата комбиновала са претплатом по избору за одређене емисије. На крају, постоји могућност да се нова влада (овај текст настаје у тренутку када премијер Кир Стармер подноси оставку) одлучи за статус кво јер тренутно има далеко важнија посла.

А цела ова прича о ТВ претплати заправо је последица далеко крупније дилеме са којом се многа друштва суочавају – да ли нам заправо и даље требају јавни сервиси. Да ли грађани и даље цене јавне медијске сервисе и да ли су спремни да наставе да их плаћају? О томе – ускоро.

* Аутор је новинар и професор новинарства на Универзитету Напиер у Единбургу