“Вијести”: Коме пријети Дритан?

Ако се формира 43. Влада, а формираће се, овако или онако, треба испунити обавезе које се тичу смањења утицаја лажних вијести и дезинформација и казнена политика према одређеним медијима треба да се појача. Не мислим да су наши медији предалеко од медија из региона којима смо одузели лиценцу.

То је једна од порука коју је јуче упутио потпредсједник Владе у техничком мандату и мандар будуће извшне власти Дритан Абазовић током конференције Центра за демократску транзицију (ЦДТ), “Мрежа дезинформација: украдена демократија”.

Цивилни сектор и медијска заједница оцјењују да је неопходно увести промјене кад су у питању црногорски медији, али и да оваква порука мандатара новинарима може бити веома опасна.

Директор Истраживачког центра Мреже за афирмацију невладиног сектора Дејан Миловац казао је за “Вијести” да је “занимљиво да актуелни потпредсједник Владе и мандатар за састав нове посеже прво за репресијом прије него што се сагледа колико је извршна власт, у којој је учествовао, доприњела креирању ситуације у којој се данас налазимо када су у питању информације и медијска слика”.

”Овај испад када је у питању санкционисање медија, без конкретног одређења, превише сличи недавној изјави која се односила на невладине организације које је Абазовић поред криминалних кланова препознао као непријатеље државе. Сматрам да такве изјаве не доприносе било каквом рјешавању кризе у којој се Црна Гора тренутно налази, те да је одлазећа влада, али и сви министри појединчано, укључујући и самог Абазовића, могла урадити много више на сузбијању дезинформација”, поручио је Миловац.

Миловац
Миловацфото: Борис Пејовић
Према његовом мишљењу, “лицемјерно је, на примјер, причати о дезинформацијама о формирању мањинске владе док истовремено мандатар комплетан процес преговора држи што даље од очију јавности”.

”Па су тако и најосновније информације попут програмског опредјељења и политичког курса нове владе подложне спекулацијама и креирању дезинформација”, нагласио је Миловац.

Кључан баланс између професионализма и слободе медија
Координатор за развој у Центру за грађанско образовање Дамир Никочевић за “Вијести” истиче да изјава мандатара Абазовића “може указати на објективну потребу регулисања медијског простора, нарочито у дијелу рада нерегистрованих медија, међу којима су доминантно интернет портали и то они које карактерише пропагандно извјештавање, али и дезинформације, или говор мржње у медијима”.

”Један од екстремних примјера говора мржње је констатован и кроз недавне непримјерене садржаје на Хаппy ТВ, који имају привремену забрану емитовања на територији Црне Горе”, каже Никочевић.На другој страни, сматра, да сходно позицији коју покривају, “носиоци најважнијих функција у држави, па тиме и мандатар Абазовић, морају бити веома опрезни када говоре о санкционисању медија јер то може бити схваћено као позив на ускраћивање медијских слобода”.

”Кључно је наћи баланс између неспорне потребе за професионализацијом медијске сфере и спречавања ширења дезинформација и говора мржње и онога што је слобода изражавања и медија. Морамо имати у виду и да поред слободе изражавања постоје и друга људска права која се не могу угрожавати. Црна Гора већ годинама биљежи регресију када је ријеч о медијима, а комплексност ситуације додатно усложњава нерегулисано тржиште и непоштовање основних етичких и професионалних принципа. Чињеница је да се посебан ‘рат’ води на друштвеним мрежама, што представља посебан проблем, имајући у виду да су друштвене мреже такође медиј, а који дјелују ван било каквог законодавног оквира. Нажалост, свједоци смо да управо друштвене мреже представљају један од кључних извора токсичних канала у друштву”, оцјењује Никочевић.

Никочевић
Никочевићфото: Борис Пејовић/ МАЈЕ
Мила Радуловић из Друштва професионалних новинара (ДПН) упозорава на то да су говор мржње и дезинформације “озбиљан проблем са којима се суочава држава и вјерујемо да је то позадина онога што је вицепремијер коментарисао, алудирајући на привремено ограничење емитовања Хаппy ТВ”.

”Ако говоримо о медијима који шире непримјерену пропаганду, говор мржње и слично, посебно у овом деликатном политичком тренутку, Законом о медијима је јасно прописана надлежност државних органа у том случају. Јер, њиме се забрањује објављивање информација којима се подстиче и правда дискриминација, мржња, насиље… Такође и прописује ограничење ширења медијског садржаја који подстиче на насилно угрожавање или незаконите промјене уставног уређења, тероризам, мржњу…”, каже Радуловићева.

Подсјећа и да је”ограничење слободе изражавања ограничено и Конвенцијом Савјета Европе (СЕ) у одређеним ситуацијама, али то се веома детаљно разрађује и примјењује се само у изузетним околностима”.

”Државни званичници морају бити веома прецизни када износе ставове на ове теме и не смију слати уопштене поруке, које могу значити уопштен позив на забрану медија јер је то опасно за демократско друштво”, закључује Радуловићева.

Механизми постоје, порука опасна
Директор Медијске асоцијације југоисточне Европе (МАЈЕ) Вук Мараш поручује да је “размишљање о увођењу државних механизама за кажњавање медија крајње опасна порука”.

Он је подсјетио да је Црна Гора чланица СЕ и да је обавезују његове конвенције, пресуде Европског суда за људска права, али и бројни други међународни акти који апсолутно гарантују независност медија.

”Умјесто да Абазовић размишља како ће да кажњава медије, боље је размишљати о томе како да се унаприједи професионализам медија, ојачају саморегулаторни механизми и како да се код јавности ствара критичка слика о раду медија чији садржај конзумирају”, рекао је Мараш агенцији Мина.

Мараш
Марашфото: Борис Пејовић
Наравно, како је навео, потпуно је друга ситуација кад је ријеч о говору мржње, будући да Црна Гора има механизме да спријечи појаву таквог садржаја.

Он је појаснио да у том случају тужилац покреће поступак за забрану, не једног медија, већ конкретног медијског садржаја.

Како је навео, ријеч је о ријетким случајевима, када се ради о појавама које потпадају под кривично дјело.

”Слобода медија је један од стубова демократије и било какво кажњавање не долази у обзир”, поручио је Мараш.

Косовић: Не давати легитимитет медијима који шире пропаганду

Главни и одговорни уредник Независног дневника “Вијести” Срдан Косовић поручује да “није тачно да су лажне вијести доминантне у Црној Гори”.

”Лажне вијести јесу велики проблем и јесу најчешће јер их мрежа повезаних медија објављује, али далеко је од тога да су то медији којима се и иначе вјерује, па стога не можемо рећи да доминирају. Зато првенствено треба подржати озбиљне, одговорне, независне медије који имају највеће повјерење, а не супротно – да пружају легитимитет онима што шире пропаганду тако што ће се појављивати у њиховим емисијама”, истакао је Косовић.