Владан Оташевић о тужби „Вијести“: Покушавају да забране другима да говоре

Власник продукције “Фабрика Идеја Мултимедија” и аутор познате хуманитарне емисије “Дневница” Владан Оташевић коментарисао је тужбу против Радио телевизије Црне Горе (РТЦГ) и извршног директора РТВ Подгорица Владимира Оташевића, коју је поднио оснивач концерна “Вијести” на челу са Жељком Ивановићем.

Оташевић је између осталог казао да „Вијести“ тужбом покушавају да забране другима да говоре и истражују.

Градски портал саопштење преноси у цјелости:

“Дубоко је разочаравајућа одлука „Вијести“ да туже РТЦГ и Владимира Оташевића (директора РТВ Подгорица), зато што се у епизоди серијала „Трговина моћи“ помиње и њихова медијска кућа. Између осталих, наравно. Сада се емисија пажљиво сецира, конструише се некаква „теорија завјере“ и сл.

А у суштини свако ко је гледао може да види да није у питању сценарио за неки трилер, већ потреба новинара да се чује и види још један угао посматрања, за који сматрамо да је у интересу јавности. Замислимо, чисто хипотетички, да сви они који су кроз истраживачке емисије и текстове били предмет интересовања новинара, па и новинара „Вијести“, одлуче да узврате тужбама. Па „препознају“ разне завјере и сл. ђе би нас то довело? И да ли би тада „Вијести“ браниле право новинара да сумња, пита и истражује? Или је то право резервисано? Не спорим да сви имају право на своје мишљење и став, али молим вас, право новинара да истражује и сумња је неспорно.

Владимир Оташевић је дуго радио за „Вијести“. Награђиван. Хваљен. Био је примјер слободног и посвећеног новинарства. А сада, када је на позицији директора јавног локалног сервиса свако мало је предмет истраживања и негативних текстова. И замислимо сад да он посумња да су сви ти текстови и објаве против њега, дио завјере да се нађе начин да га смијене по сваку цијену и поставе кога они хоће. Може ли то бити? И одлучи се да их тужи. И то не оне који га нападају (из НВО сектора најчешће), већ да тужи власнике „Вијести“ и сам медиј и новинаре који преносе вијест, јер сматра да су се они удружили у завјери. И да они не објављују то јер је од интереса за јавност, већ је у питању лични или интерес групе. И пресавије табак и правац код адвоката. Али он као новинар зна да би на тај начин самом себи скочио у добро потрошени новинарски стомак, па стоички трпи и брани се аргументима.

Док са друге стране моћан концерн „Вијести“ одлучују да туже, пази сад, не политичара који их прозива у емисији, већ емитера и аутора? Ваљда је то прецизнија мета. Или једноставнија. Или права…ко зна што. Али баш некако безвезе дјелује. Некако није фер. Је ли? Да буде јасније, и да не испадне да се нешто стварно муља иза брда, комплетан власнички и уреднички тим „Вијести“ био је уредно позван да учествује у емисији. Одбили су. Њихово право. Само, кад већ нијесу жељели да говоре, било би фер да не покушавају да забране другима да то раде.

А некада су „Вијести“ биле светионик истраживачког новинарства и критичког мишљења у Црној Гори. Данашњим потезом стварају утисак да им смета то свијетло чим падне и на њих саме. А можда уопште нема потребе за нервозом и сјекирацијом. У питању је само још једна тачка гледања на ствари. Можда се негдје погријешило, али друга страна није хтјела да освијетли. И сад се љуте. Али добро. Није страшно док год можемо да разговарамо и појашњавамо ставове. Али када се анализа јавног и тајног дјеловања моћних појединаца и група, укључујући и медијске, третира као недозвољени напад, или некаква завјера, онда се с правом питамо: има ли више иједан новинар, па чак и у „Вијестима“, право да пита “зашто”? Или је то “зашто” опасна ријеч, јер ко зна ђе може да одведе? Попут онога „а ко је тебЕ дозволио да дођес на Коник?“ или „а ко је теби дозволио да питаш зашто“?

Као неко чија се продукција потписује испод овог серијала, искрено сам се надао да ће се „Вијести“, у новинарском маниру, одлучити за аргументе, а не за адвокате. Али ето, у околностима када је анализа “теорија завјере”, а питање “зашто” увреда или завјера, можда је и ово сасвим логичан слијед. Него ОК. Ту смо ђе смо. Тужба нека иде својим током, свако има право да тужи ако се осјети повријеђен или љут. Али порука која се овим шаље струци је поразна. И то од струке. Не ваља па ха…”закључио је Владан Оташевић.