Вјештачка интелигенција: Савезник и ризик у новинарству

Ништа што новинарима напише вјештачка интелигенција (АИ) не смије се узети здраво за готово и објавити као поуздана информација, без детаљне провјере. Опрез, одговорност и темељна провјера морају остати приоритет сваком новинару, без обзира на то колико технологија олакшава рад. То су неке од кључних порука стручњака за ову област који потцртавају и да су новинари дужни да јасно назначе када су у тексту користили помоћ АИ.

Ове поруке биле су довољне ЦхатГПТ-у да нам предложи 10 занимљих наслова за написани текст. Предлози ЦхатГПТ-а помогли су нам да осмислимо наш наслов.

Јаков И. Леон, новинар и уредник у Дојче веле (ДW), као и медијски консултант за иновације и развој програма у бројним ЕУ пројектима, каже да као и већина других њемачких јавних медијских сервиса, ДW тестира и користи вјештачку интелигенцију.

“Међутим, те алатке служе примарно за аутоматизацију одређених процеса у продукцији. Генеративна вјештачка интелигенција је за већину јавних сервиса још увијек релативно нов и неистражен терен. Зато је врло мало медијских кућа које користе АИ за стварање новинарских садржаја”, наводи Леон, у тексту Института за медије.

Како појашњава, ДW тренутно не објављује ниједну „новинарску форму“ коју је креирала нека АИ алатка, а разлози су непоузданост и изостанак адекватне законске регулативе. Користе сопствене платформе које омогућавају превођење на више десетина језика, транскрипцију садржаја, титловање и сличне техничке процесе.

“Поред тога, користе се алатке попут ЦхатГПТ-а и Цопилот-а, које помажу у оптимизацији наслова за дигиталне платформе, у складу са захтјевима претраживача. Ипак, до сада није објављен ниједан текст, фотографија или видео као директни продукт АИ технологије”, наводи Леон.

Феномен халуцинације, односно погрешне предикције – највећи изазов

Како истиче сваки текст који припреми АИ платформа пролази кроз провјеру уредника, који доноси коначну одлуку о објави.

“Текстови су показали да вјештачка интелигенција може бити подједнако успјешна као и новинари у специјализованим задацима, јер ни стручњаци ни публика нису успјели да примијете разлику”, наводи Леон.

Ипак поручује, да су ово још увијек пионирски кораци. Оно што је важно, како истиче Леон, јесте да се сви такви садржаји представљају јавности, како је то случај у Њемачкој, као продукти настали уз помоћ вјештачке интелигенције.

Највећи изазов, како појашњава Леон, у примјени генеративне вјештачке интелигенције, јесте “феномен халуцинације, односно погрешне предикције”.

“Дешава се да на први поглед увјерљиви подаци и анализе, на крају испадну потпуно нетачни или измишљени. Другим ријечима, ништа од онога што АИ предложи не смије се узети здраво за готово, а камоли објавити као поуздану информацију, без детаљне провјере”, каже Леон.

Уз све то, како потцртава, новинари никако не могу бити ослобођени одговорности за садржај који објављују и дужни су да преузму одговорност у случају да се утврди да је дошло до грешке. Подсјећа и да многе земље још увијек немају адекватне прописе који регулишу област примјене АИ.

“Опрез, одговорност и темељна провјера морају остати приоритет сваком новинару, без обзира на то колико технологија олакшава рад”, поручује Леон.

Новинарство неће нестати, али ће добити другачију форму

Он сматра да употребом АИ за деценију, двије или три, новинарство неће нестати, али ће добити другачију форму и захтијеваће нове вјештине.

“Могуће је чак и да ће се само новинарско занимање звати другачије”, наводи Леон.

Он каже и да тренутно у свијету постоји преко 1.100 сајтова за вијести и информације које генерише вјештачка интелигенција, уз мало или без људског надзора.

“Многи од ових сајтова користе генеративне АИ алате за креирање садржаја, укључујући и ширење лажних наратива. Ова чињеница указује на потенцијалне опасности неконтролисане употребе АИ технологија у медијима”, каже Леон и додаје да у таквим околностима, новинарима нема замјене.

Увјерен је да новинари у будућности неће имати ништа мање значајну улогу у информисању јавности него што је имају данас.

“Вјештачка интелигенција биће моћно оруђе које ће им помагати у раду – али никако њихов противник”, закључио је Леон.

РТЦГ користи и ствара АИ алате

Ових дана и новинари Јавног медијског сервиса Радио Телевизије Црне Горе пролазе обуке за коришћење вјештачке интелигенције у свом раду. Док обуке трају, РТЦГ тренутно активно користи технологију вјештачке интелигенције (АИ) у више сегмената рада, каже Дејан Вујовић, помоћник генералног директора РТЦГ за технику.

“Имплементирали смо рачунарски програм који аутоматски претвара говорни садржај из видео и аудио записа у писани текст, што унапређује ефикасност нашег рада”, наводи Вујовић.

Поред тога, у оквиру РТЦГ интерног развојног тима, како појашњава, ради се на неколико напредних АИ рјешења.

Једно од рјешења је и специјализовани софтвер за дигитализацију архивске грађе који: аутоматски препознаје особе у видео материјалима, убрзава процес каталогизације кроз аутоматско генерисање метаподатака, поједностављује организацију и претраживање дигитализованог материјала.

“Ова улагања у АИ технологију и интерни развој софтверских рјешења дио су наше шире стратегије модернизације и дигиталне трансформације РТЦГ-а, са циљем унапређења квалитета и ефикасности нашег рада”, појашњава Вујовић.

И он истиче да примјена вјештачке интелигенције у медијима са собом носи предности и изазове.

“Узмимо за примјер аутоматски превод – иако је брз, још увијек није савршен и може направити грешке које би могле промијенити значење вијести или једностано нису у духу нашег језика. Зато је кључно да сваки АИ-генерисани садржај провјери искусни новинар”, истиче Вујовић.

Када је ријеч о грешкама које су могуће, Вујовић истиче најважније:

“АИ може генерисати убједљив, али нетачан садржај. Друго, АИ системи могу имати своје “пристрасности” које су наслиједили из података на којима су обучавани. Треће, постоји ризик од претјераног ослањања на АИ”, упозорава Вујовић.

Вујовић: Транспарентност кључна

За успјешно коришћење АИ у медијском раду, кључно је, како каже, успоставити јасне процедуре, а то су: редовна едукација, систематска верификација и транспарентност.

“Да закључим – рад са АИ у медијима захтијева баланс између искориштавања технолошких могућности и одржавања високих професионалних стандарда. Морамо бити и технолошки писмени и новинарски опрезни, стално учећи и прилагођавајући се, али никад не губећи из вида темељне принципе квалитетног новинарства”, каже Вујовић.

У духу пуне транспарентности, он потом истиче:

“Желим нагласити да сам у припреми претходног одговора користио помоћ вјештачке интелигенције. Кроз прецизне инструкције и неколико итерација усавршавања, АИ је помогла у формулисању одговора који у потпуности одражава моје ставове и експертизу у овој области. Ово намјерно истичем јер сматрам да је транспарентност у коришћењу АИ алата фундаментални принцип који морамо усвојити у медијском простору”, потцртава Вујовић.

Тако се, каже он, гради повјерење са публиком и помаже у едукацији и новинара и јавности о реалним могућностима и ограничењима АИ технологије.

“Тиме показујемо да АИ може бити користан алат, али увијек под пажљивим људским надзором и уз јасно означавање њеног коришћења”, закључио је Вујовић.

Плаши брзина којом АИ може да производи лажне вијести

Михаило Бацковић, стручњак за АИ каже да је Цхат/ГПТ није само алат, већ би боље било на њега гледати као на асистента.

Бацковић истиче и да је страх у коришћењу АИ једним дијелом неоправдан и посљедица је, како каже, неразумијевања те технологије. Са друге стране, Бацковић додаје, да су неки страхови оправдани.

“Оно где ја видим највећи ризик и највећи оправдан страх је ефекат ове технологије на медије и кроз тзв. “деепфаке” технологије”, наводи Бацковић.

Поред тога, како додаје, оно што додатно брине јесте брзина којом вјештачка интелигенција креира податке, односно нови садржај, па тако и лажне вијести.

“Количина садржаја коју АИ ботови рецимо могу да производе то није нешто што један десет или хиљаду људи би икад могли да процесуирају. Тако да ту видим једну озбиљну пријетњу”, каже Бацковић.

Са друге стране охрабрује то што је та технологија доступна и онима који се боре против лажних вијести.

“Што значи да ми можемо да правимо системе на бази вјештачке интелигенције који би могли да нам помогну да разумијемо нове тактике о дезинформацијама, да нам помогну да откријемо методе, да откријемо те ботове и на крају крајева да имамо ефикасан систем за борбу против дезинформација такође на бази вјештачке интелигенције”, казао је Бацковић.

Професорица на Факултету политичких наука у Подгорици Јована Давидовић истиче да постоје изазови у примјени и коришћењу АИ, али да ти изазови у једном тренутку може постати прилика.

Каже да је црногорско новинарство у зачетку када је ријеч о коришћењу АИ, како додаје, нијесмо специфични по томе.

“Имамо пример да је Неw Yорк Тимес тек 2023. године поставио уредника за вјештачку интелигенцију”, наводи Давидовић.

И она истиче да вијести које генеришу софтвери вјештачке интелигенције, мора да провјери уредник, а сваки садржај који је настао коришћење АИ мора бити назначен као такав.

“Вјештачка интелигенција може да се употребљава, она може да користи и у новинарском послу, али морамо видјети на који начин етично да употребљавамо вјештачку интелигенцију и превасходно како да ускладимо то са постојећом регулативом у Црној Гори. Ту мислим на Етички кодекс, који је основ саморегулације, а у неком периоду наравно ће то бити и предмет формално-правног оквира”, поручила је Давидовић.

извор: ртцг