Полиција већ десет дана штити дом новинарке из Требиња
25/07/2022
Друштво професионалних новинара: Осуђујемо хушкања на наше колеге
28/07/2022
Одлука о поништавању сопствене одлуке Савјет АЕМ-а да се музички фестивал “Наше море, наше скале” уврсти на листу догађаја од посебног значаја за јавност Црне Горе је показала да то тијело није адекватно анализирао оправданост стављања музичког фестивала на листу догађаја од посебног значаја.
То је саопштио директор Медиа центра Горан Ђуровић, истичући да је тиме отворено неколико питања која указују на “погубност партијског утицаја на рад најважнијих институција у области медија”, али и на “скривене утицаје на кључне управљачке органе”, који омогућавају контролу регулатора од стране појединаца.
Адс бy ФатЦхилли
Ђуровић наводи да је иницијативу да се тај музички фестивал стави на листу догађаја од посебног значаја за јавност поднио је генерални директор РТЦГ Борис Раонић.
“Поставља се питање зашто је већина чланова Савјета АЕМ-а прихватила иницијативу генералног директора РТЦГ Бориса Раонића да се овај музички фестивал стави на листу догађаја од посебног интереса по хитној процедуре, не консултујући било кога. Било би примјерено да се Агенцији за електронске медије обратио организатор фестивала Адриа Јадран медијска група (Адриа ТВ-Подгорица)”, казао је Ђуровић.
Према његовим ријечима, Адриа Јадран медијска група, чије је сједиште у Србији, и РТЦГ су потписали средином маја ове године уговор о стратешком партнерству за реализацију музичког фестивала “Наше море, наше скале”.
Додаје да је фестивал од дијела стручне и лаичке јавности добио “лошу оцјену” и да је “проглашен кичем” којем није мјесто на националном јавном медијском сервису.
Да је квалитет фестивала проблематичан, истиче Ђуровић да потврђује и то што је Савјет АЕМ-а поништио своју одлуку којом је фестивал стављен на листу догађаја од посебног значаја за јавност Црне Горе.
“О квалитету фестивала јасно говори и чињеница да Радио Телевизија Србије није рецимо имала потребу да са истом медијском кућом потпише споразум и директно преноси фестивал. РТЦГ је директно преносила неколико фестивалских вечери а према писању дневног листа “Побједа”, РТЦГ је од изнајмљивања опреме за снимање овог фестивала приходовала 40.000 еура. Није ваљда да емитовање осам сати лошег програмског садржаја (кича) на ТВЦГ кошта 40.000 еура?”, упитао је Ђуровић.
Он истиче и да приход од изнајмљивања опреме не може да буде кључни основ да Раонић улази у стратешко партнерство са било којом медијском кућом без било каквих консултација са музичким уредницима из РТЦГ.
“Такође, генерални директор РТЦГ је прекршио и Програмско-продукцони план ТВЦГ за 2022. годину који не предвиђа пренос фестивала “Наше море, наше скале” на којем, успут буди речено, није било значајнијег броја извођача/аутора из Црне Горе. Ако ово постане принцип рада генералног директора РТЦГ Раонића онда можемо очекивати сличне музичке и друге реалитy садржаје који ће грађани Црне Горе морати да трпе само због тога што је нека продукцијска кућа из региона дала довољно пара”, саопштио је директор Медиа центра.
Необјашњива је брзина у одлучивању овог тијела (без било какве анализе) и прихватање иницијативе која се показала погрешном, па наводи да се не може избјећи ни друго кључно питање утицаја генералног директора РТЦГ на Савјет АЕМ-а.
“Очигледно је да генерални директор РТЦГ Раонић има утицај на макар три од укупно пет чланова Савјета АЕМ-а. То не изненађује јер је са два члана Савјета АЕМ-а до скоро радио у истој невладиној организацији Грађанска алијанса”, казао је Ђуровић.
“Питање је ко све врши утицај на РТЦГ и да ли се у овај аранжман око фестивала ушло по нечијем налогу? Избор чланова Савјета РТЦГ обиљежен је партијским утицајем у Скупштини Црне Горе јер је Административни одбор примијенио закон који је донио у јулу 2020. године ДПС и простом већином посланика бирао такозване представнике НВО у кључно управљачко тијело. Касније је такав Савјет бирао, супротно закону и уз сукоб интереса више чланова Савјета, генералног директора РТЦГ Бориса Раонића. Незаконито изабрани генерални директор (који нема потребне године радног искуства у струци и који је био јавни функционер у тренутку избора) је затим незаконито бирао директорицу ТВЦГ, а новим постављењима “по дубини” је враћао дугове оним партијама које су му посредством партијског Савјета омогућиле да незаконито дође на чело РТЦГ”, додаје се у његовом саопштењу.
Измјена медијских закона је, према мишљењу Ђуровића, први корак који може смањити простор за понављање грешака и који може осигурати да се избјегне “подложност утицајима чланова Савјета АЕМ-а, као и самовоља генералног директора РТЦГ”.
“Предстојећим измјенама медијских прописа се мора осигурати избор стручних особа са интегритетом на кључне управљачке функције у најважнијим медјским институцијама. Медијске прописе морају усвојити посланици у Скупштини, а досадашња пракса не улива наду да ће се приликом усвајања прописа водити заједничким јавним интересом професионализације институција, већ искључиво партијским интересима који омогућавају директан утицај на рад инстиитуција. Остаје да се види да ли у Скупштини постоји већина посланика која ће на исти начин третирати питање ослобађања савјета АЕМ-а и РТЦГ од непримјереног партијског утицаја као и питање ослобађања Тужилачког савјета и тужилаштва”, закључује се у његовом саопштењу.
