Грађани од медија очекују да буду професионални

Грађани БиХ од медија очекују да буду професионални и да извјештавају истинито, а у случају када сматрају да су новинари прекршили кодекс или су у свом раду на неправедан или погрешан начин третирани ако су били дио неког медијског извјештаја имају могућност да се жале.

У Савјету за штампу БиХ кажу да сваки грађанин има право да се обрати у случају ако сматра да су новинари на било који начин поступали на непрофесионалан и неправедан начин.

Они нам кажу да улагањем приговора на неправилности и непоштовање Кодекса за штампу и онлине медије БиХ грађани помажу и самим новинарима у њиховој борби за истину.

Истичу да би грађани прво требало да се обрате медију за који сматрају да је објавио погрешну или нетачну информацију, те да траже објаву демантија, допуну информација, објављивање исправке или извињење.

“Истовремено грађани могу послати своју реакцију Секретаријату Савјета, путем поште или емаила инфо@взс.ба, уз објашњење и прецизне назнаке гдје и када је објављен текст на чији се садржај жалите. По могућности, добро је послати и копију или сцреен схот спорног текста”, кажу они.

Да би приговор био прихваћен од стране Савјета, напомињу да је важно да стигне унутар мјесец дана од дана објављивања ако су у питању дневне новине, а унутар два мјесеца ако се ради о магазину. За онлине медије рок пријава траје све док је спорни садржај доступан на веб-порталу.

“Секретаријат ће накнадно контактирати редакцију о којој је ријеч, те, у случају потребе, такође ће копију писма упутити уреднику, тражећи његов коментар и објашњење и покушати успјешно ријешити случај путем посредништва и објављивања реакције”, кажу они.

У случају да не буде договора, Секретаријат предаје предмет на разматрање жалбеној комисији од девет чланова. Чланови комисије бирају се из реда чланова Вијећа, цивилног друштва, медијске и академске заједнице.

“Чланови жалбене комисије ће размотрити објављени чланак, реакцију, професионално појашњење уредника и донијети одлуку искључиво према прописаним стандардима Кодекса за штампу и онлине медије БиХ. Одлуке се доносе консензусом”, кажу они.

Иначе, европски стандарди, кад је у питању објављивање демантија или жалбе грађана на медијско извјештавање, прилично су уједначени.

Фондација “Фридрих Еберт”, односно њихова Канцеларија у Сарајеву, у брошури “Смјернице за новинарски рад” једно поглавље посвећују управо овој теми, с тим да је њиховом брошуром обухваћена цијела медијска заједница, а не само новинари писаних медија.

Осим општих одредби о тачности и професионалности, они указују да је важно да се поруке које саговорници износе пренесу на исправан начин, те наглашавају да се овај аспект често занемарује. Примјера ради, тему треба обрадити без вађења изјава из контекста, а важно је не само узети све стране неке приче, него свим саговорницима дати једнако вријеме, односно простор да објасне своје ставове и дају своје виђење.

Један од најригорознијих европских кодекса за медије је њемачки, а један дио који се у тој земљи разликује у односу на БиХ је начин на који се третирају лица под полицијском истрагом или особе које су осумњичене или оптужене за неко кривично дјело. Иако принцип пресумпције невиности важи у свим европским новинарским кодексима, у Њемачкој се стриктно примјењује политика објаве само иницијала таквих лица, а фотографије, ако се објављују, буду осјенчене на мјестима помоћу којих би се лице могло идентификовати.

“Новинари не смију ‘пресуђивати’ таквим лицима нити извјештавати на начин да се дјела за која се сумњиче могу директно приписивати таквим лицима. Новинари смију такву особу описати као ‘починилац’ само у случају ако постоји правоснажно признање и то уз услов да постоје и докази који се с тим могу довести у везу или ако је дјело почињено пред очима јавности”, само је један од исјечака из њемачког кодекса за штампу.

Иначе, професионализација медија је једна од области којом се у БиХ бави ЕУ, која медијским пројектима, тренинзима и обукама и на други начин, уз Савјет за штампу, Савјет Европе, Амбасаду САД и друге амбасаде и организације помаже медијима, новинарима и медијској заједници да буду још одговорнији и професионалнији у свом раду.

(Овај текст се реализује у оквиру УСАИД-овог Програма оснаживања независних медија (ИМЕП), који имплементирају ЦПЦД и ОМ).

Извор: Независне.бх