“Медиа центар”: РТЦГ крши новинарски кодекс
20/11/2020
Духовна герила: Умрежено друштво и мас-медији!
23/11/2020
Данас је Светски дан телевизије. Обележава се широм планете већ четврт века. Ако појединци последњих година имају дилему и питају се: „Ко још гледа телевизију?” – чињенице говоре да и данас чак 85 одсто Европљана недељно бар три и по сата дневно проведе управо преко пута својих „малих екрана”.
Као претеча свих накнадних усавршавања електронских медија, телевизија је и даље неоспорно важно средство информација о животу на планети, оном из прошлости, садашњости и са погледом у будућност.
Ове године која је протекла у знаку пандемије, улога телевизије потврдила је важност своје улоге да информише и, још важније, да негује поверење међу гледаоцима широм Европе када је реч о веродостојности информација.
Резолуцијом 1996. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. новембар Даном телевизије. Тог дана у седишту УН одржан је први Светски телевизијски форум на којем су медијске личности говориле о порасту утицаја телевизије на модерно друштво и потреби веће међусобне сарадње.
Иако написан пре готово три деценије, идеје и намере из овог прогласа актуелне су и данас. Поштовањем начела сарадње у погледу информисања и размена информација, овај медиј данас утиче на свакодневницу и сазнања сваког од нас, готово у истом тренутку, где год да се налазимо.
„Позивају се све државе чланице да обрате пажњу на Светски дан телевизије тако што ће учествовати у глобалној размени програма, са акцентом на, између осталог, тема попут мира, сигурности, друштвеног и привредног развоја и побољшања културне размене“, пише између осталог у поменутој препоруци.
Од свог настанка телевизија олакшава друштвену и културну комуникацију и подстиче сарадњу и партнерство у свету. Њена важна друштвена улога дошла је до изражаја и ове године која је свуда у свету протекла у знаку пандемије изазване ковидом-19, упркос данас бројним могућностима различитог начина информисања.
Телевизија је и овог пута одговорила задатку, веродостојност и поверење у информације које је давала грађанима у вези са пандемијом стављају је на највишу лествицу поверења.
Телевизија постоји већ 95 година. За дан рођења телевизије симболично се узима 25. април, 1925. године кад је Британац Берд у Лондону пренео слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, где је био монтиран пријемник.
Током своје готово вековне историје и упркос бројним трансформацијама које је прошла на свом развојном путу, телевизија је одржала статус најутицајинијег масовног медија.
Први аналогни телевизијски програм високе резолуције започео је 1936. у Великој Британији. Долазак даљинских управљача 1980. посебно је утицао и обрадовао све љубитеље „магичне кутије“, који су до тада морали да устану да би променили канал, а са овом направом добили могућност да стварају сопствену – цивилизацију унутар свог дома.
Иако је некада телевизија имала много непосреднији однос са гледаоцима, одувек су управо Олимпијске игре, Светска првенства у фудбалу и други глобални, светски, догађаји бележили највеће гледности и највећу популарност.
Као најраширенији медиј, највећа одговорност телевизије свакодневно, 365 дана у године је у веродостојности информација чиме она на посебан начин, поготову у данашње време, преузима на себе улогу чувара и заштитника од ширења непроверених информација, лажних вести и говора мржње.
Чак 84 одсто грађана Европе гледа телевизију сваке недеље. У просеку 3 сата и 32 минута дневно. Од тога, 90 одсто је садржај произведен уживо. Током пандемије изазване ковидом-19 Јавни медијски сервиси су образовали, забављали и информисали грађане. Информативни телевизијски канали били су главни и најпоузданији извор информација после брифинга представника влада. Европљани и даље гледају телевизију и највише поверења имају у вести које оне емитују.
