Данас је Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима

Међународни је дан борбе против некажњивости злочина над новинарима, 2. новембар, а и даље су актуелни напади, пријетње и притисци на новинаре и медијске куће. Не смије се заборавити да у Црној Гори више од 20 година није ријешено убиство Душка Јовановића, уредника “Дана”.

Из канцеларије Заштитника људских права и слобода на прољеће ове године указали су да је број физичких напада на новинаре у Црној Гори смањен, али расте број онлине узнемиравања, пријетњи, нарочито путем друштвених мрежа, што се не смије релативизовати, већ је разлог за забринутост.

Током 2021. и 2022. године, како је раније указивано из НВО сектора, било је по 28 случајева напада на новинаре, а 2023. године тај број износи 16.

О нападима на новинаре у Црној Гори, осврт је у најновијем извјештају дала и Европска комисија.

“Власти су дале генерално брз и ефикасан одговор институција и органа за спровођење закона на нове случајеве насиља над новинарима. У априлу 2024. Врховни државни тужилац (ВДТ) је издао обавезујуће упутство свим државним тужилаштвима, налажући хитно интензивирање истрага у случајевима насиља над новинарима и напада на медијску имовину. ВДТ је такође наложио тужилаштву да што прије да повратну информацију о свим препорукама ад хок комисије за праћење случајева насиља над медијима. Специјално државно тужилаштво је у децембру 2023. подигло оптужницу у случају пуцњаве на истраживачког новинара 2018. године”, пише у извјештају.

Како се додаје, Виши суд у Подгорици потврдио је ту оптужницу у августу 2024. године.

“Надлежни су пријавили, а независни извори потврдили, значајно смањење броја случајева насиља над медијима у 2023. години, при чему је полиција регистровала 11 случајева (2022 било је 22 случаја). Међутим, остаје забринутост због неколико инцидената узнемиравања од стране високих јавних званичника које су новинари пријавили 2024. године”, наводи се у извјештају Европске комисије.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић рекао је раније да је припремљен текст за формирање анкетног одбора који ће се бавити случајевима насиља над новинарима и црних тројки, односно екипа које су прије више од двије деценије нападали новинаре и опоненте тадашње власти.

Убиство Јовановића, покушај убиства Туфика Софтића, пребијање Младена Стојовића, напади и пријетње Оливери Лакић, напади на редакцију “Вијести” и “Дана” – случајеви су из ранијег периода који или нијесу уопште, или су само дјелимично ријешени.

На територији Западног Балкана, у посљедњих 30 година током рата 110 локалних новинара изгубило је животе. У временима без рата, живот је изгубило пет новинара, а три од тих пет случајева ријешени су правоснажном пресудом, саопштила је регионална Сафе Јоурналистс мрежа.

Душко Јовановић убијен је у ноћи 27. маја 2004. године у Подгорици хицима из аутоматске пушке. Налагодавци, организатори и починиоци тог гнусног убиства још нијесу познати.

Иако је одмах након убиства 2004. године држава обећала ефикасну истрагу, резултата нити је било нити их има. Једно лице је осуђено за саизвршилаштво.

У то вријеме, на власти је била Демократска партија социјалиста (ДПС) бившег предсједника државе Мила Ђукановића, а тадашња опозиција је ово убиство доводила у везу са писањем листа о дуванској мафији.

Новине “Дан” су тада углавном преносиле текстове загребачког “Национала”, који су објављивани од 2001.године а према којима су Мило Ђукановић и бизнисмен Станко-Цане Суботић били дио “дуванске мафије” која је кријумчарењем цигарете зарадила огроман новац. Њих двојица су то негирали.

Уредник “Национала” Иво Пуканић убијен је 2008. године.

За саучесништво у убиству Јовановића до сада је осуђен једино Дамир Мандић на 19 година затвора.

Полиција је нашла одређене доказе о његовом кретању у ноћи Јовановићевог убиства, између осталог, и на лименци остављеној у близини аутомобила из ког је пуцано.

Душко Јовановић убијен 2004.Душко Јовановић убијен 2004. (Фото: РТЦГ)
Бивши директор полиције Веселин Вељовић је 2019. године саопштио да тај случај није затворен, али да је истрага угрожена због грешке или професионалног несналажења тадашњег тужиоца.

Вељовић је тада наводио да је након убиства Јовановића полиција имала “у рукама једног од саучесника, Дамира Мандића”, али је тужилац одлучио да га саслуша тек сјутрадан, до када је он, након консултација са адвокатом, одлучио да се брани ћутањем.

Бивши полицијски функционер Милан Вујановић пред камерама је рекао да је Весна Меденица тада као врховни државни тужилац опструирала истрагу о убиству Јовановића.

Према његовим ријечима, Меденица је од почетка знала за службену забиљешку са признањем данас јединог осуђеног за то убиство Дамира Мандића, али није реаговала и одмах упутила тужиоца у ЦБ Подгорица.

Како се касније испоставило, наводи он, то је била кључна ствар која је утицала да се убиство Јовановића никада потпуно не расвијетли.

Службена забиљешка сачињена је у ЦБ Подгорица 5. јуна 2004. године, свега неколико дана након убиства уредника “Дана”. У њој је Мандић детаљно описао и улогу других лица у том злочину, али због тога нико други није процесуиран, уз образложење да није било доказа.

Подсјетимо, Одбор за заштиту људских права Генералне скупштине Уједињених нација 18. децембра 2013. године усвојио је предлог да 2. новембар буде Међународни дан заштите новинара. На тај дан, 2013. године, новинари француског Радија Франс интернешнал Жислен Дипон и Клод Верлон, убијени су у Малију.