“Дани слободе медија”: Превентивно дјеловати на нападе на новинаре

Ефикасан рад органа откривања и гоњења превентивно ће дјеловати на нападе, пријетње и угрожавање сигурности
новинара, оцијенио је министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић.

Он је, на конференцији “Дани слободе медија”, коју су организовали Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) и Грађанска алијанса (ГА), казао да постоји терет старих случајева напада на новинаре, који су остали неразријешени.

„Док тај терет не скинемо, тешко да можемо у области слободе изражавања, у контексту наших европских интеграција, направити одлучнији искорак“, рекао је Секуловић.

Он је казао да је Министарство унутрашњих послова (МУП), у посљедњих годину, урадило неке важне ствари, и да Комисија за нападе на новинаре функционише боље него у претходном периоду.

Секуловић је казао да су у претходној години била 23 случаја напада и угрожавања сигурности новинара, и да су, у полицијском смислу, сви сем једног су разјашњени.

Он је истакао да су неки случајеви квалификовани као кривична дјела, неки као прекршај, а неки списи су достављени тужиоцу на одлучивање.

Секуловић је казао да су били врло конструктивни у појачавању кривично-правне заштите новинара, и додао да репресија доста утиче на превенцију.

„Ако органи откривања и гоњења раде ефикасно свој дио посла, сигурно да ће то утицати превентивно на одређене нападе, пријетње и угрожавање сигурности самих новинара и имовине медијских кућа“, рекао је Секуловић.

Он је оцијенио да је врло важан шири друштвени контекст, да друштво његује критичку мисао, поштује слободу изражавања и уважава улогу и значај медија у демократском друштву.

Секуловић је указао и на одговорност новинара и медијских кућа, поштовање кодекса новинара и саморегулацију.

„У том дијелу, појачање етичности, одговорности и професионализма доприносу примарно јачању угледа новинарске професије, а самим тим и друштвеног захтјева за њиховом појачаном заштитом“, рекао је Секуловић.

Према његовим ријечима, то је увијек позитиван елемент за органе МУП-а кад крену у откривање, и на тај начин имају помоћ.

„Ово јесте проблем, то се не може крити, мислим да одређени помаци постоје, али да су они недовољни и да морамо да урадимо још снажније искораке да би могли рећи да новинари могу имају осјећај да функционишу и раде у сигурном окружењу“, рекао је Секуловић.

Основни државни тужилац, Вуксан Радоњић, казао је да су медији и новинари основни носиоци права на слободу изражавања које је загарантовано Уставом. Он је истакао да право на слободу изражавања може бити ограничено
само ако то предвиђа Устав и закон.

“Морамо се сви потрудити да оно још јаче заживи и оствари утицај у црногорском друштву”, оцијенио је Радоњић.

Он је казао да су у претходних десет година били чести случајеви напада на новинаре и њихову имовину, и додао да је то одговорност тужилаштва и цијеле државе.

“У државном тужилаштву се трудимо да све случајеве који су неријешени користимо прије свега као опомену и поуку за сваки сљедећи пут како треба да радимо да до тога не дође, односно ако и дође како треба да се поступа”, рекао је Радоњић.

Он је позвао новинаре да се обрате тужилаштву у свакој ситуацији када се, на било који начин, осјећају угрожени док обављају свој посао.

Радоњић је оцијенио да је то што је само око 30 одсто новинара образовано на факултету који је везан за новинарство и медије, својеврстан хендикеп.

Како је навео, они новинари који су од факултетских дана обучавали из области медија, могу на прави начин да раде свој посао од самог почетка, уз помоћ грађана и државних органа.

“Не можемо пустити ни новинаре које је живот можда натјерао да се опредијеле за тај посао, морамо и њима помоћи да досегну тај степен којим ће се омогућити безбједно и непристрасно новинарство”, рекао је Радоњић.

Радоњић је рекао да новинари треба да добро проуче законе о медијима, електронским публиакцијама, Кодекс новинара Црне Горе и све прописе које регулишу област којом се баве.

„Државни органи морају издићи ниво поступања на максимални професионални ниво, а иста та обавеза важи и за новинаре“, казао је Радоњић.

Како је казао, новинари истраживачи државном тужилаштву обезбјеђују неке податке који су битни за гоњење учинилаца
кажњивих дјела.

„Позивам сваког истраживачког новинара да настави да ради како најбоље зна и да рачуна да ће у кривично-правном смислу бити увијек заштићен, посебно што се тиче Основног државном тужилаштва у Подгорици и да у државном тужилаштву види заштитника и партнера“, навео је Радоњић.

Предсједник Европске федерације новинара Бликер Бејргорд је рекао да су у Европској унији (ЕУ) шокирани убиствима новинара у посљедњих неколико година, у Словачкој, Сјеверној Ирској, Грчкој, Холандији.

„Важно је примјетит, код већине тих убистава новинара, да су сви они претходно добијали пријетње или се суочавали са застраживањем, малтретирањем“, рекао је Бејргорд.

Он је казао да је јако важно да новинар пријави када добије прву пријетњу или застрашивање.

„У Европској федерацији новинара подносили смо више од шест година упозорења Савјету Европе и имали смо огромну базу података“, казао је Бејргорд.

Он је навео да су, што се тиче дешавања у Црној Гори, добили упозорења о увредама и пријетњи смрћу новинару, циљано подметање бомби испод аутомобила, гађање новинарке вјетробранским брисачем.

„Што се тиче власти, оптужбе и интервенције власти су стицај тога да је директор јавног емитера добио отказ, што је осуђено од међународних организација као нешто што је било политичко мотивисано“, навео је Бејргорд.

Како је казао, новинари су били оптуживани да су изазивали панику и нереде. Он је истакао да треба да се креира национални акциони план и да то предлаже план активости Уједињених нација.

„За бјезбједност новинара и питање некажњивости, знам да и у Црној Гори постоје захтјеви да се креирају механизми тог типа“, рекао је Бејргорд.

Програмски директор ГА, Милан Радовић, казао је да је ситуација за новинаре, уреднике и медије лоша, и истако да је безбједност новинара и медијских радника једно од најважнијих питања.

Он је навео да су медијски радници поред тога додатно оптерећени и финансијским проблемима.

“Услови новинара и медијских радника су јако лаши и нијесу мотивишући”, рекао је Радовић.

Он је истакао податак да студенти новинарства углавном не желе да се баве тим послом након завршетка студија.

“Све то прецизно указује чему Црна Гора мора посветити пажњу када је у питању, владавина права и људска права”, рекао је Радовић.