Дискусија: Промјене власништва у медијима урађене по закону

Иван Милошевић за “Глас Холмије”: Медији на издисају, УНЦГ чува првила професије
17/05/2022
Европска комисија: Испитати нападе на новинаре, напредак у РТЦГ
18/05/2022
Иван Милошевић за “Глас Холмије”: Медији на издисају, УНЦГ чува првила професије
17/05/2022
Европска комисија: Испитати нападе на новинаре, напредак у РТЦГ
18/05/2022

Законска рјешења којима се регулише питање власништва медија у Црној Гори су застарјела и нијесу практична, једна је од порука с панел-дискусије “Чији су медији у Црној Гори?”.

У Агенцији за електронске медије истичу да су промјене власништва које су се догодиле у посљедње вријеме урађене у складу с прописима, те да је транспарентност медија у Црној Гори онолика колико то закон прописује.

Помоћница директора Агенције за електронске медије Сунчица Бакић истакла да и област рада портала није адекватно уређена у Црној Гори.

“Све медијске теорије говоре о томе да просјечан конзумент бира медије који кореспондирају са његовим ранијим ставовима и вриједностима и њих уопште не занима ко су власници медија”, тврди Бакић.

Уредница БИРН-а Душица Томовић сматра да велики број медија грађанима не пружа правовремене информације и поставила питање шта значи домаћи и инострани капитал.

“Велики број медија нити гарантује плурализам, нити гарантује бољу информисаност нити обезбјеђује грађанима право да знају нити да добију праву и правовремену информацију”, навела је Томовић.

Директор Радио Телевизије Никшић Никола Марковић сматра да се актуелним законима само испуњава пука форма, а пуно је битније, како истиче, да се зна ко су стварни власници медија.

“Јако је важно да знамо ко су крајњи власници компанија које су власници медија који егзистирају у Црној Гори, јер ћемо онда моћи да дефинишемо и њихов рад и независност уређивачких политика. Тек ћемо тада, ако будемо знали стварне власнике медија, односно оф-шор компанија моћи инстински да се позабавимо медијском концентрацијом”, казао је Марковић.

Др Саша Мирковић, предавач на Факултету за медије и комуникације у Београду, је указао да слични проблеми погађају и медијску сцену Србије, гдје је по питању транспарентности власништва медија “превладало мишљење да се медијска сцена не може другачије третирати од било које друге привредне сфере”.

Указао је и да постоји интерес власника из Србије да “уђу на мало тржиште какво је Црна Гора”, те да не би били ту пристутни да немају могућност да профитирају.

Панел дискусији “Чији су медији у Црној Гори”, организовали су Центар за развој Невладиних организација, Институт за медије Црне Горе, НВО Натура – Колашин, а пројекат финансира Европска унија.