Европски акт о слободи медија примјењује се од данас, Црна Гора да усклади законодавство

Европски акт о слободи медија (ЕМФА), кључни закон за заштиту новинарске независности у ЕУ, примјењује се од данас. Иако ЕМФА не спада у домен обавеза државе, јер су медијски закони већ усклађени, било би добро пракса ускладити медијско законодавство са европским стандардима, казала је за Портал РТЦГ предсједница Друштва професионалних новинара (ДПН) Мила Радуловић. Редовна професорица медијског права на Правном факултету Универзитета Црне Горе, Анета Спаић каже да би се на тај начин унаприједила заштита права новинара.

Циљ закона је да заштити независност и плурализам медија, како од политичког мијешања, тако и од утицаја великих приватних група. У фокусу су проблеми попут концентрације власништва у медијском сектору, притисака на редакције преко уговора о оглашавању, као и политичке контроле над јавним сервисима.

“Важније је да се концепт заштите уредничке независности, заштите новинарских извора и медијског плурализма угради у наше законодавство и да их примјењујемо. Такође, успостављање интернет стандарда кроз Дигитал сервис акт кључно је за безбједност на мрежама. Зато очекујемо да Министарство културе и медија што прије формира Радну групу и почне са имплементацијом МФА и ДЦА”, истакла је она.

Према њеним ријечима, било је планирано да Радна група почне с радом, али због политичких одлука у вези са избором Савјета Агенције за аудиовизуелне услуге, шеф Директората за медије није поднио оставку.

“Имплементација ова два важна европска медијска акта веома је битна због заштите новинара, медијских слобода и почетка увођења реда на мрежама – иако је то, наравно, немогуће у потпуности. Али апсолутне слободе не могу постојати, јер се оне злоупотребљавају и претварају у говор мржње, ширење лажних вијести, интернет преваре… Пред државом, односно ресорним министарством, је дакле озбиљан посао и треба га почети што прије”, наводи она.

Повод за додатни притисак на усвајање закона била је и афера „Пегаз“, када је откривено да су неке држава, попут Мађарске или Грчке, користиле израелски софтвер за шпијунирање новинара. Овај софтвер омогућава тајно преузимање контроле над мобилним телефонима, приступ порукама, позивима, локацији и другим приватним подацима.

Кључне одредбе ЕМФА обавезују државе чланице да гарантују заштиту новинарских извора и повјерљиве комуникације, као и да се ниједна државна институција, укључујући регулаторна тијела, не смије мијешати у уређивачку политику медија.

Посебан члан посвећен је јавним сервисима, који морају имати уређивачку и функционалну независност.

„Регулатива је осмишљена да се супротстави нападима на слободу штампе у државама гдје су медији под сталним притиском. Али све чланице ЕУ морају преиспитати колико испуњавају њене стандарде,“ поручио је генерални директор Репортера без граница (РСФ) Тибо Брутин, преноси Брусселс Тимес.

Иако је закон формално усвојен у марту 2024. године, Репортери без граница (РСФ) истичу да су многе чланице ЕУ одлагале његову примјену због недостатка политичке воље. Због тога су позвали све државе чланице да одмах ускладе своје националне законе са новом регулативом и омогуће њено ефикасно спровођење.

РСФ позива Европску комисију да, у случају опструкција, одмах покрене поступке против држава које игноришу нову регулативу. Како наводе, неопходна је брза и одлучна реакција европских и националних институција, како би се принципи које закон штити, попут слободе, независности и плурализма медија, заиста спроводили у пракси.

“Усвајање овог закона праћено је ентузијазмом европских институција, јер представља велики корак напријед ка праву на поуздане информације, као и јасан сигнал да Европска унија стоји на страни слободног, независног новинарства и медијског плурализма. ЕМФА је уредба, а не директива, што значи да је правно обавезујућа за државе чланице без потребе за националним преношењем – процесом усклађивања директиве ЕУ са националним правима држава. Међутим, да би се у потпуности примјењивао, многе битне одредбе – као што су члан 4 о заштити извора и члан 5 о независности јавног сервиса – захтијевају унапређење националних закона како би се ускладили са уредбом ЕУ”, наводе.

Кажу да је 8. августа 2025. године, спровођењем ЕМФА, прекретнице у законодавству Европске уније о слободи медија, створена је прилика да се прослави обновљена гаранција основних права.

“Нажалост, његова имплементација остаје углавном непотпуна, иако су државе чланице имале више од годину дана да ажурирају своје националне законе. Ово кашњење открива недостатак критичког испитивања националних законодавних оквира. Иако је циљ уредбе да се позабави питањима слободе штампе у земљама у којима су медији под сталним нападом, све државе чланице морају да процијене њихову усклађеност. Сада морамо предузети акцију и осигурати да ЕМФА испуни сва своја обећања: Европска комисија мора позвати на одговорност националне власти које одлажу или оклијевају да испуне своје обавезе и, ако је потребно, покренути поступак против најотпорнијих влада“, рекао је генерални директор РБГ-а Тибо Брутин.

У неким земљама не постоје опипљиви докази о нацртима закона, а спровођење ЕМФА није одмакло даље од најава владе, што изазива бојазан да ће закони у најбољем случају бити имплементирани касно, а у најгорем остати дјелимично имплементирани.

У Њемачкој је током маја најављен нацрт уговора о дигиталним медијима, правно обавезујућ у цијелој земљи, како би се подстакло спровођење одређених одредби ЕМФА, али је сложеност процеса током усвајања процедуре довела до стагнације саме иницијативе. Када је у питању Француска, приједлог законских измјена које захтијева ЕМФА биће представљен парламенту најраније сљедеће јесени.

“Појачана заштита новинара је горућа потреба у многим државама ЕУ: рад новинара је под присмотром и они су шпијунирани због недостатка довољно националних закона који би их заштитили, а постаје све већи изазов и да заштите своје изворе. Независни медији су под притиском због одсуства гаранција које штите независност уредништва, а политички мотивисане одлуке подривају медијски плурализам. У неколико земаља, поступак именовања руководилаца јавног сервиса остаје веома политизован. Словачка је добар примјер за то, јер контрира захтјевима за независност које налаже ЕМФА”, наводе.

Редовна професорица медијског права на Правном факултету Универзитета Црне Горе, Анета Спаић казала је да Европски акт о слободи медија (ЕМФА) јесте кључни европски оквир усмјерен на јачање плурализма, слободе и независности медија, који захтијева промптан и досљедан одговор у законодавству и пракси. Напомиње да је његова примјена отпочела у мају док је пуна примјена у државама чланицама ЕУ кренула од данас.

“Циљ акта је обезбјеђење заштите новинара и медија од политичког притиска, концентрације власништва и манипулације информацијама, кроз конкретне мјере као што су заштита уредничке независности, заштита новинарских извора, транспарентност власништва над медијима, регулација државног оглашавања, те осигурање независног рада јавних медија”, казала је она.

Иако можемо изражавати одређену скепсу према оптималности ових законских рјешења, њиховом досегу и стварним ефектима, неоспоран је, каже Спаићева, значајан напредак који представља чињеница да је ово први акт који на јединствен и униформан начин у цијелој Европској унији уређује ове важне области.

“Примјена ЕМФА-е поцива на  транспарентној и инклузивној сарадњи Европске комисије, новог Европског одбора за медијске услуге, националних регулаторних тијела, као и саморегулаторних механизама, новинарских асоцијација и невладиног сектора”, казала је универзитетска професорица.

Истиче да за Црну Гору, која је кандидат за чланство у ЕУ и у процесу усклађивања законодавства с европским стандардима, ЕМФА представља важну обавезу.

“Транспоновање овог акта у домаће законодавство би унаприједило заштиту права новинара, иако вјерујем да је посљедњим сетом измјена  медијских закона Црна Гора у значајној мјери већ одговорила задатим циљева и стандардима ЕМФА-е”, казала је Спаић.

Подсјећа да, оако су неке ограничене мјере предузеле националне владе, многе државе чланице ЕУ или још нијесу започеле или заостају у испуњавању своје обавезе усклађивања домаћег законодавства са правилима ЕМФА-е, упркос томе што су имале више од годину дана за то.