Жиг срамоте у дигиталном добу: Новинари спремни на све због кликова

Професија се урушила, новинари су мање образовани, све је више оних који су ту зато што не могу да нађу други посао. У онлајн медијима новинари су слабо плаћени или нису плаћени уопште. Неки медији одбијају да поштују етички кодекс и на све су спремни да дођу до читалаца, макар и измишљали, речено је на представљању истраживања о медијској етици у дигиталном добу.

Како на рад новинара утичу промене у дигиталној сфери и како се они прилагођавају новим етичким изазовима, предмет је истраживања „Изазови саморегулације у дигиталном добу: Искуства Савета за штампу“, које су јуче представиле ауторке Тања Јакоби и Тања Максић, са циљем да пруже подршку Савету за штампу у прилагођавању изазовима дигиталног доба.

Ауторке су анкетирале новинаре, проучавале етичке дилеме и анализирале 125 одлука Комисије за жалбе које се односе на онлајн медије.

Јакоби је рекла да су уочиле намерне одлуке медија и новинара да не поштују Кодекс новинара како би добили већи број кликова и читалаца.

Она је приметила како се новинарска професија „урушила“, новинари су све мање образовани, све је више оних који су ту зато што не могу да нађу посао у другој професији. То се посебно односи на онлајн медије, где су новинари или слабо плаћени или нису плаћени уопште. Последица је да се искуство, па ни свест да треба поштовати Кодекс новинара, не преноси са генерације на генерацију новинара.

Поред оних који су одлучили да не поштују Кодекс, ту су и новинари који не познају професионалне етичке норме, али су суочени и са етичким дилемама са којима се никад раније нису срели. Јакоби је поменула случај масовних убистава у мају, те да медији немају искуства у извештавању о таквим злочинима.

„Велики број људи је захваљујући неодговорном писању медија погођен. Не само да су погођени у време када се о њима писало, него су погођени доживотно“, рекла је Јакоби.

Новинари понекад имају, према њеним речима, добре намере да покажу нечији бол, али је код неких важнија потреба за што више кликова и „да прича изгледа што страшније макар и измишљали“.

Поред таквих етичких дилема, у фокусу истраживања су били и право на заборав и на коришћење вештачке интелигенције у медијима.

Тања Максић каже да 40 одсто испитаника сматра да садржај треба уклонити уколико су га суд или Савет санкционисали, али да треба да „поразмислимо како то да се примени у пракси“. У онлајн сфери „свака особа која је била жртва изложена је целог живота“ и не само она, већ и њени ближњи, што заувек остаје као „жиг срамоте за медије који су то урадили“, упозорила је Максић.

Нема модерације коментара, садржај се креира на основу објава на мрежама

Говорећи о утисцима о раду Комисије за жалбе Савета за штампу у последњих шест месеци, председавајућа Комисије Надежда Будимировић истакла је да је било уочљиво масовно кршење Кодекса у извештавањима о масовним убиствима у ОШ „Владислав Рибникар“ и околини Младеновца, те да је тај период био изазов за Комисију.

Она је додала да је уочена јасна разлика између медија који се нису снашли и оних којима није стало до поштовања етичких принципа.

Уочила је и „све чешћи манир да се медијски садржаји конструишу само на основу објава на друштвеним мрежама“, као и да велики број медија не ради модерацију коментара читалаца ни пре ни после њиховог објављивања.

Интернет и нове технологије захтевају дораду Кодекса

Готово 90 одсто испитаника сматра да интернет и нове технологије захтевају измене Кодекса, значајно или делимично.

Скоро сви (94 одсто) мисле да садржај који је креирала вештачка интелигенција мора бити означен, а највећи део сматра да такав садржај подлеже истим етичким принципима као и садржаји које креира новинар.

„Медији у којима раде наши испитаници тек стидљиво експериментишу са вештачком интелигенцијом“, каже Максић и додаје да су то углавном поигравања са насловима и прављењем квизова.

Већина испитаника мисли да новинари имају права да се на друштвеним мрежама појављују као новинари (поједини медији то забрањују, прим. ур.), да имају право да користе друштвене мреже за свој рад, па чак и право на неку врсту друштвеног активизма – да изразе мишљење о актуелним догађајима и своје политичке ставове.

Ангажманом новинара на мрежама, наводе анкетирани новинари, не треба да се бави Савет за штампу или Кодекс новинара, већ би то требало да се уреди интерним етичким правилником медија. Према овом истраживању, 37 одсто испитаника каже да медиј за који раде има свој писани интерни етички кодекс, док остатак наводи да он не постоји у писаном облику, али да о етичким дилемама добијају упутства од старијих колега или (28 одсто) да је им је остављено да се сами старају о поштовању етичких принципа.

Неке од препорука Савету за штампу јесу јачање унутрашњих капацитета Савета, што је неопходно и због употребе нових технологија, попут вештачке интелигенције. Савет треба и да јача односа са новинарима, цивилним сектором, академском заједницом и грађанима.

Извештај Савета за штампу “Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу”

извор: унс