Закључено. Власници медија морају да се знају

Познати власници и суочавање са порастом дезинформација су кључни за повјерење у медије, а један од великих проблема су медији у Црној Гори који су великим дијелом у страном власништву.

То су кључне тачке означене на конференцији „Медијски хоризонти: Како до транспарентности, поузданости и јавног интереса?“, коју је организовала Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ), у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Црној Гори.

Амбасадор Европске уније (ЕУ) у Црној Гори Јохан Сатлер је казао да је за Црну Гору, када је ријеч о процесу ЕУ интеграција, ово била добра година и да ће вјероватно бити затворена четири поглавља.

– Немојте се заносити, нема мјеста опуштању, али у исто вријеме убијеђен сам да треба да прихватимо ову хвалу и треба истаћи да су остварене ствари који нијесу биле једноставне – поручио је он.

Он је истакао да је АМУ уложила огромне напоре да би извршила усклађивање са Директивом ЕУ и додао да му је драго што је побољшала своје оперативне капацитете.

Сатлер се осврнуо и на чињеницу да се завршава мандат за два члана Савјета Агенције, на што је Медиа центар већ неколико пута указивао Скупштини и Административном одбору, који још увијек нијесу расписали конкурс нити су припремили пријавне листове за чланове Савјета из редова НВО. Истакао је да због два члана Савјета, чији се мандат завршава, треба завршити поступак да би се обезбиједила несметаност рада Агенције.

Вршилац дужности шефа Мисије ОЕБС-а у Црној Гори Ђовани Габаси рекао је да је Мисија посвећена да се помогне Црној Гори у сузбијању појава попут говора мржње у медијима. Према годишњем индексу медијске писмености, у прошлој години Црна Гора била на 33. мјесту од 61 државе.

– Да би грађани имали повјерење у контролу, морају да схвате и да вјерују у те механизме – рекао је Габаси.

Габаси је истакао да власништво над медијима мора да буде транспарентно, посебно код онлајн медија.

Такође је напоменуо да су страни медији веома важни у смислу власништва и врло је важно да се власништво учини транспарентнијим као противотров корупцији и прању новца.

Једина ТВ станица у црногорском власништву, а која има националну покривеност, јесте РТЦГ, те због тога има и виталну улогу.

Предсједник Савјета АМУ-а Бранко Бошковић рекао је да је Агенција добила проширене медијске надлежности које у једном дијелу обухватају и онлајн простор. И он се осврнуо на чињеницу да је велики проценат страног власништва над медијима у Црној Гори.

– Ако желимо медије у које ће грађани имати повјерење, морамо знати ко су им власници, јер ако нијесу они транспарентни, не можемо то очекивати од неког другог – сматра Бошковић.

Он је казао да дио активности АМУ-а, поготово везан за стандарде и етику, треба да буде дио саморегулације.

Бошковић је навео да је неопходно да се зна које медије грађани највише прате и који су зато најутицајнији.

Министарка културе и медија Тамара Вујовић је такође истакла да је транспарентност власништва над медијима једно од кључних питања.

Министарка је казала да независни медији доприносе јачању повјерења друштва у медије. Истакла је да поштују право страних медија да дјелују у Црној Гори, али да су свјесни да прекомјерни страни утицај може да има негативне импликације.

– Јасно је и да тај страни интерес у Црној Гори у оволиком медијском тржишту не може да буде економски интерес, већ је у питању политички или неки други интереси – додала је Вујовић.

Директорица АМУ Сунчица Бакић указала је да је веома значајно да се зна ко финансира медије.

– Оно што видимо у Црној Гори јесте резултат или посљедица одлука које је држава донијела још давно, током усвајања првих медијских закона и дугогодишње праксе – истакла је Бакић.

Како је рекла, црногорско тржиште је само по себи изазовно, јер је мало и изложено регионалној конкуренцији, те је питање медијског власништва дио тог проблема.

Она је казала да је једна од посљедица тог проблема економска, друга се веже за заштиту културе и идентитета, док се трећа односи на потенцијални нелегитимни страни утицај. Казала је и да значајно присуство страног капитала нужно не мора бити лоше, ако доприноси плурализму и снажи медијску сцену.

Бакић је напоменула да због недостатка инспекцијског надзора, у Црној Гори постоје субјекти који користе националне ресурсе, а не испуњавају све обавезе према грађанима и на неки начин представљају нелојалну конкуренцију црногорским медијима.

Као два кључна механизма борбе против страног утицаја на медије, она је издвојила забрану страног капитала изнад одређеног процента и озбиљан скриниг страних инвестиција.

Шефица Програмске канцеларије Савјета Европе Лејла Дервишагић истакла је да је слобода медија суштина сваког демократског друштва.

– Препорука СЕ каже да медији треба да осигурају транспарентност, укључујући уређивачке стандарде. Каже и да би подаци о власништву требало редовно да се ажурирају и буду доступни – истакла је Дервишагић.

извор: побједа