Запослени у “Политици” страхују од отказа

Ни запослени у Политици, нити медијски стручњаци, не мисле да ће управо обављена купопродаја овог листа, односно њен прелазак у руке власника Новости, донети ишта добро. Запослени страхују од отказа, а сви заједно мисле да ће се и уређивачка политика променити, те ће један од малобројних озбиљнијих листова у земљи подлећи свеприсутном тренду таблоидизације.

Бизнисмен Мирослав Богићевић продао је 50 одсто свог удела у компанији „Политика новине и магазини” Бобану Рајићу, власнику „Новости“. Како је изјавио за медије, браћа Рајић су били велики купци његове млекаре, познају се дуго и нису имали никаквих проблема.

„Уливају ми највише поверења. Да будем искрен, волим што су ‘Политику’ купили Срби. Нисам тако настројен, али у овом случају ради се о великом бренду“, рекао је Богићевић.

На питање да ли ће у уговору бити прецизиране неке обавезе новог власника, Богићевић је навео да неће.

„У уговору не, али постоје обавезе да улажу у ‘Политику’. Они хоће да улажу, убедили су ме у то. Ја им верујем, никад ме нису слагали“, истакао је он, додавши и да верује да неће бити промене у уређивачкој политици „али да ипак нема утицаја на то“.

Са друге стране, медијски стручњаци су уверени да ће се управо баш то догодити, јер су и Новости прилично таблоидизоване протеклих неколико година, посебно од 2019. када их је купио Бобан Рајић.

Да ли ће бити кадровских промена у Политици, време ће показати, али запослени брину да ће бити отпуштања, посебно дописника јер Новости имају разгранату дописничку мрежу па је питање да ли су им потребни Политикини дописници.

Мирослав Богићевић се, како наводе наши извори из Политике, није мешао у уређивачку политику листа али запослени страхују да ће нови власник то чинити, те да ће најстарија медијска кућа постати не само таблоидна, већ и отворено прорежимска. Богићевић је 50 одсто удела у компанији „Политика новине и магазини“ купио 2012. године од немачког издавача ВАЦ. Куповину је обавио преко фирме „Ист медија груп“. Преосталих 50 одсто компаније „Политика новине и магазини“ је у власништву државе, односно компаније „Политика а. д.“, у којој је држава власник 90 одсто акција.

До краја 2021. године, држава је требало да изађе из Политике и Тањуга. Тањуг је у међувремену приватизован (у власништву Жељка Јоксимовића и Радоице Милосављевића), док из Политике још увек није. Радио-телевизија Крагујевац је била приватизована, али је приватизација раскинута а држава није расписала нову продају у законском року од шест месеци.
Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а, не види ништа позитивно у купопродаји Политике.

– То је једнако лоша вест као и она од пре 10 година када је Богићевић по задатку власти добио кредит да постане сувласник најзначајнијег дневног листа у овом делу Европе. Власнику Богићевићу ипак бих дао предност јер се због финансијских и проблема са законом није мешао у уређивање листа каже Брајовић за Данас.

Он додаје да ипак треба имати у виду да наслеђујући уговор са ВАЦ-ом, Мирослав Богићевић а сада Бобан Рајић, немају златну акцију над уређивањем листа.

– У рукама новог сувласника Политике новине и магазини је као и до сада маркетинг, а уређивачка палица припада Политици АД која је у претежном власништву државних компанија. Држава је требало да до краја прошле године приватизује и Политику АД али се то није десило – указује наш саговорник.

Брајовић додаје да УНС сматра да би државни капитал у Политици АД требало препустити фондацији којом би, због значаја овог дневног листа, управља-Х новинари Политике и националне институције попут Српске академије наука и Матице српске.

– Својевремено смо организовали потписивање петиције за ову идеју коју је у кратком року подржало око 1.500 новинара, грађана и угледних јавних личности – подсећа Брајовић.

Владимир Радомировић, бивши заменик главног и одговорног уредника Политике, каже за Данас да би волео да се Политике, као пре петнаестак година, подједнако плаше и власт и опозиција и тајкуни „али мислим да је таква уређивачка политика немогућа и сада и у будућности. Продају Политике Новостима оцењује као лошу.

– Свака концентрација власништва над медијима је лоша за запослене, за новинаре и за целу јавност. То важи како за медије Бобана Рајића тако и за медије Јунајтед групе. У случају Политике, одговоре на питања о скандалозној продаји из 2012. године још нам дугују Борис Тадић и Соња Лихт. Ту је корен овога што се дешава данас – сматра Радомировић.

Нови сувласник Политике Бобан Рајић је купио „Вечерње новости за 2,5 милиона евра 2019. године. Медији су тада наводили да је регистрациону пријаву за куповину „Новости“ у Рајићево име поднео адвокат Игор Исаиловић, који је адвокат министра финансија Синише Малог, пословни партнер премијерке Ане Брнабић и сарадник контроверзног бизнисмена са Косова Звонка Веселиновића.

Концентрација медија коју Владимир Радомировић наводи као проблем, видљива је управо код оних медија чији су власници блиски владајућој странци. Тако је крушевачки бизнисмен Радоица Милосављевић, који до пре седам година није имао никакве везе са медијима, од 2015. године, када је почео последњи круг распродаје државних медија, сада власник 14 медијских кућа широм Србије, од којих готово свака у свом саставу има по два до три медија.

У власништву Ирене Гашић, супруге садашњег директора БИА Братислава Гашића, налазе се неколико крушевачких телевизија и продукцијска кућа. У некима је сувласник његов син Владан, док је власник ТВ Зона плус из Ниша, Гашићев брат Никола.

Затим, Срђан Миловановић, власник две телевизије са националном фреквенцијом, Прва и Б92, рођени је брат Звездана Миловановића, повереника СНС у Нишу. Подсетимо, Срђан је после продаје свог кабловског оператера Коперникус Телекому Србија за око 200 милиона евра, новцем од продаје купио Б92 (тада 02) и Прву за 180 милиона евра крајем 2018. Иако је тада у разговору за наш лист тврдио да се уређивачка политика ових телевизија неће мењати, промена је и те како евидентна.

Извор: УНС