Захтјев: Покренути све истраге напада на новинаре

Руководиоци надлежних тужилаштава требало би да обаве увид у све предмете напада на новинаре и имовину медија у којима истрага дуго траје или је недјелотворна и по потреби дају обавезујућа упутства поступајућим тужиоцима, како би се са мртве тачке покренуле истраге које дуго трају или су недјелотворне.

То је једна од препорука Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија.

Влада је јуче усвојила њихов извјештај за период од 10. фебруара до 20. јуна 2022. године.

”Комисија препоручује да врховни државни тужилац и руководиоци надлежних виших државних тужилаштава размотре и могућност да поједине предмете у којима истрага дуго траје или је недјелотворна, повјере другим тужиоцима у том тужилаштву или другим државним тужилаштвима у складу са законом”, наводе из Комисије.

Они препоручују Врховном државном тужилаштву и надлежним Вишим тужилаштвима, да изврше непосредан надзор над свим предметима напада на новинаре и имовину медија и да поднесу предлог за утврђивање дисциплинске одговорности Тужилачком савјету или утврде да ли је било пропуста у поступању тужилаца, у истрагама које дуго трају или су недјелотворне – ако за то постоји основана сумња.

”Комисија препоручује Врховном државном тужилаштву да Комисији достави посљедњу верзију ‘посебне табеле биланса остварених резултата у којој су садржани сви предмети формирани поводом напада на новинаре и њихову имовину и у којој су описане релевантне доказне радње спроведене од стране тужиоца у појединачним предметима’, као и да ажурирану табелу, ако се и даље води, доставља и Комисији”, наводи се у посљедњој препоруци.

Министар без портфеља и члан Комисије Зоран Миљанић, констатовао је јуче да је напад на медије – напад на демократију и државу.

Говорећи током расправе о Извјештају о раду Комисије, он је оцијенио да сви медији морају бити равноправни: “А напади на њих једнако третирани. Нажалост, у посљедњих 20-ак година, свједоци смо низа напада на новинаре, а неки су завршени трагично, попут смрти главног и одговоорног уредника Дана Душка Јовановића, напад на истраживачку новинарку Оливеру Лакић”.

Током сједнице Владе речено је и да се Комисија обратила “спољно-политичким партнерима САД и Великој Британији, укључујући и ФБИ, како би квалитетније одрадили посао”.

Истакао је да од 2021. године, када је формиран нови састав тог тијела, уочен недостатак – чланови нијесу добро сарађивали са тужилаштвом и онима који су радили на расвјетљавању кривичних дјела.

”Зато те институције сада имају свог представника у Комисији. У посљедње двије године, велики број случајева је са правним епилогом – случај Милке Тадић Мијовић, Есада Кочана, Сеада Садиковића… Посебна група чешља убиство Душка Јовановића, тражи ко је током истраге омануо. Обратили смо се за помоћ Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама (САД), да нам омогуће сарадњу са њиховим стручњацима. Ти случајеви, а посебно случај убиства Јовановића, држави је камен око врата”, поручио је Миљанић.

Министар економског развоја и туризма Горан Ђуровић, казао је да држава мора стати у одбрану свих новинара и медија, без обзира на то колико је неко сагласан са уређивачком политиком.

Министар одбране Рашко Коњевић поручио је да би требало упутити апел за нултом толеранцијом вербалних напада на медије.

”Подржавајући све оно што ради Комисија, као Влада треба да осудимо и све вербалне нападе према медијима. Знамо да је у процесу интеграција важно да обезбиједимо слободу медија, а да политичари ни на вербалан начин доводе у питање право медија да у друштву остварују своју функцију. Другарски ће колега Ђуровић да помогне, зна он како”, казао је Коњевић.

Потпредсједник Владе Владимир Јоковић надовезао се да се и “мора демантовати оно што није истина”.

Министар спорта Василије Лалошевић казао је да “нема слободе медија без проналаска налогодаваца и извршилаца убиства Душка Јовановића”.

Подсјетио је да напади на Младена Стојовића и Туфика Софтића још нијесу ријешени.

Задаци Комисије су да утврди план и динамику прикупљања чињеница и утврђивања других околности које су у вези са истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, и да у ту сврху оствари сарадњу са органима надлежним за вођење тих истрага.

“На основу добијених информација и сагледаних околности у вези са вођеним истрагама, сачини преглед досадашњег тока вођених истрага, припреми мишљење о дјелотворном начину на који би се вођење истраге могло унаприједити и да у ту сврху предложи конкретне мјере које би требало предузети”, наводи се у члану 3 Одлуке о образовању Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија.