Убиства и нестанци новинара на Косову и Метохији: Злочини о којима сви ћуте!
22/12/2020
Представници УНЦГ код Алексе Бечића: Нови модели сарадње
24/12/2020
Грчки сценарио и гашење Јавног сервиса није ријешење, саопштила је за Дневник професорица телевизијског новинарства на Факултету политичких наука на Свеучилишту у Загребу, Тена Перишин. Професорица на Факултету за хуманистичке студије на Универзитету Приморска у Словенији Сандра Башић-Хрватин сматра да би демонтажа, због мишљења да систем није довољно добар, била непримјерна одлука у данашње вријеме. Оцјењују да је притисак добар, али када је у правцу да Јавни сервис не буде сервис ни садашње, ни бивше, ни будуће власти, већ професионалан, непристасан, креативан и иновативан.
Грчки сценарио за Радио и телевизију Црне Горе није рјешење, сматра дугогодишња новинарка ХРТ-а и професорица телевизијског новинарства на Факултету политичких наука на Свеучилишту у Загребу, Тена Перишин. Искуство Грка који су затворили тамошњи Јавни сервис 2013. године, отпустили 2.700 запослених – уз образложење да земља мора и на тај начин да смањи трошкове у јеку дужничке кризе, није, каже, примјер којим би се требало водити.
“Грчки сценарио, да угашена је јавна ТВ да би након двије године поново била успостављена. То није било рјешење, јавнис сервис је угашен под кринком смањивањем броја државних службеника да би све европске институције реаговале и стале у одбрану јавног сервиса јер то није била поента. дакле, треба ли нам такав сценарио? Јер није јасно када је ријеч о новинарству поготово о јавној телевизији то је као с ногометом – сви се у све разумију, и свако има рјешење”, оцјењује Першин за ТВЦГ.
Да је грчки сценарио један од најгорих могућих рјешења за било који Јавни сервис, мишљења је и професорица на Факултету за хуманистичке студије Универзитета Приморска у Словенији, Сандра Башић Хрватин.
“Чини ми се да је црногорско друштво ишло кроз дуги период у којем се покушавало укључити и цивилно друштво и релевнатне институције да се прихвати такав закон који ће омогућити јавном медију да стварно буде независтан. И након тога поступка вратити се, не корак, него десет корака уназад и поновно демонтирати Јавни медиј је изузетно слаба порука коју црногорске власти дају домаћој јавности али и међународној заједници”, наводи Башић Хрватин.
А његовим укидањем, посљедице не би претрпјели само запослени већ и цијели медијски систем у држави, упозоравању саговорнице Дневника.
“Демонтирати једна такав систем зато што сматраш да дио тог система не ради добро ми се чини као непримјерна одлука у данашње вријеме. Одлука да уништиш Јавни сервис је одлука да на неки начин демонтираш и сам демократкси процес”, каже Башић Хрватин.
“Они који ће настрадати су они који покушавају радити посао непристрасно и поштено. То јесте политички притисак, да , потребан је политички притисак, али такав да се упру све снаге да Црна Гора има Јавни сервис који није сервис власти, ни садашње, ни бивше, ни будуће власти него професионалан, непристасан, креативан и иновативан. Осим на власти одговорност је на уредницима и на новинарима”, додаје Перишин.
Јер је, како закључују наше саговорнице, Јавни сервис одговоран грађанима који од њега, с правом, увијек очекују и више и боље. Питања на ову тему упутили смо и Мисији ОЕБС-а у нашој земљи, која их је, како су нам саопштили, прослиједила ОЕБС-овој Канцеларији представника за слободу медија у Бечу.
Извор: РТЦГ
