Извјештавање медија о нестанку и смрти дјевојчице у Србији: Трка за кликом превагнула над етиком

Извјештавање медија је било недопустиво сензационалистичко и недостојно, оцијенио је Савјет за штампу, независно тијело које су основала новинарска удружења, а које прати поштовање новинарског кодекса у штампаним и онлајн медијима

Узнемиравање чланова породице, објављивање детаља из истраге, нетачних информација и експлицитних детаља о околностима убиства.

Све ово обиљежило је медијски простор у данима када је полиција трагала за двогодишњом Данком Илић која је нестала 26. марта испред куће у насељу Бањско Поље код Бора.

Након десетодневне потраге полиције, ухапшена су двојица радника јавног предузећа “Водовод” због сумње за тешко убиство девојчице.

Извјештавање медија је било недопустиво сензационалистичко и недостојно, оцијенио је Савјет за штампу, независно тијело које су основала новинарска удружења, а које прати поштовање новинарског кодекса у штампаним и онлајн медијима.

“Прекршено је све што је могло бити прекршено у новинарском кодексу, прије свега и изнад свега од самог почетка, претпоставке су третиране као чињенице, саговорници су слободно оптуживали кога су хтјели и износили своје теорије”, наводи за Радио Слободна Европа (РСЕ) Тамара Скрозза, чланица Савјета за штампу.

Прекршен и Закон о заштити података о личности

Начин на који извјештавају о случају дјевојчице поједини медији нису мијењали ни након апела полиције и Министарства за информисање.

“Та трка за читаоцима и гледаоцима, за кликовима, за тиражима, засијенила је све, оставила је стварно мучан утисак. Били смо свједоци свега – од дословно малтретирања породице те дјевојчице, па до лансирања некаквих вијести које су таблоиди пласирали најширем аудиторијуму”, каже за РСЕ Родољуб Шабић, некадашњи Повјереник за заштиту података о личности.

Указује да је осим етичког кодекса прекршен и Закон о заштити података, али да у Србији институције поводом тога “одавно не реагују”.

У циљу да се дјевојчица пронађе, у Србији је први пут активиран и систем “Пронађи ме”, односно Амбер алерт. Овај систем, којим се јавност хитно обавјештава о нестанку дјетета, у Србији је уведен крајем октобра 2023.

Одмах је започела потрага у којој је учествовао велики број припадника полиције, Горске службе спасавања и грађана. Потрагу за несталом дјевојчицом из Србије објавила је и међународна полицијска организација Интерпол.

Министар полиције Србије Братислав Гашић саопштио је 4. априла да се потрага за Данком завршила трагично и да су осумњичена двојица радника јавног предузећа “Водовод” у Бору ударили девојчицу аутомобилом и потом њено тијело оставили на депонији.

Које тачке новинарског кодекса су прекршили медији?

Тамара Скрозза, новинарка и чланица Савјета за штампу, за РСЕ наводи које су све тачке новинарског кодекса прекршили и даље крше медији током извјештавања о случају двогодишње дјевојчице:

• Претпоставке су третиране као чињенице.

• Изношене су озбиљне оптужбе без икаквих доказа.

• Разговарало се са породицом девојчице, кодекс иначе забрањује злоупотребљавање менталног и емотивног статуса људи о којима се извјештава.

• Изношени су подаци из истраге. Као примјер за то Скрозза наводи да су родитељи дјевојчице након информација да су њихови телефони вјештачени, били на мети напада на друштвеним мрежама, а да је тек касније објашњено да је ријеч о рутинској процедури током истраге.

• Као релевантни саговорници у програме су укључивани људи који су имали интерес у том случају, особе које су имале везе са било којим сегментом истраге или Амбер Алертом. Нису смјели да буду интервјуисани током истраге, нити да износе своје претпоставке.

• Правило о родној равноправности, јер је, прије свега, мајка оптуживана за нестанак и судбину дјевојчице.

• Неоправдано је застрашивана и узнемиравана јавност, изношени су узнемирујући детаљи, који нису смјели да буду изношени.

• Прекршено је право на претпоставку невиности, прије свега мајке.

• Прекршено је право на приватност уопште и посебно право на приватност детета.

Из Министарства информисања само апел, РЕМ без реакције

Скрозза оцјењује да су Министарство информисања и Регулаторно тијело за електронске медије (РЕМ), које треба да прати начин извјештавања електронских медија, морали да реагују.

“Уосталом, Министарство је надлежно за спровођење Закона о јавном информисању. И ја мислим да је много важнија улога РЕМ-а, јер имам утисак да су телевизије биле још горе него штампа”, рекла је Скрозза.

Министарство за информисање огласило се само једном, апелом медијима 4. априла, након објављивања информације да дјевојчица није жива.

“Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве”, саопштило је Министарство.

Додали су да је “сада најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и провјерене информације, а истовремено штитећи и достојанство”.

РЕМ који треба да прати начин извјештавања медија и да ли је оно у складу са законом, ниједном није реаговало.

Издали су само једно саопштење, 2. априла у коме су навели да су телевизије са националном фреквенцијом испуниле “обавезу о обавјештавању јавности о несталом малољетном лицу”, након што је активиран систем “Пронађи ме”.

РЕМ до објављивања текста није одговорио на упит РСЕ да ли ће и на који начин реаговати у случајевима кршења новинарског кодекса и етике.

МУП издао девет саопштења и два апела

МУП је од 26. марта када је нестала дјевојчица и активиран систем Пронађи ме издала девет саопштења.

У два наврата су апеловали на медије, први пут 28. марта – да не објављују непровјерене и нетачне информације “јер на тај начин угрожавају истрагу, чији је циљ да се дјевојчица што прије пронађе”.

“Безбједност и проналазак дјевојчице је апсолутни приоритет који је изнад свих других интереса”, саопштио је тада МУП.

У другом апелу 3. априла замолили су представнике медија да припаднике МУП-а који раде на случају нестанка дјевојчице “не позивају директно на службене бројеве телефона за информације, изјаве, гостовања и омогуће им да несметано обављају свој рад”.

Тада су навели да се сарадња са медијима према процедурама МУП-а, одвија “искључиво преко Одјељења за медије и комуникације”.

За Гашића – сви медији исти

Другог дана потраге, због одавања информација о истрази, против једног припадника МУП-а из Бора покренут је дисциплински поступак.

То је уједно био и једини одговор министра унутрашњих послова Србије Братислава Гашића на новинарско питање како су таблоиди долазили до информација из истраге.

Саопштио је то на јединој конференцији МУП-а, 4. априла, након што је јавност истог дана већ била упозната са епилогом.

“Ми смо се трудили да онолико колико (можемо) не угрозимо саму истрагу да вама новинарима буде омогућен и приступ и да можете и да снимите шта радимо, али наравно да не угрозимо само мјесто догађаја. Остало не могу да вам кажем”, рекао је Гашић.

Он је додао да неће да каже да је неко од његових колега “на било који начин злоупотријебио свој положај”.

На питање да прокоментарише сензационалистичко писање таблоида, Гашић је рекао да не прави разлику међу медијима.

“Ја не знам како правите градацију шта су таблоиди, а шта нису. За мене су то новинари”, рекао је он.

Прво предсједник, па тек онда МУП

Вијест да је дјевојчица убијена и да се трага за њеним тијелом први је јавности саопштио предсједник државе Александар Вучић. Учинио је то током преноса уживо ванредне седнице Владе 4. априла сазване другим поводом а којој је и сам присуствовао.

У седмом минуту Вучићевог обраћања, у ком је говорио о дијалогу Србије и Косова у Бриселу и предстојећем састанку са француским предсједником Емануелом Макроном, министар унутрашњих послова Србије Братислав Гашић му је дао фасциклу са документима.

Предсједник Србије затим је јавности саопштио да је полиција ухапсила “два лица која су извршила убиство мале Данке” и да су обојица признали кривично дјело, након чега их је полиција одвела до мјеста “где су бацили тијело дјетета”.

Затим се обратио Гашићу:

“Јел има још нешто, Бато, што би требало? Све остало ви кажите детаље послије.”

“То је само један случај у низу којим је потврђена доминантна позиција коју предсједник има у односу на институције. Наравно да би се та информација очекивала, не ни од министра унутрашњих послова, него од директора полиције, ког ми немамо више од двије године”, каже за РСЕ Родољуб Шабић.

Претходном директору полиције мандат је истекао у децембру 2021. МУП до данас није расписао јавни конкурс за ту позицију.

Предсједник државе по Уставу и законима Србије нема никакву надлежност у вези са истрагама које спроводи полиција.

извор: вијести