Дритан Абазовић зове ФБИ да помогне у истрази убиства Душка Јовановића
19/07/2023Судбина “Градске ТВ”, Иван Милошевић (УНЦГ): Прихватљив и грчки сценарио
26/07/2023Ана АИ, наша виртуелна водитељка, увијек је спремна за снимање, нашминкана, смирена и сређена. Ускоро ћемо јој поправити изговор, а чита вијести без грешке. Нема понављања, враћања снимака, нервозе, каже уредник Дана Мили Прелевић
“Вјештачка интелигенција не зна многе ствари, оне људске и природне. Па вјештачка је зар не?”, овим ријечима главни уредник Дана Мили Прелевић, одговара на наше питање да ли ће смањити број људи у редакцији након што је тај традиционални медиј први у Црној Гори почео да емитује вијести уз помоћ виртуелне водитељке.
Напредовањем вјештачке интелигенције, нарочито у виду све популарнијег ЦхатГПТ-а, отворено је питање да ли ће одређене професије опстати. У овом случају, да ли ће роботи замијенити новинаре и водитеље.
Колико је јак софтвер апликације ЦхатГПТ, која функционише по приницпу вјештачке интелигенције најбоље говори чињеница да је препричала причу Пинокио за свега неколико секунди.
“Овај систем је заснован на такозваним језичким моделима који на основу огромне количине текста “учи” како језик функционише”, објашњава Бојан Перков, координатор дигиталних политика СХАРЕ фондације.
Он истиче да се тако стварају корелације и користе се разне врсте задатака, нпр. да би на основу упита односно текстуалног уноса корисника генерисали одговор као ЦхатГПТ.
Да ли робот-новинар има право на грешку?
Иако ће вам дати одговоре, писати домаће задатке и семинарске радове, апликација и даље прави велики број грешака. Перков истиче да када је ријеч о новинарству, ЦхатГПТ прије свега треба користити као и друге алате које новинари користе у свакодневном раду. “Треба имати у виду да су ови алати склони грешкама па чак и у креирању непостојећих извора за поједине наводе, нпр. дешавало се да као одговор на упит дају линк ка тексту на угледним медијима који никада није објављен, односно не постоји када покушате да га посјетите”, каже он.
Са тим је сагласан и дугогодишњи новинар Душко Михаиловић, јер, како наводи, АИ алгоритам нема способност да провјера чињеница, па у случају употребе у медијима може “послужити” за ширење лажних наратива и дезинформација.
“О томе можда најбоље говори случај Микрософта који је прошле године, под кринком смањивања трошкова, са њиховог неwс сите-а МСН-а отпустио око 70 новинара и уредника, те их замијенио АИ алгоритмом. Како је више ријеч о сајту који прије служи као агрегатор, а не креатор вијести, то се на крају завршило објављивањем гомиле лажних вијести о сиренама и Бигфоот-у. Почело је објављивањем лажне приче у којој се тврдило да је Цлаире “Гримес” Боуцхер јавно прозвала бившег дечка Елона Муска на Тwиттеру због неплаћања алиментације. Твит на којем се прича темељила био је измишљотина, али то није спријечило неугледног издавача Инqуиситр-а да га објави, а МСН да га дистрибуира пуно широј публици. МСН-ов А.И. алгоритам био је посебно наклоњен и према Еxемплореу, шаљивој страници с вијестима о паранормалном и завјерама која продаје приче о криптидима, знаковима Атлантиде и магичним кристалима. Тако је МСН својој много већој публици пласирао, као кредибилне, чланке о рибарима који у своје мреже хватају сирену, Бигфоот-у, НАСА-ином роверу који по Марсу лови „тамну звијер“, али и хватању библијског анђела изнад Лос Анђелеса.”, наводи Михаиловић.
Ана прва робот-новинарка у Црној Гори
Иако вјештачку интелигенцију у пракси и даље највише користе ИТ стручњаци, недавно је црногорски дневни лист ДАН, за потребе свог онлине издања, покренуо пројекат емитовања вијести уз помоћ вјештачке интелигенције, односно виртуелне водитељке, Ане АИ.
Без обзира на то што су препознати као традиционалан медиј, у Дану су се на реализацију пројекта одлучлили јер годинама користе све модерне технологије, објашњава уредник ДАН-а Мили Прелевић.
“Наша WЕБ ТВ ради с паметним – робот камерама, наши новинари посједују најмодерније уређаје којима било када и са било ког мјеста могу директно, односно уживо, да се укључе на наш портал. Са виртуленом водитељком, коју унапређујемо из дана у дан, једноставно нам је лакше да одрадимо вијести за портал и WЕБ ТВ. Ана АИ, наша виртуелна водитељка, је увијек спремна за снимање, нашминкана, смирена и сређена. Ускоро ћемо јој поправити изговор, а чита вијести без грешке. Нема понављања, враћања снимака, нервозе. Све то доприноси и мирнијој атмосфери у редакцији и њен “долазак” је омогућио новинарима да се усредсриједе на оно што раде, односно на прављење вијести и осталих информација, без размишљања како ће изгледати пред камерама и да ли ће изгубити огромно вријеме на снимању”, истиче Прелевић.
Он објашњава и на који начин виртуелна новинарка обавља свој посао: “ Прво уредник направи избор вијести и фотографија, након чега вјештачка интелигенција те вијести обради и да краћу верзију. Након тога користи се систем ТТС који на основу текста генерише аудио на нашем језику. Тај аудио убацујемо у систем који покреће виртуелну водитељку и на основу аудио снимка генерише њене покрете. Тако генерисан лик се даље класично монтира у студио и ако имамо могућност и завршни видео добијамо на истом систему. У сваком сегменту се ради надзор и провјерава квалитет добијеног материјала од стране уредника, новинара и обученог оператера. Систем који користимо може бити потпуно аутоматизован за неке видео форме, али још увијек не користимо све могућности. Разлика у односу на традиционални новинарски посао постоји али само у финишу реализације замишљене емисије. Разлика је и потребна да би пружили нашим читаоцима нешто ново”, каже он.
Како додаје и у штампаном издању листа ДАН су објавили текст који је у потпуности урадила вјештачка интелигенција.
Широм свијета постоји бојазан да би у будућности вјештачка интелигенција могла да утиче на смањење запослених не само у медијима, већ и у многим другим областима. У ДАН-у међутим тврде да ће повећати број запослених. “Биће повећан број новинара. Вјештачка интелигенција нам отвара нове могућности. На овај корак се нисмо одлучили да би смањили број запослених већ да би нашим читаоцима пружили могућност да на савременији и технолошки напреднији начин дођу до информација. Стварањем нових могућности отвараће се нова радна мјеста. Све што наша виртуелна водитељка Ана АИ, на примјер, прочита неко из редакције мора да припреми”, каже Прелевић.
Коме додијелити Пулицера?
У “борби” вјештачке интелигенције и традиционалног новинарства Гоогле је објавио да је у раној фази пројекат који ће уз одређене алате базиране на вјештачкој интелигенцији, помоћи новинарима да пишу наслове и чланке. Та технологија која се брзо развија, већ изазива забринутост у вези с тим да ли јој се може вјеровати да прави тачне извештаје и да ли би то на крају довело до тога да људи изгубе посао новинара пошто медиији већ имају финансијске проблеме.
Новинар Душко Михаиловић истиче да овај систем не смије замијенити новинаре, већ само да служи у корист новинарима. “Вјештачка интелигенција, макар за сада, ипак функционише на принципу инпута, односно података којој јој ми ставимо на располагање, као уосталом и сваки други софтwаре. За контекст је још увијек неопходан људски ум, а пуко преношење информација свакако није новинарство. Свакако, употреба АИ технологија може бити врло корисна за новинаре у свакодневном раду. То у смислу да се могу аутоматизовати неки процеси и уштедјети вријеме, како би се новинари брже фокусирали на само писање. На примјер, када је у питању филтрирање коментара на порталима. То је веома незахвалан посао за новинаре, а коришћење технологија може помоћи за брзо проналажење и уклањање непримјерених коментара. Оно што може представљати реалну опасност је ипак развој хардwаре-а који ће моћи да искористи пуни потенцијал АИ”, каже он.
И из СХАРЕ фондације закључују да новинар има оно што модел вјештачке интелигенције не може да има, а то су интуиција, искуство, социјални капитал, размишљање “ван калупа” као и друге ствари које нас чине људима.
Овај текст је урађен уз подршку Фонда за подстицање плурализма и разноврсности медија.
Овај текст је урађен уз финансијску подршку Националне задужбине за демократију. Садржај је искључиво одговорност аутора и издавача Института за медије Црне Горе и нужно не одражава ставове донатора.
извор: дан