Институт за медије: Све више увредљивог говора у јавном простору, етика у медијима пред изазовом

Тренд увредљивог говора који неријетко прелази у говор мржње је све присутнији у јавном простору, а етика у медијима је пред великим изазовом, оцијењено је на на јавној трибини „За мржњу , немам ти кад“, која је одржана у Котору.
Трибину ,,За мржњу немам ти кад” организовао је Институт за медије у оквиру иницијативе ,,Читај између редова” који је подржала Амбасада Сједињених Држава у Подгорици, у оквиру програма подршке професионализацији медија 2020. године.
Младен Живковић, професор социологије, казао је да грађанско друштво у Црној Гори има мање предуслове за јачање у односу на Европу. “Оно чак и не постоји, постоји само као опозит националном и руралном. Колективни идентитет је нешто што нас обиљежава и спречава тај развој грађанског у правом смислу те ријечи. Ми немамо политике које произилазе из грађанске мисли. Битно је поменути да поред тога у читавом свијету је љевици тешко да се пробије и дође до изражаја“, казао је он.
Томислав Жегура, уредник онлајн радија Брушкин, указао је на проблеме говора мржње у медијима, вијести са тривијалним садржајем и нетачним информацијама.
„Друштвене мреже су под знаком питања, њихов контекст и начин функционисања такође. Због тога су неприхватљиве шеме по којима они функционишу”, казао је он.
Оливера Николић, директорица Института за медије, казала је да је етика у медијима под великим изазовима јер се у цјелокупном друштву дешавају велике промјене, почевши од технолошких и дигиталних.
„Друштвене мреже се понашају као медији, а немају одговорност коју носе одговорни и етаблирани медији. Када говоримо о простору мржње, њега није више у посљедњих десет година, већ је постао интензивнији и присутнији што јесте опасност и позив на насиље“, навела је она.
Она је додала да истраживања које је радио Инститит за медије показују да се говор мржње шири путем медија из региона, друштвених мрежа и десно оријентисани медији.
,,Ми као грађани морамо натјерати медије да буду бољи, а то ћемо урадити уз помоћу медијске писмености која ће младе генерације усмјерити на инклузивност, толеранцију и одговорност”, казала је она.
Паула Петричевић, активисткиња, указала је да су кључни интегритет и поштовање професионалних стандарда.
„Појам грађанског је један посебно амбивалентан појам. Грађанин као пасивни трпилац политике и грађанин као носилац права и суверенитета. Ово друго је то одређење на којем треба да радимо кроз медијско описмењавање. Проблем одговорности је најболнија тачка нашег друштва. Јер, гдје је свако одговоран – нико није одговоран,“ навела је она.
Петричевић је истакла је казала да је јасно да постоји засићеност медијским садржајима као и да је говор мржње усмјерен на колективне одреднице.
„Оно што се дешава са женама у јавном простору- њихов колективитет и питање рода увијек поставља жену у неравноправан положај. Свим женама се на основу њиховог рода упућују претње, излажу се јавној осуди и ријетко се када у коментарима који су упућени мушкарцима помињу породица, пол”, казала је она.
Говорећи о томе како концепт одаљавања од секуларног друштва утиче на младе, Младен Живковић је рекао да је гора од мржње равнодушност дјеце према друштву.
“Питање је методике и вјештине, начина на који ће перципирати стварност. Дебата, грађанско васпитање и медијска писменост су ту да буду смјернице и потпора томе. Ако хоћемо да имамо грађанина, потребно је образовање ‘округлог стола’, а не фронтално, како би ученици знали да је професор њихово средство”, навео је он.
Панелисти су се сагласили да је начин рада и методика наставе велики проблем, а управо њом се дјеци даје самосталност да мисле, уче, схватају.
Паула Петричевић је истакла да док не буду били процесуирани људи који шире говор мржње, тешко ће бити напретка.
У току ове једнодневне промоције медијске писмености у Котору, организован је и сусрет директора основних и средњих школа из Црне Горе. Они су расправљали о значају увођења обавезног изборног предмета ,,Медијска писменост” у средње школе и изборног предмета у основне.