Ин мемориам: Преминула Ксенија Матовић, новинар “Дана”

Пјесникиња и дугогодишња новинарка “Дана” Ксенија Матовић преминула је јуче, 7. септембра 2025. године. Комеморација ће бити одржана у сриједу, 10. септембра у 11 часова у херцегновској Дворани “Парк”

Ксенија Матовић (1973) рођена на Цетињу, основну и средњу школу завршила у Херцег Новом. Филозофски факултет, смјер социологија, завршила је у Новом Саду. Највећи дио свог радног вијека провела је у новинарству. Била је дугогодишња новинарка – дописник Дневних новина “Дан” из Херцег Новог, неуморно хроничарски биљежећи све што се дешава у њеној, како је говорила, “сигурној луци”. Радила је и као новинарка листова “Дневник” и “Блиц”, објављивала чланке у часопису “Земља”, била је колумнисткиња београдског часописа “МедиаСфера”. На почетку каријере радила је у Новом Саду у фирми “Стилос”, гдје је била оснивач књижевне манифестације “Стилосова агора”.

С љубављу и поносом је увијек истицала да је мајка Бориса Басаре.

Своје прве књижевне радове објављује рано. Објавила је збирке “Прелудиј”, “Орфеонаутика”, “Обол” и “Караточ”. Била је добитница награде Подгоричког арт фестивала, Удружења књижевника “Бранко Миљковић” из Ниша, а збирка “Караточ” је два мјесеца по публиковању уврштена у топ 10 књига на простору бивше Југославије 2022. године од стране најстаријег књижевног портала “Хипербореја”. Била је и ауторка изузетно читаног блога “Шкурин”, а затим “У по бота”. Јер, Ксенија је, као и у новинарству и у поезији, увијек знала да погоди тачно у срж проблема, али и да скоро па изваја слику о ономе што пише, било да су то стихови или новински текст. Па тако и блог. Притом, увијек чинећи то с осјећајем за хумор и сатиру, али и тачност и језгровитост.

Живот је највећа представа

Говорећи својевремено о својој збирци “Караточ” и умјетности уопште, Ксенија је истицала да нас умјетности опчињава због своје истинитости, а да је такав и Караточ, стијена у Херцег Новом о коју се обијају морски вали.

Но, „Караточ“ није књига о Новом, већ „о свим људима и свим морима, и свим бештијама“, говорила је Матовић, додајући да се увијек труди да стих избруси максимално, правећи отклон од икакве „присвојне“ могућности, да то буде кроки слика која функционише у времену и напријед и назад, а да је свака пјесма прича за себе. Ипак, све пјесме у збирци чине једну драмску цјелину, сматрала је Ксенија.

– На Караточу нема мира, све се креће, ништа не мирује, као један перпетуум мобиле. То је као позоришна драма која се дешава пред вама, и свако од вас ће наћи свој одговор, своју слику, а ја не могу да замислим веће позоришне представе од самог живота – говорила је Ксенија Матовић.

Како је рекла у једном интервјуу за “Грацију” 2016. године, управо на том фону, новинарка и пјесникиња воде борбу – “то је борба епских размјера и врло неравноправна. Ријеч је о потпуно двије различите форме изражавања. Једна је умјетност, а друга занат. При том сам по струци социолог”, говорила је Ксенија, додајући – “мислим да ће, макар у мом случају, новинарство изгубити битку са пјесништвом. И није ми жао”.

Потврда томе је дошла управо кроз посљедњу збирку “Караточ”, својеврсној оди не само Херцег Новом, него цијелом Медитерану. Пјесме из ове њене збирке драмски писац Стеван Копривица назвао је “поетским етидама, малим сведеним формама, које имају своје цјелину, а које су врло интимне и врло наративне”.

“У умјетности нема лажи, зато је она опчињавајућа, зато нас она тангира, зато нас стално подстиче”, рекла је Ксенија Матовић.

– Умјетник кад створи дјело хода свијетом као с једном отвореном раном која пулсира, и у коју свако може да зарије нож. И не знам ниједан чин веће храбрости од те кад човјек тако иступи – оцијенила је Ксенија Матовић.

извор: дан