“ИН4С”: Пола године прође, РТЦГ никад!

Када је портпарол грчке владе Симос Кедикоглу, прије непуних осам година, коментаришићи одлуку званичне Атине да затвори тамошњи јавни сервис (ЕРТ), рекао да је ријеч о телевизији која је симбол „нетранспарентности“, „невјероватног претјеривања“ и својеврсни „расипнички рај“, многи су помислили да је говорио о црногорској државној телевизији.

Медиј који је годинама и деценијама уназад важио за најобичније партијско гласило бившег режима, а чије је одсуство професионализма и суштине новинарске професије у потпуности, и то у више наврата, констатовао чак и актуелни предсједник државе Мило Ђукановић истичући да је логично да Јавни сервис буде наклоњенији власти; или, пак, на много драстичнији начин, бивши високи државни функционер Милан Роћен, који је уреднички тим поредио са крупном стоком из свог родног краја – постао је синоним за појаву фрапантних професионалних скандала, отворену сегрегацију и беспризорно вријеђење српске националне заједнице и Српске православне цркве, неподношљиво режимско слуганство и, што је најважније – механизам за идеолошко-идентитетску прекомпозицију народа и државе Црне Горе.

Све то, нажалост, прожело је комплетну структуру ове институције – од информативног програма па до спортске редакције.

Императив разрачунавања са таквом медијском појавом представници нове парламентарне већине не доводе у питање, међутим, приступ и модел дјеловања још увијек нису усаглашени.

Сходно важећој законској процедури, предсједник Скупштине Алекса Бечић објавио је Јавни позив за предлагање нових кандидата за чланове Савјета РТЦГ, које утврђује Административни одбор и предаје их Скупштини на разматрање и именовање.

Предсједник Административног одбора Милун Зоговић, објавио је на свом фејсбук профилу да је сједница са темом РТЦГ и разговор са кандидатима за нови Савјет РТЦГ, заказана за 8. март. Ипак, поставља се питање, зашто се чекало толико дуго, да се једна од најотровнијих „ДПС приватних институција“ реформише и претвори у оно што декларативно јој стоји у називу а то је „јавни сервис свих грађана“, па и Срба.

Бројни су примјери непрофесионалног понашања уредништва РТЦГ, бројни гости који су рекламирали фашизам, шовинизам и јасну мржњу према дијелу грађана Црне Горе, а последњи је примјер скандалозно гостовање Новака без титуле доктора Аџића, који је казао да су злочиначке акције „Бљесак“и „Олуја“ у току којих је протјерано и убијено стотине хиљада Срба са вјековних огњишта, биле „легитимне и ослободилачке“.

У мору скандалозних потеза уредништва Јавног сервиса који су обиљежили овај медиј у јавности Црне Горе, али и региона, као државну институцију која се налази у беспоговорној служби бившег режима, издвојићемо свега неколико њих који су се догодили недавно.

Прије свега, поменимо памфлетистичко остварење Татјане Шуковић и Снежане Ракоњац под називом „Свједок Божије љубави“, кроз који је покушано да се дискредитује и омаловажи митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Подсјетимо, писање ИН4С-а је у највећој мјери допринијело искључивању овог памфлета из регионалог ТВ фестивала Пресс витез чији је жири из „етичких разлога“ искључио овај филм из фестивала.

Такође, подсјетимо се и фамозне прославе Дана побједе над фашизмом, када је уредништво одлучило да тог дана емитује, ни мање ни више, него нацистички оријентисаног музичара из Хрватске – Марка Перковића Томпсона.

Тада је предсједник Савјета Агенције за електронске медије (АЕМ) Ранко Вујовић одлучио да се не оглашва у име Агенције поводом овог инцидента, образлажући одлуку на сљедећи, скандалозан начин.

„Спорно је њено емитовање, а поготово није требало да пјесма буде емитована баш на Дан побједе над фашизмом, али сам текст пјесме није споран. Не видим разлог због чега би АЕМ реаговао. Посебно сам изненађен бурном реакцијом кругова у Црној Гори који су иначе блиски српским фашистичким идејама“, казао је Вујовић Удружењу новинара Србије (УНС).

Међутим, најновији инцидент свакако је вијест у централном „Дневнику 2“, када је на дан обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, Јавни сервис изашао са вијести „Антисемитизам једини пут“, притом, плагирајући изјаву предсједника Скупштине Алексе Бечића.

Иако је антисемитизам окарактерисан као једна од највећих пошасти савременог доба, црногорски јавни сервис је овај дан обиљежио поруком – поновимо – „Антисемитизам једни пут“, иако је према дефиницији „антисемитизам“ синоним за нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима, као религијској групи или нацији.

Ова скандалозна порука превазилази границе медијских гафова и сврстава се у ред најбизарнијих порука, које је икад један „јавни сервис“ емитовао, и због које је неопходно да одговара комплетно руководство Јавног сервиса, након смјене.