Синдикат медија: Проблем напада на новинаре и њихову безбједност и даље присутан
24/11/2023Тамара Вујовић: Медијски закони приоритет, ЕУ директиве биће укључене
26/11/2023Од када је у априлу ове године нови тужилац преузео предмет о убиству Душка Јовановића до данас, саслушано је седам свједока, од којих шест раније није саслушавано. То је показала Информација коју је Више подгоричко тужилаштво (ВДТ) доставило члановима Тужилачког савјета, а у коју смо имали увид. Од почетка априла ове године, предмет о убиству Јовановића задужила је тужитељка Данка Ивановић Ђерић. Јовановић је убијен 2004. године испред редакције “Дана” и до данас је за тај злочин осуђено само једно лице, за саизвршилаштво.
Наводи се да је предмет формиран у Вишем тужилаштву 2014. године а “досад је саслушано седам свједока од којих је један свједок већ саслушаван, док остали свједоци у ранијем периоду нијесу саслушавани”.
Иако предмет нема ознаку тајности, упозорава се, откривање истражних радњи било коме, па и члановима Тужилачког савјета, може нарушити концепт истраге, посебно што су медији посебно заинтересовани за конкретан предмет и што имамо прилику да “свједочимо да се подаци из предмета често објављују у медијским текстовима и емисијама”.
Тужитељка је процијенила да неке свједоке треба поново саслушати, па је један свједок поново саслушан, два свједока су, у међувремену, преминули, док ће, у наредном периоду, у зависности од спроведених доказа и анализа донијети одлуку и за могуће неко ново саслушање осталих свједока.
Као што је јуче речено током сједнице Тужилачког савјета, након објављивања текстова у медијима, из којих произилази информација да је у истрагу укључен и амерички ФБИ, од в.д. директора црногорске полиције затражен је податак о ангажовању тог Бироа, одакле је стигао одговор да нијесу ангажоване стране службе у конкретном предмету.
“Комисији за новинаре се достављају редовни – периодични извјештаји”, казали су из Вишег тужилаштва.
Оно што је већ познато јесте да је у јуну ове године бивши директор Управе полиције Веселин Вељовић саслушан у Вишем државном тужилаштву као свједок у предмету формираном поводом убиства Јовановића.
Према нашим незваничним сазнањима, Вељовић је навео тада пред тужиоцем да службена забиљешка о убиству Јовановића, током саслушања јединог осуђеног Дамира Мандића десетак дана након убиства, није званично заведена у списима предмета. Он је казао и да није обављао дужност директора полиције у времену убиства Јовановића, 2004. године, те да није учествовао у истрази о овом злочину.
Иначе, Вељовић је јулу ове године ухапшен у оквиру једног другог предмета који води Специјално тужилаштво.
Службена забиљешка настала је 5. јуна 2004. године, током саслушања Мандића у просторијама ЦБ Подгорица, када је он полицајцима испричао детаље како је почињен злочин. Но, тужилац није дошао у полицијске просторије, документ није заведен, нити се поуздано зна како је нестао из архиве, па и није коришћен током судског поступка.
Вељовић је прије седам година потврдио у једном медијском наступу да је још 2006. године на захтјев надлежног суда, као челник службе доставио писани одговор да у евиденцијама Управе полиције Црне Горе не постоји заведен конкретан документ или баш та службена забиљешка сачињена на околности разговора са осумњиченим за убиство Јовановића. Тврдио је и да му осим тога, нијесу познате друге чињенице у односу на конкретни догађај.
Осим овог, у Вишем државном тужилаштву у оквиру овог предмета саслушана је и ранија предсједница Врховног суда Весна Меденица.
Због опструкција у истрази, неразријешено убиство Јовановића од прије више од 19 година, недавно је поново доспјело у фокус истражних органа Црне Горе.
Бивши начелник Центра безбједности Подгорица Милан Вујановић казао је 2021. године да је Весна Меденица, која је и бивша врховна државна тужитељка, опструирала истрагу убиства Јовановића.
Вујановић тврди да је Меденица знала од самог старта за службену забиљешку, односно признање данас јединог осуђеног због убиства Мандића, али да није реаговала и одмах упутила тужиоца у ЦБ Подгорица. Како се касније испоставило, то је кључна ствар, која је утицала да се убиство никада потпуно не расвијетли.
Фамозна службена забиљешка сачињена је у ЦБ Подгорица 5. јуна 2004. године, свега неколико дана након убиства Јовановића. У њој је евидентирано да је Мандић детаљно описао и улогу у том злочину Вука Вулевића, који никада није процесуиран. Вујановић је назначио и да је спреман о опструкцијама истраге да свједочи пред државним органима.
“Имамо приведено лице које сумњичимо за учешће у дјелу. Оно је приведено негдје око поноћи. По закону имали смо могућност да узмемо квалитетну изјаву, која би била доказ у кривичном поступку, а услов за то је да ту изјаву узима државни тужилац, службено лице из полиције, адвокат осумњиченог И осумњичени. То се није десило из разлога што су надлежни тужиоци дошли да то раде 13 сати послије позива, односно лишења слободе”, рекао је. Вујановић за Мрежу за истраживање организованог криминала и корупције – ЛУПА 2021. године.
Након састанка са тужиоцима и полицијом о случају истраге Јовановићевог убиства у априлу ове године, бивши премијер Дритан Абазовић казао је да је било “епских опструкција” свих државних органа времена након убиства, 2004. године, па и касније.
извор: ртцг