Удружење сшпортских новинара: Душан Вујовић најбољи новинар
23/12/2025
Телевизије имају највећу публику у Црној Гори и ту врсту медија мјесечно прати скоро 95 одсто грађана, показало је истраживање које је за потребе Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) спровео ИПСОС.
Представник ИПСОС-а Владимир Раичевић рекао је да је истраживање спроведено од 25. октобра до 11. новембра, на узорку од 1.041 испитаника.
„Подаци указују да највећу публику у Црној Гори има телевизија коју мјесечно прати скоро 95 одсто, интернет скоро 90 одсто и друштвене мреже на мјесечном нивоу прати 82 одсто укупне популације“, казао је Раичевић.
Он је рекао да те три врсте медија имају највећи дневни домет, гдје седам од десет пунољетних грађана прати један од та три медија.
Како је рекао, телевизија као доминантан медиј располаже најмасовнијом публиком и скоро три четвртине популације прати на дневном нивоу телевизијске програме, а свега шест одсто скоро никада не прати телевизију.
„Доминантно ови који не прате су млађи, а који свакодневно прате су доминантно старији – преко 60 година“, рекао је Раичевић и додао да структура гледалаца телевизије није ништа другачија у односу на регион и свијет.
Он је казао да, према подацима, радио који су често заборављали и истраживачи и оглашивачи, и даље показује да је актуелан и више од једне трећине пунољетне популације свакодневно прати тај медиј.
“Радио данас постаје медиј младе генерације. Некад је био везан за старију популацију“, додао је Раичевић.
Како је рекао, штампани медији су у значајној мјери у проблему и већ годину у паду у дневном и мјесечном домету.
“Тренутно скоро 60 одсто пунољетне популације не прати тај канал комуникације и дневни домет штампе је тек око шест одсто. То је у поређењу са периодом прије 15-ак година велика разлика“, навео је Раичевић.
Он је рекао да штампана издања и остале магазине не прати 60 одсто популације.
Укупан проценат корисника интернета скоро 90 одсто
Говорећи о интернету, Раичевић је рекао да се интернет више пута дневно јако често користи и више од три четвртине црногорске популације дневно прати неке садржаје на интернету.
„Укупан проценат корисника интернета је скоро 90 одсто, што јасно илуструје снагу тог извора“, истакао је Раичевић.
Он је казао да су покушали да сазнају да ли постоји разлика између интернет страница и апликација домаћих медија и других медија на нашем језику.
„Дигитална издања домаћих дневних новина и магазина су постали доминантан облик конзумације медија свуда у свијету, па и код нас. Четири од десет пунољетних црногорских грађана конзумира ту врсту медија на дневном нивоу и 30 одсто јавности користи ту врсту медија недјељно“, рекао је Раичевић.
Он је рекао да је код интернет страница домаћих телевизија и радија нешто мањи домет у односу на сличне платформе дневних новина и на дневном нивоу њих прати скоро трећина црногорске популације.
Раичевић је рекао да инострана дигитална издања на нашем језику нешто мање од трећине јавности прати на дневном нивоу.
Он је додао да је истраживање показало да седам од десет пунољетних грађана користи дигиталне медије као извор.
Истаживање је показало да су подкасти већ продрли у црногорску публику и, како је рекао Раичевић, нешто мање од 60 одсто пунољетне популације прати ту врсту медија.
“То указује на нашу спремност да се брзо адаптирамо, као конзументи и као произвођачи тог медијског садржаја“, казао је Раичевић.
Он је навео да су друштвене мреже један од три најпраћенија извора медијског садржаја у Црној Гори и да имају публику од скоро три четвртине популације.
“Као главни извор информисања и даље је телевизија са 83 одсто, слиједе друштвене мреже са 45 одсто, интернет претраживачи 41, интернет странице или апликације домаћих дневних новина и магазина 30 одсто, а радио 23 одсто“, навео је Раичевић.
Он је рекао да то што су за скоро половину грађана друштвене мреже главни извор информисања опасност по друштво, али и медије.
Раичевић је рекао да је према истраживању највиши степен заинтересованости грађана за вијести и информације из локалног окружења, а слиједе вијести из свијета, о здрављу, политици, економији.
На питање зашто прате информативни садржај, највише грађана каже зато што желе да се осјећају информисаним и да имају о чему да причају са пријатељима.
Феномен избјегавања информативних вијести – превише политике, ратова и патњи
Истакао је да је феномен избјегавања вијести формиран и међу црногорском публиком, па према истраживању више од 20 одсто црногорске публике врло често избјегава информативне садржаје.
„Треба се запитати зашто је то тако, иако је то глобални тренд. То значи да смо преузели матрицу која се дешава и вани, па смо можда постали досадни, неатрактивни“, рекао је Раичевић.
Према истраживању, као мотиве за избјегавање садржаја испитаници наводе превише политике у вијестима, превише ратова и патњи, углавном негативне и песимистичне вијести које утичу на расположење.
“Прије 15-ак година у сличном истраживању је закључак био да је све црно-бијело, а данас смо на ивици да буде све црно, немамо много „бијелих“ вијести, нијесам сигуран да је то прави пут“, навео је Раичевић.
Најчешћи извор информација ТВ “Вијести” и Први програм ТВЦГ
Он је рекао да, када је телевизија као извор у питању, међу црногорском публиком доминирају Телевизија Вијести и први канал Телевизије Црне Горе (ТВЦГ), а слиједе затим Прва, Нова М, ТВЦГ 2, програми локалних јавних емитера, па остале телевизије са националном или кабловском покривеношу.
„Као главни извор информативних садржаја недвосмислени лидер је Телевизија Вијести, коју више од 40 одсто грађана сматра примарним извором информисања, затим ТВЦГ 1 са скоро 30 одсто, а слиједе Нова М, Прва, ТВ Е, локални јавни емитери“, навео је Раичевић.
Он је казао да највећи дио јавности оцјењује да се може вјеровати у информативне садржаје који се емитују у домаћим телевизијским програма.
“Вијести” и ЦДМ доминантни у дигиталним издањима
За дио црногорске медијске јавности који се информише преко дигиталних издања медијских кућа, важни извори информисања су Вијести, ЦДМ, које прати између 60 и 80 одсто тог сегмента публике, а слиједе портал Аналитика, Мондо, Антена М, РТЦГ и остали портали.
„Као главни извор информисања међу дигиталним издањима медија доминантан извор су Вијести, ЦДМ, Дан, РТЦГ, портал Аналитика“, рекао је Раичевић.
Према истраживању, како је навео Раичевић, од дијела публике који користи дигитална издања домаћих медија, преко 80 одсто каже да им се може вјеровати.
Раичевић је рекао да је истраживање показало да се тим дигиталним платформама највише приступа преко телефона, а слиједе паметни телевизори, па тек онда рачунари.
Истраживање је показали да је нешто више од трећине публике казало да користи друштвене мреже као извор информисања, а доминантно Фејсбук /Фацебоок/, док слиједе Инстаграм, Вајбер и YоуТубе.
Говорећи о повјерењу, Раичевић је рекао да 47 одсто има висок ниво повјерења у информације пласиране преко телевизије, док сви остали медији остварују далеко мањи ниво повјерења“.
Он је рекао да јавност највеће резерве исказује према друштвеним мрежама, за које исто тако кажу да су им главни извор информисања.
Раичевић је, говорећи о дијелу истраживања о објективности, независности и професионализму медија, рекао да значајан број грађана процјењује да медији нијесу независни од политичког и економског утицаја у извјештавању.
„Медијски плурализам се оцјењује позитивно, уз оцјену да и даље недостаје објективност и непристрасност у извјештавању“, рекао је Раичевић.
Он је додао да се, према резултатима истраживања, 48 испитаника није сагласно да је извјештавање медија већином независно од политичког и државног утицаја.
Трећина популације забринута због појаве лажних вијести
Говорећи о лажним вијестима, Раичевић је рекао да је скоро половина популације често пита шта је истинито, а шта лажно.
„Тек 15 одсто вјерује неупитно у истинитост садржаја који добије од свог медија. То говори да смо успјели у намјери да стално постављамо питање да ли је тачно. Медији који су кредибилни морају да имају висок ниво повјерења и не смије бити дилеме да ли је лажно или није, а конзументи кажу нијесу сигурни да је тачно“, казао је Раичевић.
Како је навео, скоро двије трећине испитаника је скоро примијетило неку лажну вијести у црногорском медијском простору, а већину на друштвеним мрежама.
Раичевић је истакао да је, према истраживању, скоро трећина популације забринута због појаве лажних вијести.
„Лажне вијести су замка коју не схватамо на најбољи начин. Повјерење је у директној вези са лажним вијестима. Са једном лажном вијешћу може се губити повјерење“, нагласио је Раичевић.
Он је рекао да су посљедице по медије велике, али по друштво далеко веће и много опасније.
Бакић: Подаци значајни за доношење одлука у регулаторном, медијском и тржишном смислу
Директорица Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) Сунчица Бакић рекла је да савремени медијски амбијент захтијева праћење понашања публике и да различити аспекти мјерења односа публике према медијским садржајима дају цјеловиту слику о улози медија у друштву.
Она је указала на разлику између гледаности и повјерења, наводећи да гледаност говори колико је неки медиј или нека врста садржаја праћена, али не како публика тај садржај вреднује.
Како је рекла, иако АМУ према закону има обавезу да једном годишње објави истраживање повјерења у медије, истраживање које је представљено данас је дио и шире одговорности Агенције да јавности обезбиједи поуздане и упоредиве податке.
Бакић је истакла да је повјерење у медије важно, не само са аспекта појединачних медијских услуга, већ и са аспекта група медија и врста комуникације.
„Имајући у виду специфичан друштвени и политички контекст Црне Горе, важно је пратити које врсте медијског садржаја и комуникације грађани доживљавају као најкредибилније“, рекла је Бакић.
Она је додала да им је веома важно да испрате колико уреднички контекст има утицај на изградњу тог повјерења и да ли и даље професионални стандарди, транспарентност и јасност уређивачких политика имају утицаја на перцепцију конзумената у односу на медијске садржаје.
Бакић је додала да су данас представљени подаци значајни за доношење одлука, како у регулаторном, тако и у медијском и тржишном смислу.
„Поуздани подаци о повјерењу и гледаности представљају основ за одговорно планирање, унапређење квалитета медијских садржаја и јачање повјерења јавности у медијски систем“, закључила је Бакић.
