Истраживање “Синдиката медија”: Експанзија портала у Црној Гори, услови рада лоши

Нерегулисана регистрација портала, притисци на запослене, неплаћени рад, лош положај фриленсера, те недостатак података о финансијском пословању, проблеми су који су обиљежили и ову годину у дигиталним медијима. Овогодишње истраживање о дигиталним медијима није показало позитивне помаке, у односу на претходне четири године од како се спроводи.

Запослени у дигиталним медијима и даље раде у једнако лошим условима, присутан је рад на црно, зараде су и даље испод просјека, притисци су очигледни, а прековремени и неплаћени рад су готово константа.

Дигитални медији у Црној Гори уједно окупљају највећи број фриленсера, који су принуђени да раде за више медија не би ли омогућили себи достојанствену зараду. Фриленс новинарска заједница у Црној Гори тренутно је јака, с великим бројем углавном младих људи који на овај начин стичу искуство у медијима. Ипак, законска регулатива и даље није благонаклона према њима и помињу се само у једном закону.

Дигитални медији у Црној Гори доживјели су највећу експанзију у години која је за нама. За само четири године, од када спрово­димо ово истраживање, број портала у Црној Гори, упи­саних у евиденцију надлежних органа, порастао је са 40 на 104. Највеће промјене забиљежене су током посљедње двије године. Портали чине 50% укупног броја медија у Црној Гори што довољно говори о ути­цају који они имају на информисање и креирање јавног мњења. Ипак, стиче се утисак да је пропуштена прили­ка да се ова област уреди до краја. Посебно имајући у виду чињеницу да се огроман број регистрованих портала не бави информативом, већ су у питању разли­чити сајтови невладиних и других организација.

Са синдикалне тачке гледишта, портали су вјероватно једно од најнесигурнијих мјеста за рад медијских радника. Велики број запослених у овим медијима ради на црно, с обзиром на то да немају уговоре о раду и нијесу осигурани. Такође, радни дан запо­слених у порталима у просјеку траје дуже, запосле­ни раде и викендом, притисци на њих су већи (посеб­но због брзине објављивања информација), док су зараде на јако ниском нивоу и испод просјека.

Дио истраживања посвећен је пословању дигиталних медија. Нажалост, немогуће је тачно израчунати вриједност сектора дигиталних меди­ја односно портала у Црној Гори,и то јер поједини портали функционишу у оквиру других медија (тв, радио, штампа) и финансијски извјештаји портала дио су укупног извјештаја тих медија, а у неким случајевима портале су основале НВО, компаније или неке друге организације, те је самим тим тешко доћи до података о приходима. Најближи мо­гући подаци показују да је 49 од 73 портала у 2020. години свеукупно имало профит од не­што преко 45 хиљада еура, са укупним прихо­дима од милион и 479 хиљада еура и расходима од близу милион и 434 хиљаде а у њима је био пријављен 71 запослени. Скоро половина пор­тала или чак 24 нису пријавили стално запослене или су навели да их је 0 што указује да у овом сектору има рада на црно.

Када је ријеч о дигиталним медијима у Црној Гори, они углавном запошљавају највише фриленсера. Иако их законодавство у довољној мјери не препо­знаје и не штити, црногорска медијска сцена може се похвалити добром мрежом слободних новинара. Не постоји званична статистика о њиховом броју, али је Синдикат медија Црне Горе оформио посебну мрежу чланова који су слободни новинари и с њима покушава да утврди који су највећи проблеми и мо­гући начини њиховог рјешења.

Фокус група с новим члановима – слободним но­винарима указала је на пет главних проблема који ће бити у фокусу рада Синдиката. Њихови проблеми су, између осталог, то што их ни радно ни медијско законодавство не препознају, како немају уговоре о раду, углавном раде “на црно” – без здравственог и пензионог осигурања, немају подршку редакције, а не препознаје их ни Централни регистар привредних субјеката и немају приступ државним фондовима.

Новинари фриленсери живе од данас до сјутра, у сталној неизвјесности кад је ријеч о заради, зато је за њих свако планирање озбиљних животних потеза готово неизводљиво.

Истраживање СМЦГ садржи низ препорука чији је циљ унапређење положаја запослених у дигиталним медијима.

Држава мора донијети подзаконске акте којима би се ближе регулисао поступак регистрације портала. Потребно је законски заштити фриленсере којих ће у наредним годинама бити све више. Држава, власници медија и запослени у порталима морају препознати и на вријеме реаговати на изазове које доноси дигитализација радних мјеста и дигитална економија.

Извјештај је дио програма “Унион то Унион – Рецруитмент анд Организинг цампаигн ин ЦЕЕ 2021”, који се спроводи уз подршку Међународне федерације новинара (ИФЈ), Унион то Унион-а и Синдиката новинара Шведске.

Бојана Лаковић Конатар, ауторка истраживања