Коментар СЕ на медијску стратегију: Нема механизама за независност емитера

Експерткиње Савјета Европе Тања Кершеван-Смоквина из Љубљане и Хелена Мандић из Сарајева, у примједбама на Медијску стратегију истичу да се транспарентност власништва наводно осигурава кроз предвиђени регистар власништва, међутим нијесу дате смјернице и рјешења у смислу осигуравања медијског плурализма или ограничавања концентрације власништва у медијима

Медијска стратегија 2022-2026. са Акционим планом за 2022. и 2023. годину не предлаже механизме помоћу којих би се обезбиједила независност регулаторног тијела, Јавног сервиса и локалних емитера, закључиле су експерткиње Савјета Европе Тања Кершеван-Смоквина из Љубљане и Хелена Мандић из Сарајева у коментарима на посљедњу црногорску верзију овог важног документа, чији је циљ да побољша стање у свим медијима у нашој држави.

Побједа је имала увид у коментаре Савјета Европе достављене Министарству медија и културе у децембру прошле године, на захтјев директора Директората за медије у том ресору Неђељка Рудовића.

Радна група у Црној Гори претходно је десет мјесеци радила на тексту Стратегије, али могућност да виде коментаре експерата СЕ имали су само они чланови који су их и тражили на увид. Већина то очито није учинила, поједини са којима смо разговарали немају ни представу да је било ко из Савјета Европе одговорио.

Недостаци

Коментаришући најновију верзију Стратегије коју је Министарство доставило 10. новембра прошле године, Кершеван-Смоквина и Мандић оцјењују да је већина препорука које су дале усвојена, те да садржајно, стратешки дио документа показује одређени напредак у односу на претходне верзије.

Међутим, као недостатке наводе то што су дјелови Медијске стратегије и даље преобимни, неки стратешки циљеви нијесу адекватно конкретизовани, а неке мјере су и даље непотпуне.

Акциони план је, према њиховим ријечима, значајно унапријеђен, са наведеним активностима и индикаторима, као и пратећим буџетом, а жељени резултати су прецизније наведени. Но, проблем је настао неадекватном конкретизацијом стратешких и оперативних циљева.

Као најважније примједбе Кершеван-Смоквина и Мандић иситичу то што се независност регулаторног тијела помиње у широким појмовима, без било каквих механизама којима би се независност осигурала.

”Независност Јавног сервиса Црне Горе и локалних јавних емитера се такође помиње у врло широком смислу, без било каквих јасних рјешења којима би се та независност осигурала ” истичу у документу.

Кажу и да се транспарентност власништва „наводно осигурава кроз предвиђени регистар власништва, међутим нијесу дате смјернице и рјешења у смислу осигуравања медијског плурализма или ограничавања концентрације власништва у медијима“.

Наводе да је питање родне равноправности недовољно елаборирано, без јасних стратешких рјешења којима би се побољшали медијски стандарди у овом погледу, и на тај начин помогло укупном напретку у овој области.

Велике амбиције

Нацрт медијске стратегије Црне Горе најављује да ће „јасно дефинисати циљеве, правце развоја и будуће планове како би се обезбиједило повољно окружење за слободу информисања, проток идеја и мишљења у остваривању јавног интереса, као и за уређено медијско тржиште“.

Радна група вјерује да ће се на овај начин створити „услови за рад, који ће допринијети унапређењу амбијента за слободно и професионално новинарство, односно да грађанима буде омогућено право на истиниту, правовремену и цјеловиту информацију“.

Кершеван-Смоквина и Мандић кажу да ова амбициозна визија није праћена са довољно добро конципираним активностима, да би тако очекивање било оправдано.

”У тексту се и даље на неколико мјеста помиње јачање независности регулатора, међутим, нијесу уочене никакве специфичне мјере којима би се та независност ојачала, осим општих мјера усклађивања са Законом о АВМСД – аудио-визуелним медијским услугама. Досљедно транспоновање АВМСД би начелно требало довести до јачања независности, међутим, исто тако постоји велики ризик да овај циљ остане само мртво слово на папиру” наводе експерткиње.

Препоручују да се наведу бар генералне смјернице које би послужиле приликом дефинисања одговарајућих законских рјешења.

Основни ЕУ стандарди

У дијелу Стратегије који се односи на унапређење независности јавних емитера, као индикаторе учинка за испуњење радна група предлаже проценте остваривања продукционих планова РТЦГ и локалних јавних емитера што је, према мишљењу експерткиња, нешто што се подразумијева.

”Остваривање продукционих планова не значи ништа у односу на независност. Унапријеђена независност јавних емитера не може се мјерити са процентима реализације продукционих планова РТЦГ и локалних јавних емитера. Предвиђене активности су нормативног значаја”, наводе експерткиње.

Кажу и да нема активности које би се односиле на активну примјену и одбрану независности у пракси.

”Независност се постиже кроз чврсте законске механизме, а посебно кроз њихову досљедну примјену. Индикатори требају дакле бити преобликовани у смјеру законских, финансијских и бихевиоралних мјера како би се ојачали услови и култура независности”, истичу експерткиње.

Према њиховим ријечима, независност јавних емитера је један од основних европских стандарда, па би овом питању требало посветити више пажње у смислу уградње механизама којима би се та независност осигурала.

Дио који се односи на стратешке циљеве је, како истичу – преобиман.

”Било би пожељно у стратешки документ уградити механизме који ће осигурати редовне анализе начина утрошка средстава додијељених из Фонда за медијски плурализам, као и редовне анализе учинака у смислу ефеката на плурализам медијских садржаја”, предлажу оне.

Директор Медијске асоцијације Југоисточне Европе (МАЈЕ) Вук Мараш, који је члан радне групе за израду Медијске стратегије, Побједи је недавно казао да неусвајањем тог документа, као и сета медијских закона, Влада Црне Горе врши опструкцију, како би „врућ кромпир“ оставили неком другом, иако за тим нема потребе, јер су се чланови радних група усагласили око текстова ових важних докумената за рад медија.

Рудовић је раније Побједи рекао да у ресорном министарству раде финално редиговање приједлога Медијске стратегије, након чега ће овај документ бити послат и експертима Европске комисије да би и они допринијели дајући своја мишљења, након чега ће ти материјали бити послато члановима радне групе на разматрање.

Ефикасност саморегулације

Експерткиње Савјета Европе Тања Кершеван-Смоквина и Хелена Мандић истичу да у Медијској стратегији нијесу наведени индикатори уредничке и финансијске независности, а као индикатор адекватне саморегулације у медијима наводи се само проценат регистрованих медија који су укључени у неки облик саморегулације, без осврта на ефикасност.

”Оперативни циљ 2.2 Успостављена адекватна саморегулација у медијима – потребно је размотрити позицију овог поднаслова, да ли припада у ово поглавље? Такође је потребно размотрити и назив – да ли се циља на успостављање саморегулације у свим медијима, ако да, потребно је направити јасну дистинкцију између електронских медија који могу успоставити интерне саморегулаторне механизме, али у коначници потпадају под обавезну регулацију од стране надлежног регулаторног тијела, те штампаних медија који требају ући у систем саморегулације” предлажу Кершеван-Смоквина и Мандић.

Успостављена ,,адекватна“ саморегулација у медијима, према њиховој оцјени, не може се мјерити само са процентом укључених регистрованих медија, него треба пратити и примјену саморегулације и њене резултате.

Извор: поеталанлитика