Комитет УН: Забринути због неријешеног убиства Јовановића и напада на Лакић

Синдикат медија: Прошле године рекордних 28 напада на новинаре
13/05/2022
Ивана Комненић: Законски регулисати нападе на новинаре
14/05/2022
Синдикат медија: Прошле године рекордних 28 напада на новинаре
13/05/2022
Ивана Комненић: Законски регулисати нападе на новинаре
14/05/2022

Комитет УН за превенцију тортуре изразио је озбиљну забринут због континуираних извјештаја о застрашивању и физички нападима на новинаре у Црној Гори. У завршном извјештају о Црној Гори, Комитет УН напомиње да вреднује напоре државе да ријеши питање, као што је недавно то било кроз усвајање измјена и допуна Кривичног законика којима се додатно штити сигурност новинара, Комитет је и даље забринут.

Комитет УН објавио завршни извјештај о ЦГ Комитет УН објавио завршни извјештај о ЦГ
“У наставку, истичемо да жалимо због континуираног неуспјеха привођења правди одговорних за убиство Душка Јовановића 2004. године или да се заврши истрага о нападу на истраживачку новинарку Оливера Лакић у мају 2018. године. Комитет је и даље забринут због информација да поједини чланови Комисије за праћење истрага о нападима на новинари немају потребна овлашћења за приступ поверљивим информацијама, што отежава рад овог тијела”, наводи се у извјештају.

Комитет позива Црну Гору да осигура да су новинари заштићени од пријетњи и застрашивања и предузме неопходне мјере да спријечи таква дјела у будућности, укључујући успостављање националног механизма за безбједност новинара, у координацији са постојећом Комисијом надлежном за праћење истрага о нападима на новинаре.

“Појачати истраге о актуелним, као и старим случајевима напада на новинаре, обезбјеђивање да се починиоци приведу правди. Омогућити свим члановима Комисије за праћење истрага да без одлагања имају приступ повјерљивим информацијам. Изврши евалуацију ефикасности своје стратегије за побољшање безбједност новинара”, пише у извјештају.

Комитет је, како се наводи, забринут због извјештаја о распрострањености насиља у породици у Црној Гори, те ниског степена кривичног гоњења и благих казни за починиоце свих облика родно заснованог насиља.

“С тим у вези, Комитет признаје напоре државе чланице да криминализује родно засновано насиље у свом Кривичном законику, и поздравља бројне недавне или планиране иницијативе”, наведено је у извјештају.

Комитет је, како се истиче, и даље забринут због недостатка напретка у поступцима за ратне злочине током сукоба на Западном Балкану 1990-их година, укључујући и одсуство било каквих осуда које укључују одговорност на основу начела командовања или одговорности надређеног.

“У периоду од 2015. само једно лице је правоснажном судском одлуком осуђено за ратне злочине. На бази информације добијене од Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (ИРМЦТ) крајем 2020. године, један број нових случајева је отворен за разматрање”, указује се у извјештају Комитета УН.

Држава чланица, како напомиње, треба да интензивира своје напоре у борби против некажњивости за ратне злочине.

“Да проактивно истражује све наводе и пажљиво испита све доказе против њених грађана или других који су под њеном јурисдикцијом, укључујући, али не ограничено на доказе добијене из сусједних и других страних јурисдикција и ИРМЦТ против потенцијалних починилаца, укључујући све доказе о кривичној одговорности на основу принципа командовања или одговорности надређеног”, подвучено је у извјештају Комитета УН.

Неопходно је, како се наглашава, да се осигура да се све жалбе на мучење и злостављање истраже на непристрасан начин од независног органа, а да нема институционалног односа између истражитеља и осумњичених извршилаца таквих дјела.

“Осигурати да, у случајевима наводне тортуре или злостављања, осумњичени извршиоци буду суспендовани са службене дужности одмах и за вријеме трајања истраге, посебно када постоји ризик да би иначе могли бити у позицији да понове наводну радњу, изврше одмазду против наводне жртве или ометају истрагу”, поручено је у извјештају.