Конференција “Под притиском”: Напади, економска неизвесност и политички притисци највећа кочница слободи извештавања

Број напада на новинаре је у порасту и у региону и у Србији, механизми заштите углавном не дају резултате због недостатка реакције државних институција. Некажњивост напада на новинаре један је од већих проблема, па је стање слободе медија у читавом региону лоше, а уз вербалне и физичке нападе, највеће кочнице слободе извештавања су аутоцензура, економски и политички притисци и нерегулисано медијско тржиште, оцењено је на представљању пројекта “Под притиском” који је спровело Удружење новинара Србије (УНС) одржаном 8. Децембра у Прес центру УНС.

Потпредседница УНС Оливера Милошевић указала је да је слобода медија све више упитна под притисцима који новинари у Србији данас трпе, од физичких напада и хапшења, па до све учесталијег психичког насиља које је нарочито било изражено у 2021. години.

Милошевић је навела да су новинари понижавани, вређани и дискредитовани и од самог врха власти, и да су забележена етикетирања, претње и читаве кампање на друштвеним мрежама усмерене против новинара.

Нагласила је да посебно забрињава појачан притисак на новинарке, углавном вербалне природе, при чему су примећени дискриминација, мизогинија и говор мржње.

Посебно лоше стање је у локалним медијима јер њихови новинари не пријављују претње и нападе пошто немају поверења у институције и државне органе.

Све учесталији су међусобни обрачуни медија, навела је Милошевић, додадвши да поларизација забрињава, додатно разједињује медијску заједницу и охрабрује све оне који не желе напредак у области заштите новинара.

Она је указала на то да је ове године забележен и нови вид притисака на новинаре у виду СЛАП тужби, чија је намера да се новинари финансијски исцрпе и да им се наметне аутоцензура.

Члан Радне групе за безбедност и заштиту новинара Слободан Радичевић је навео да је у Србији 2020. године забележено 107 напада, претњи и притисака на новинаре и медије, док су у 2021. била 74 напада.

У јавним тужилаштвима је током 2020. године формирано 59 предмета, док је до 31. октобра 2021. године формирано укупно 66 предмета о кривичним делима на штету безбедности особа које обављају послове од јавног значаја у области информисања.

Од укупног броја предмета формираних током 2020. и 2021. године укупно је донето шест осуђујућих пресуда, док је у два случаја примењен опортунитет, рекао је Радичевић.

СЛАП тужбе су током 2021. године поднете против пет редакција, а укупан број активних стратешких тужби против јавног деловања је немогуће утврдити.

Највећи број новинара који су учествовали у анкети УНС, тврди да на рад новинара у Србији убедљиво највише утичу екомонска несигурност, претње и притисци.

Предсједавајући конференција

Готово петина је рекла да је константно цензурисана, а нешто мање од половине анкетираних су лично претрпели претњу, вербални или физички напад или били изложени некој другој врсти притисака у вези са обављањем новинарског посла.

Највећи број анкетираних није пријавио притисак или напад углавном због одсуства поверења у државне органе.

Председник Удружења БХ новинари Марко Дивковић истакао је да је стање медијских слобода генерално лоше “и све горе” зато што новинари у Босни и Херцеговини против себе имају полицију, правосуђе, политику и подземље и да је укупно политичко и економско стање у БиХ стање сиромаштва, мржње и страха које користе политичари.

У БиХ се недељно забележи 1,4 до 1,5 напада, директних, физичких, или све чешће посредством друштвених мрежа, навео је Дивковић, додајући да око 40 одсто новинара прима од 250 до 300 евра, а да више од 40 одсто новинара раде без радног стажа. Многи раде 15 година, а немају ниједну годину пензионог осигурања.

Медијска сцена у БиХ је према његовим речима разједињена по националности, странкама, ентитетима, медијском власништву, па постоје анимозитети између оних који су у јавном и приватном сектору.

Председник Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић указао је да је ове године било 20 напада на новинаре у тој земљи, да им се када дођу на догађај прети убиством и “бацањем у реку”, па се човек “просто диви људима који се баве новинарством, посебно истраживачким”.

Медијска сцена у Црној Гори је толико подељена да се може рећи да је “разорена” заслугом политичара, и да је пре свега за то одговоран председник Црне Горе Мило Ђукановић “који има своје медије и брутално напада све друге медије”.

Подсетио је да Ђукановић иде толико далеко у својој дрскости да је пуцање у новинарку Оливеру Лакић из Вијести назвао “хируршки прецизним пуцњем у њену ногу у остваривању политичких циљева како би се њему нанело зло”.

Додао је да нигде, осим можда у БиХ, амбасаде немају толико уплива у медијску сцену као што то имају амбасаде Сједињених Држава, Велике Британије, Немачке и Шведске у Црној Гори.

Мило Џаковић из Уније локалних емитера Црне Горе рекао је да се медији у тој држави деле на државне, који се налазе у Подгорици и локалне који се налазе ван ње, а да је посебан проблем централизација информација, што успорава новинарски рад.

Указао је да је све мање људи који покушавају да се баве новинарством и да све више њих жели да оде у портпароле где су зараде много веће, оцењујући да је новинар “буквално социјална категорија”.

Бојана Лаковић Конатар из Синдиката медија Црне Горе рекла је да је за 10 година против новинара и медија поднето преко 200 тужби за увреду части и угледа на укупан износ од око три милиона евра.

Посебно забрињава то што највећи број таквих тужби подносе власници медија и сами новинари против својих колега, рекла је Лаковић Конатар и навела да је 2020. године било највише таквих тужби у којима медији покушавају да економски ослабе своју конкуренцију.

Председник Хрватског новинарског друштва Хрвоје Зовко изјавио је да је по питању медијских слобода ситуација у Хрватској боља него у осталим земљама региона, али да тамошњи новинари нису задовољни јер су означени као кривци за све што се догађа у тој држави, што је посебно ескалирало “од када је Хрватска ушла у Европску унију јер више нема никаквог мониторинга”.

Рекао је да новинаре, са највиших инстанци Хрватске и појединих врхова Католичке цркве, називају “слугама ђавола и противницима Хрватске”, због чега су учестали вербални и физички напади.

Моника Кутри из Хрватског новинарског друштва указала је да је Хрватска најпроблематичнија по броју СЛАП тужби, које нису препознате у законодавству. Навела је да су против 23 медија тренутно подигнуте 924 тужбе и додала да су хрватски новинари закључили да их више не нападају класичним нападима или претњама “него их једноставно елегантно туже”.

Председница Синдиката новинара Хрватске Маја Север рекла је да би заштиту новинара требало уграђивати у колективне уговоре и указала да се у приватним медијима у Хрватској не гледа благонаклоно на чласнтво новинара у синдикатима.

Потпредседница Удружења новинара Северне Македоније Фиљана Кока казала је да је стање у тој држави још горе, јер не само да се случајеви напада на новинаре не решавању, већ се истраге и не покрећу.

Рекла је да је индекс безбедности новинара те државе 3,93, да се наставља тренд некажњивости напада на новинаре, додајући да су су клевета и увреда декриминализоване, али да треба ићи корак даље са захтевима.

Мојца Забуковец из Синдиката новинара Словеније је напоменула да су у Словенији вербални напади на интернету у порасту, али и да се повећава број физичких напада.

Најважнији проблеми новинара у Словенији је аутоцензура, коју није могуће евидентирати због страха од отказа, рекла је Забуковец додајући да је највећа претња актуелна Влада која прети да угрози јавне сервисе притисцима.

Потпредседник Друштва новинара Словеније Гашпер Андринек нагласио је да су новинари у његовој земљи означени као “национална срамота која шири вирус”, а да власт притисцима жели да их исцрпи и обесхрабри.

“Влада је прошле године вршила притисак на словеначку медијску агенцију тако што их није платила. То је трајало целу годину и сто запослених агенцијских новинара било је у економској неизвесности”, навео је Андринек.