Медији на рапорту код Карен Медокс: Слобода само за подобне

У Црној Гори треба успоставити јаке медије да би држава постала отпорна на спољне утицаје и дезинформцације, оцијенила је амбасадорка Велике Британије (ВБ) Карен Медокс.

Она је казала да, у контексту догађаја у Украјини, никада није било важније имати слободне и независне медије.

Медокс је је рекла да су од почетка “рата предсједника Русије Вадимира Путина” дезинформације и лажне вијести широко распострањене.

“Проактивно их користе они који желе да оспоре вриједности демократије и слободе”, рекла је Медокс на Међународној конференцији о одрживости медија и успјешним бизнис моделима, коју је организовала Медијска асоцијација југоисточне Европе (МАЈЕ).

Она је казала да “Путинови медији износе нечувене информације” о ситуацији у Украјини и ограничавају руским грађана приступ алтернативним изворима информација.

Медокс сматра да је важно имати разнолике медије како би јавност могла да види широк спектар перспектива.

“Важно је да новинари тачно извјештавају о чињеницама чак и ако се њихова мишљења о чињеницама разликују, а важно је да се медији могу позвати на одговорност ако шире информације ако нијесу истините”, казала је Медокс.

Она је навела да је Великој Британији веома стало до стабилности Црне Горе и региона.

“Јаки медији су једна од институција које треба да буду успостављене да би Црна Гора постала отпорна држава. Отпорна на спољне утицаје и штетне дезинформцације, зато се наша подршка фокусирала на професионалзацију и регулисање и одрживост медија”, поручила је Медокс.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, рекла је да је рат у Украјини учинио да се види како неки медији постају инструменти у подстицању руске агресије.

“Иако извјештвају о истим дешавањима јасно је да медији покушавају да апострофирају различите аспекте рата у Украјини зато нарочито видимо значај независних и непрострасних медија”, казала је Срзентић.

Она је додала да се види колико је важно зауставити ширење пропаганде, нарочито ако долазе од званичника и државних тијела.

Према ријечима Срзентић, одрживост медија у данашњем времену је велики изазов и за много развијеније земље од Црне Горе.

“Наше медијско тржиште најизложеније је свим медијима из региона који послују у много већим државама, гдје је одрживост донекле ипак већа, иако је стање далеко од идеалног”, рекла је Срзентић.

Она је навела да су у Црној Гори прошле године угашена два медија.

“Од тога у којим условима новинаре раде и у условима власници могу да заштите и унапређују бизнис, зависи какве вијести читамо, какве одлуке доносимо и у каквом друштву живимо”, оцијенила је Срзентић.

Она је рекла да финансијска стабилност медија умногоме утиче на независност медија.

“Зато је важно да држава обезбиједи законски оквир, политичку и друштвену климу гдје ће новинари радити слободно, и гдје ће бити омогућени услови за одрживост медија”, казала је Срзентић.

Она је рекла да је завршен први нацрт медијске стратегије са пратећим акционом планом и да ће се наћи ових дана на јавној расправи.

“Интензивно радимо на унапређењу свих медијских закона, нацрт измјена и допуна кровног закона о медијима је при крају, након чега ћемо приступити иновирању закона о јавном сервису РТЦГ и о аудио-визуелним медијским услугама”, додала је Срзентић.

Министарство је, како је казала Срзентић, први пут додијелило новац из Фонда за подстицање плурализма и разноврсности медија.

Она је навела да је 36 медија добило 309 хиљада ЕУР.

Срзентић је подсјетила да су успоставили ковид фонд за штампане медије и портале који је за циљ имао да се ургентно помогне комерцијалним медијима који имају потешкоће у пословању изазване пандемијом коронавируса.

Кроз тај фонд је, како је рекла Срзентић, додијељено 150 хиљада ЕУР за 22 медија и средства из тог фонда у износу од 142 хиљаде ЕУР, додала је, биће додијељена по други пут на основу јавног конкурса.

Она је истакла да је прошле године осигурана помоћ за телевизије са националном фреквенцијом за покривање трошкова радио-дифузије.

“Вјерујемо се ћемо и убудућем периоду бити у могућности да обезбиједимо сличан аранжман како би се олакшало пословање медија чији садржај конзумира највећи број грађана”, поручила је она.

Срзентић је казала да ће наставити да лобирају и код будуће власти да наставе започете процесе јер вјерују да су изградили добре темеље који могу да прате трендове развоја медија.

Директор МАЈЕ Вук Мараш рекао је да је доласком нове владе коначно почела да се осјећа воља да се побољша положај медија односно новинара.

Он је казао да је МАЈЕ у разговорима са више од 100 представника медија формулисао велики сет препорука који задиру у све сфере медијске индустрије, од заштите физичког интегритета до финансијског дијела.

“Анализирали смо медијске законе, радили са експертима из региона. Учинили смо се да се успостави званична метрика, колико су гледане телевизије, колико се чита штампа”, рекао је Мараш.

Он је апеловао на Владу да се код телевизија са националном фреквенцијом покрију трошкови радио-дифузије.

Мараш је навео да је комплетна медијска заједница формулисала огроман број предлога који су постали дио медијске стратегије.

Он сматра да је зрело да се порез на додатну вриједност (ПДВ) код штампаних медија спусти на нулу, јер је то како је казао, једини начин да се очува тржиште штампе.

Мараш је навео да би требало и ПДВ на оглашавање са 21 спустити на седам одсто, као и да би требало драстично повећати Фонд за подстицање медијског плурализма.

Он је казао да држава треба имати слуха за апеле јер су комерцијални медији који траже подршку најчитанији, најгледанији и имају највеће повјерење јавности.

Мараш је рекао и да је потребно обезбиједити субвенционисање радних мјеста у медијској индустрији како новинари из само финансијских разлога не би прелазили у ПР или јавну управу.

ПС. Удружење новинара Црне Горе напомиње да напу организацију нико не зове на конференције у организиацији ЕУ о медијским слободама у нашој земљи. Није нам јасно зашто и зашто су на тим скуповима редовни учесници слична еснафска удужења, али не и УНЦГ? Ваљда нам некад из ЕУ одговоре на та питања.