Међународни дан некажњивости напада на новинаре: Воље има, резултата нема

ЕУ: Мора се стати на крај некажњивости за злочине против новинара
01/11/2022
Ове године убијено 70 новинара
03/11/2022
ЕУ: Мора се стати на крај некажњивости за злочине против новинара
01/11/2022
Ове године убијено 70 новинара
03/11/2022

Црна Гора има ограничене резултате у истрагама о ранијим нападима на новинаре, упозорила је недавно Европска комисија, а уз то је поражавајућа чињеница да у неким случајевима истраге уопште нијесу дале резултате. Међународни дан некажњивости насиља над новинарима, 2. новембар, чини се Црна Гора дочекује без пуно разлога за оптимизам.

Старији напади на новинаре још нијесу ријешени Старији напади на новинаре још нијесу ријешени (Фото: РТЦГ, архива)
У првом реду, најтежи случајеви напада на новинаре у Црној Гори су убиство главног уредника “Дана” Душка Јовановића, покушај убиства Туфика Софтића, пребијање Младена Стојовића и Жељка Ивановића, напад и пријетње Оливери Лакић, те бомбашки напад на редакцију “Вијести”. То су неки од случајева који или нијесу уопште, или су само дјелимично процесуирани и ријешени.

Упркос увјеравањима власти да истраге нијесу окончане и да резултата може бити, засад их нема.

У посљедње вријеме неки коментари најистакнутијих представника власти на рачун дијела медија протумачени су као притисак и покушај застрашивања, због чега су реаговали Европска комисија и амбасада САД у Подгорици.

Новинари који су били мете напада писали су о криминалу у врху власти, злоупотребама у раду државних органа, корупцији, шверцу…

Новинари који су били мете напада писали су о криминалу у врху власти, злоупотребама у раду државних органа, корупцији, шверцу и аферама у политичком животу, па се чинило да су у нападе умијешани дјелови политичких или безбједносних структура.

Неке истраге су вођене уз недопустиве пропусте и грешке, тако да се стиче утисак да је постојао и организован покушај да се заташкају кључни детаљи и прикрију налогодавци и организатори напада.

И након политичких промјена 2020. године није било значајнијих помака.

Највише пажње посвећено је убиству Душка Јовановића. Од 2004. године, не зна се ко је убио главног уредника “Дана”, али ни ко су налогодавци и организатори.

Јовановићу је прије атентата више пута пријећено. Претучен је 2000. године. Убијен је 27. маја 2004. године испред редакције “Дана” у Подгорици. На њега је пуцано непосредно пошто је ушао у свој аутомобил, а од задобијених повреда преминуо је у болници.

Послије дугогодишњег судског процеса правоснажно је осуђен једино Подгоричанин Дамир Мандић, за саучесништво.

Миљанић: Напади због политичких критика

Министар без портфеља задужен за борбу против корупције Зоран Миљанић казао је за Портал РТЦГ да су у вријеме владавине ДПС-а напади на новинаре и редакције које су биле критички настројене учестали и са тешким посљедицама.

“Сигуран сам да постоји несумњива политичка воља да држава преко институција система учини све да напади на новинаре буду процесуирани, односно добију свој правни епилог. Свједоци смо да у претходном периоду није било напада на новинаре са тежим посљедицама по живот новинара, што се не би могло рећи за период владавине ДПС-а када су напади на новинаре и редакције које су биле критички настројени учестали и са тешким посљедицама”, казао је Миљанић.

Како је рекао, на жалост, најтежи напади до данас нијесу добили правни епилог односно починиоци и налогодавци нијесу процесуирани.

“Сматрам да је ‘Пандорина кутија’ отворена и да ће истраге везане за нека тешка кривична дјела као што је шверц цигарета, између осталог, и довести до починилаца ових кривичних дјела а самим тим ће бити процесуирани и налогодавци убиства Душка Јовановића, рањавања Оливере Лакић, напада на редакцију ‘Вијести’…То би била најбоља порука да је Црна Гора коначно правна држава и демократско друштво”, нагласио је Миљанић.