Награђени новинари УНЦГ- Награда за животно дјело: Ранко Павићевић

ПРЕДЛАЖЕМО да се Награда Удружења новинара Црне Горе за животно дјело „Вељко Влаховић“, највише
црногорско новинарско признање, ове године додијели РАНКУ ПАВИЋЕВИЋУ, новинару и писцу из Будве за
вишедеценијски предани, плодни и посвећени новинарски и публицистички рад, који служи на част и новинарског и
публицистичког стваралаштва и Удружења којем непоколебљиво припада од првог слова у овој професији.
Биће то награда и заслужено признање овом марљивом новинарском ствараоцу у години када обиљежава велики јубилеј:
40 година бављења новинарством.

Није, надамо се, потребно наглашавати шта се све то збило, не само у Црној Гори и на црногортском приморју, гдје је
било тежиште рада и стваралачког дјеловања Ранка Павићевића, али се мора истаћи да је из свих тих мијена,
друштвених потреса и турбуленција он излазио оштра пера и чиста образа, постојан и непоколебљив да служи и чува част
професије, којој се завјетовао. Довољно је рећи да је за тих веома плодних четрдесет година, радећи за бројне медијске куће у Црној Гори и бившој Југославији, објавио више од 50.000 разнородних текстова – вијести, информација, извјештаја, репортажа, интервјуа, осврта, коментара… сваком прилогу прилазећи с почетничком страшћу и стваралачком озбиљношћу и одговорношћу прекаљеног новинара. Тако је створио име и углед за поштовање не само у новинарској професији него и на многим другим пољима културе и умјетности на којима је дошла до изражаја и потврдили се његова новинарска ријеч и перо.

Ранко Павићевић је, подсјећамо, оснивач и вишегодишњи уредник Радија Будва. Био је дописник Радија и Телевизије Црне
Горе, дугогодишњи сарадник ниовинских агенција ТАНЈУГ и МИНА, дневних листова „ДАН“, „Политика Експрес“, „Дневник“,
„Блиц“, „Глас јавности“, „Јединство“… Био је колумниста „Приморских новина“, Радија Будва, „ДАН“-а, ревија „Исток“ и „Глас Боке“, као и будванског „Арт преса“. Ријечју: у дугом низу година новинарског дјеловања, Павићевић је дјелом и понашањем потврдио да је новинарство професија која бира човјека, а не обрнуто, да јој може припадати само онај ко непоколебљиво и без остатка служи истини и правди.

У његовом случају све то има додатни значај и вриједност јер је живио и стваралачки, новинарски дјеловао у средини у којој се изнад свих вриједности стављају и највећи значај се придаје материјалним вриједностима, а не ономе што човјека чини човјеком: етика и естетика, стваралаштво и духовност, истина и правда, односно спремност човјека да се бори за те тековине и идеале, без калкулација и остатка. Управо то је обиљежило Павићевићево четрдесетогодишње новинарско стваралаштво и по нашем неподијељеном мишљењу га квалификовало за ово велико и часно новинарско признање, да служи за углед, као примјер млађим колегама, онима који су спремни да истрају и не посустану у борби за повратак добрано пољуљаног угледа и достојанства ове часне професије, овог тако проклето лијепог занимања.

Није у овој прилици потребно истицати и детаљисати каквим је трновитим новинарским путевима за минуле четири
деценије ходио Ранко Павићевић, с каквим се силама и потешкоћама рвао, колику је и какву цијену плаћао због
постојаности и не пристајања да служи нечасним и новинарству несвојственим интересима. О томе говоре бројна признања и новинарске организације којој припада и новинских клућа за које је радио.

Уз све ово, ваља истаћи и да је Ранко Павићевић до сада објавио девет књига, од којих су неке доживјеле по више
издања, и да је, као издавач, у Будви до сада објавио 36 књига другим ауторима. Врхунац његовог новинарског, публицистичког стваралаштва су несумњиво књиге На врху пера, (збирка есеја и коментара), и књига интервјуа Знакови времена (разговори са најпознатијим ствараоцима из области књижевности, филма, позоришта, сликарства, музике… из Црне Горе, бивше Југославије, Европе и свијета, међу којима има и добитника Нобелове награде).

Предлагачи:
Будо Симоновић и
Саво Греговић