Новинари на Давидовићевом гробу: За слободу новинарства вриједи живети

“Свако ко покушава да се бави новинарским послом, на месту где је сахрањен Димитрије Давидовић, треба себи да постави питање да ли ради у складу са основним новинарским принципима, поштујући новинарски кодекс, или служи нечијим интересима. Поштен одговор на ова питања неке би навео да одустану од ове професије, али надам се да је много више оних који би на ова питања одговорили потврдно”, рекао је потпредседник Удружења новинара Србије (УНС) Слободан Ћирић на полагању венаца на Давидовићев гроб у Смедереву.

Ћирић је истакао да новинари треба да свој посао обављају на исправан и објективан начин, као прави критчари стварности, а не апологете појединачних интереса, без обзира на тешку економску ситуацију у којој се новинари у Србији налазе и бројне политичке притиске.

“Наша обавеза је да будемо трагачи за истином, а не они који ће слушати шта неко други каже и наређује. Мислим да то представља наш дуг и обавезу – и према овој професији, и према српској јавности, и према сенима овог човека, пред чијим се гробом налазимо”, навео је он.

Ипак, потпредседница УНС-а Оливера Милошевић рекла је да многи ову функцију нису испунили.

“Димитрије Давидовић, творац најлибералнијег српког устава, након што је био прогнан од стране великих сила и Милоша Обреновића живео је свега још три године. Лишен је достојанства, а заборавили су га и новинари и тадашњи уредник првих српских новина Димитрије Исаиловић, који није објавио вест о његовој смрти. Нажалост, на данашњој српској медијској сцени, има доста Исаиловића. То је неки наш усуд”, рекла је потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) Оливера Милошевић на полагању венаца на његов гроб у Смедереву.

Милошевић је подсетила да трећу годину заредом УНС организује посету гроба Димитрија Давидовића, са циљем да се прекине вишедеценијска ћутња у вези са “оцем српског новинарства”.

“Човек који овде почива је Србији подарио најлибералнији устав који је имала. Тим Уставом је пре 190 година Давидовић прокламовао вредности за које у данашње време можемо рећи да су упитне, а међу којима бих посебно истакла независност судства, која је у светлу данашње пресуде за убиство Славка Ћурувије у односу на временску дистанцу од скоро два века важна паралела”, навела је она.

Милошевић је подсетила да је Сретењски устав, који нам је подарио Димитрије Давидовић, био кратког века, свега 55 дана, након чега је укинут, под притиском великих сила и Милоша Обреновића.

“Његов гроб је био потпуно безимен и премештен је тек када је престала владавина Милоша Обреновића. Ово што имамо данас је обновљено гробно место, на иницијативу Бечке академије наука” навела је.

Поред тога, Милошевић је истакла да је директор Завода за заштиту споменика културе у Смедереву потврдио је да ће надгробна плоча, ограда и плато бити рестаурирани, а да ће смедеревски вајар Зоран Кузмановић, рестаурирати спомен-плочу у центру Смедерева, близу места где је некада била кућа Димитрија Давидовића.

Да је битно ширити културу сећања на Димитрија Давидовића и идеала за које се борио, рекао је и уредник портала 021.рс Зоран Стрика, који је 2021. године добио УНС-ову награду за уређивање која носи Давидовићево име.

“Важно је да се на Дан државности сећамо Димитрија Давидовића, јер се подсећањем на њега, сећамо и на улогу новинара у друштву. Када је стварао овај либерални устав 1835. године, он је био новинар и водио се новинарским идеалима слободе, равноправности и правичности, за које можемо данас да се запитамо да ли постоје. Из његовог примера може се чинити да је ова борба била узалудна, али каква год била, за њу вреди живети”, рекао је.

Како је рекао Будимир Ничић, уредник “Медијацентра Чаглавица” и дописник “Гласа Америке” са КиМ, који је добио награду УНС-а за уређивање “Димитрије Давидовић” 2013. године, сећање на Давидовића не треба да негују само новинари, већ и сви грађани, а посебно политички актери.

“Новинари морају да чувају и негују културу сећања на наше колеге, великане. Не смемо да заборавимо човека попут Димитрија Давидовића, као што су га заборавили многи. Поред тога што је био новинар, Давидовић је био и политичар, дипломата и уставописац, али изгледа да га се само новинари сећају. Овде видимо само венце које су положили представници два неполитичка удружења, а политичара нигде”, рекао је Ничић.

Додао је да су новинари овим чином политичиким актерима одржали лекцију о колегијалности и солидарности.

Са њим је био сагласан и члан Управе УНС-а Матеја Агатоновић и позвао је новинаре да својим иницијативама овакву праксу промене.

“Човека, који би златним словима требало да буде уписан у европску, а не само у српску историју, на овај начин се сећају само новинари. То је одраз нашег друштва. На нама је да ову иницијативу продубљујемо и проширујемо, а посао новинара је да буду хроничари стварности. Ако је ово наша стварност, онда може и да се промени”, рекао је он.

И оснивач и власник портала “Ал прес” и “Ал новина” Нинослав Миљковић рекао је да се нада да ће се ширити култура сећања на Давидовића.

“Давидовић био интелектуалац, имао је визију и оставио је траг. Надам се да ће тај траг испливати из дневног догађаја. Данас, многи политичари и многи који се поносе овим Уставом, једним од најмодернијих у то време у Европи, наредне године треба и овде да дођу”, додао је он.

извор: унс