Новинари са политичарима: Потребни медијски закони, али неписана правила моћи брана слободи новинара!

Политичке партије начелно подржавају измјене Кривичног законика које су тражиле невладине организације и медијска удружења, како би се пооштриле казне за нападе на новинаре, саопштено је на трећем округлом столу „Унапређење медијског законодавства у Црној Гори“, који је данас организовао Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ). Медијска заједница мора наћи заједнички језик и дјеловати сложније, сагласни су посланици Скупштине Црне Горе, представници политичких партија, међународних организација, медијских удружења и НВО, који су присуствовали округлом столу.

СМЦГ је представио препоруке за унапређење Закона о медијима, Закона о националном јавном емитеру, Закона о електронским медијима (Нацрта Закона о аудио-визуелним медијским услугама), Закона о слободном приступу информацијама, Закона о ауторским и сродним правима, као и Кривичног законика.

Помоћ медијима не смије се претворити у државни утицај, поручила је предсједница СМЦГ, Маријана Цамовић Величковић. „Држава до сада није показала спремност да ријеши случајеве напада на новинаре“, оцијенила је Цамовић Величковић.

Потпредсједник СМЦГ, Радомир Крачковић, подсјетио је да дуго није било одговора на захтјеве цивилног сектора и медијских удружења да се пооштре казне за нападе на новинаре и захвалио посланицима што су исказали спремност да се то промијени.

Он је казао да је очекивање СМЦГ да Закон о аудио-визуелним медијским услугама, уколико буде усвојен у форми постојећег Нацрта, помогне локалним јавним емитерима, јер би се повећали буџети ових медија. „Позивамо вас да обратите пажњу на овај Закон, када дође у скупштинску процедуру“, поручио је Крачковић посланицима.

Посланик Марко Милачић осврнуо се на предложене измјене Кривичног законика, оцијенивши да је то пријеко потребно, те да ће Права Црна Гора подржати увођење строжих казни за нападе на новинаре. „Ово је хитно и очекујте да ће брзо бити у Скупштини“, најавио је Милачић.

Он је проблематизовао и конкурс за генералног директора РТЦГ. „Јавни сервис је кључ слободе једног друштва“, казао је Милачић, оцјењујући да процес избора директора мора бити крајње транспарентан и без било каквог конфликта интереса.

Посланица Демократске Црне Горе Тамара Вујовић указала је на значај студије „Слобода медија и безбједност новинара кроз призму медијског законодавства у Црној Гори“, коју је СМЦГ недавно објавио.

„Медијска сцена је врло разнолика, имамо ‘поплаву’ информација. Посебно треба да нас забрињавају подаци о проценту грађана који вјерују у теорије завјере“, оцијенила је Вујовић.

Она је указала на мали број упозорења и одузимања лиценци медијима од стране Агенције за електронске медије (АЕМ). Такође је указала на поступак регистрације портала. „И даље је много података остало ‘у магли’, немамо импресуме, власничку структуру…“, рекла је Вујовић.

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Предраг Секулић казао је да је забрињавајуће што велики број новинара одлази да ради у јавни сектор. „Новинарима морамо да обезбиједимо, не само слободу извјештавања, него и повољне услове за егзистенцију“, истакао је Секулић.

Он је казао да је јако тешко регулисати поље интернета. „Нико не може забранити икоме да оснује сајт и пласира информације. Заједнички је задатак новинара и политичара да се боре против лажних вијести“, сматра посланик ДПС-а.

Посланица ДПС-а Сузана Прибиловић поручила је да је већина предлога СМЦГ за измјене закона одлична. „Ипак, осврнућу се на критику коју сте упутили због неусвајања измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама (СПИ). Планирали смо да организујемо конференцију, али нисмо наишли на разумијевање невладиног сектора и медија. Након тога је дошао изборни процес. И сада, након осам мјесеци, немамо измијењен Закон о СПИ“, указала је Прибиловић.

Посланица Уре Божена Јелушић казала је да се област медија стално мијења, па да су измјене закона увијек неопходне.

„Имамо велики утицај медија из региона. Медијска сцена се мијења и не видим да смо довољно опрезни. Под ударом смо јаке пропаганде. Имамо и унутрашњу пропаганду. Зато и није чудно што пада повјерење у медије. И даље немамо рјешење за проблем саморегулације“, казала је Јелушић.

Представник Социјалдемократа (СД) Никола Зиројевић казао је да није задовољан садашњим стањем у РТЦГ. „Савјет и даље није ослобођен политичког утицаја“, сматра он.

Коментаришући нападе на новинаре, Зиројевић је указао да политичке партије морају наћи консензус како би се унаприједио ниво безбједности медијских радника.

„Растужује ме чињеница што у медијима нема солидарности. Без обзира на то ‘с које стране’ долазимо, злоупотреба закона не смије се користити за обрачунавање“, казао је Зиројевић.

Представник Социјалистичке народне партије (СНП), Лука Јанковић казао је да је та партија увијек отворена за све новинаре, медије и медијска удружења, како би се пронашли најбољи модели за побољшање медијског амбијента.

Посебно треба обратити пажњу на проблем заштите извора и одредби које налажу новинарима да открију изворе информација. „Ако дате превелику ширину у закону, у односу на то када новинар мора да открије извор, улазимо у зону опасности“, истакао је Јанковић.

Портпарол Социјалдемократске партије (СДП) Мирко Станић казао је да се од слободног новинарства у развијеним друштвима плаше политичари, тајкуни и „сви девијантни елементи“.

Посланица Демократског фронта (ДФ) Наташа Јеврић поручила је да ће СМЦГ имати подршку за све предлоге који доприносе слободи медија.

Посланик ДФ-а Максим Вучинић указао је да политичке партије морају саслушати потребе новинара. „Морамо се обрачунати са криминалом, јер без тога не можемо говорити о било којој слободи“, поручио је Вучинић.

Директорица Акције за људска права (ХРА) Теа Горјанц Прелевић казала је да је та организација предложила дефиницију новинара, ослањајући се на Савјет Европе. „Већ 10 година очекујемо да дође до конкретне расправе о овој формулацији“, истакла је Горјанц Прелевић. Она је казала да Медијска стратегија мора бити конкретна, с јасним пописом потреба медијске заједнице.

„Потребно је хитно ријешити спорове који се тичу именовања и разрјешења чланова Савјета РТЦГ“, казала је директорица ХРА.

Генерални секретар Удружења новинара Црне Горе Иван Милошевић сматра да у пољу рада медија закони нису највећи проблем, већ да је то политички утицај на новинаре. Он је истакао да се новинари сами морају организовати и одредити прописе, не чекајући да то чине политичари.

„Што мање будемо с политичарима, бићемо више са собом“, закључио је Милошевић.

На претходним округлим столовима Синдикат медија Црне Горе окупио је више од 50 учесника из медијске заједнице, укључујући новинаре, уреднике, новинарска удружења и представнике цивилног сектора који се баве радом медија.

Округли столови су дио пројекта „Унапређење дијалога између новинарских удружења и парламената на Западном Балкану за снажнији цивилни сектор“ који финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида), а имплементира Балканска мрежа за развој цивилног друштва (БЦСДН).