Од убиства Душка Јовановића 19 година: Истина о злочину и даље скривена

Након свађа, опет заједно: Потписан Колективни уговор РТЦГ
25/05/2023
Удружење новинара Црне Горе: Хитно открити убице и налогодавце убиства Душка Јовановића
27/05/2023
Након свађа, опет заједно: Потписан Колективни уговор РТЦГ
25/05/2023
Удружење новинара Црне Горе: Хитно открити убице и налогодавце убиства Душка Јовановића
27/05/2023

Од убиства Душка Јовановића, уредника “Дана” данас се навршава 19 година а налагодавци, организатори и починиоци још нијесу познати. Иако Влада и истражни органи обећавају да ће открити пуну истину о злочину, она и данас остаје скривена. Душко Јовановић је убијен у ноћи 27. маја 2004. године у Подгорици, након што је изашао из редакције, а до данас није утврђено ко је и због чега извршио убиство.

Због опструкција у истрази, неразријешено убиство Јовановића од прије 19 година, недавно је поново доспјело у фокус истражних органа Црне Горе.

Након састанка са тужиоцима и полицијом, у случају истраге Јовановићевог убиства премијер у техничком мандату Дритан Абазовић казао је  било “епских опструкција” свих државних органа из тог времена.

“Случај Душка Јовановића је приоритет и очекујемо да, након што се неке персоналне промјене десе, овоме дамо посебан значај”, рекао је Абазовић након састанка у Влади у вези напада на новинаре у мају текуће године.

Абазовић је казао касније и да ће Црна Гора питање убиства Душка Јовановића актуелизовати кроз Савјет Европе, расположени смо за међународну експертизу и надамо се да ће се ствари у вези са истрагом помјерити напријед.

Иако је одмах након убиства 2004. године држава обећала ефикасну истрагу, резултата нема.

У то вријеме, на власти је била Демократска партија социјалиста (ДПС) бившег предсједника државе Мила Ђукановића, а тадашња опозиција је ово убиство доводила у везу са писањем листа о дуванској мафији.

Новине “Дан” су тада углавном преносиле текстове загребачког “Национала”, који су објављивани од 2001.године а према којима су Мило Ђукановић и бизнисмен Станко-Цане Суботић били дио “дуванске мафије” која је кријумчарењем цигарете зарадила огроман новац. Њих двојица су то негирали.

Уредник “Национала” Иво Пуканић убијен је 2008. године.

За саучесништво у убиству Јовановића до сада је осуђен једино Дамир Мандић на 19 година затвора.

Полиција је нашла одређене доказе о његовом кретању у ноћи Јовановићевог убиства, између осталог, и на лименци остављеној у близини аутомобила из ког је пуцано.

Бивши директор полиције Веселин Вељовић је 2019. године саопштио да тај случај није затворен, али да је истрага угрожена због грешке или професионалног несналажења тадашњег тужиоца.

Вељовић је рекао да је након убиства Јовановића полиција имала “у рукама једног од саучесника, Дамира Мандића”, али је тужилац одлучио да га саслуша тек сјутрадан, до када је он, након консултација са адвокатом, одлучио да се брани ћутањем.

У мају 2021. године, након смјене ДПС-а са власти, Влада тадашњег премијера Здравка Кривокапића је саопштила да је покренута нова истрага о убиству Јовановића, али опет без конкретних резултата.

Абазовић, који је на мјесту премијера наслиједио смијењеног Кривокапића, 3. маја ове године казао је да је случај убиства Јовановића приоритет.

Како тврди, у Агенцији за националну безбједност не постоје многи документи о том убиству, а поручио је да је Влада спремна да упути апел међународним партнерима за експертизу. Уз то, објавио је и да је случај је преузела нова тужитељка, Данка Ивановић Ђерић.

“Предмет о убиству Јовановића је код мене већ неко вријеме и интензивираћемо рад у том предмету”, рекла је та тужитељка новинарима након састанка у Влади о побољшању координације у случајевима напада на новинаре.

Абазовић је, с друге стране, истакао и да су напади на новинаре у посљедње двије године ријешени.

Неки од најозбиљнијих ранијих случајева, попут убиства Јовановића, напада на Оливеру Лакић и Туфика Софтића и даље нису добили адекватан епилог.

Међународна организација Репортери без граница је објавила да је, на основу индекса слободе медија, Црна Гора напредовала те да је са 63. дошла на 39. мјесто листе од 180 земаља.