Око 70 одсто новинара осјећа психичке последице тема којима се баве

Хрватског новинара прегазио воз код Пуле
16/10/2023
Усвојена Медијска стратегија до 2027. године
19/10/2023
Хрватског новинара прегазио воз код Пуле
16/10/2023
Усвојена Медијска стратегија до 2027. године
19/10/2023

Око 70 одсто новинара осећа психичке последице тема којима се баве, а скоро сви сведоче о хроничним обољенима проузрокованим стресом, резултати су анализе менталног здравља новинара, саопштила је данас Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ).

На Копаонику, на скупу лекара који раде на СОС линији у оквиру пројекта Несаломиви и оператера Сигурне линије за безбедност новинара, професорка психологије на Филозофском факултету у Београду Тамара Џамоња Игњатовић рекла је да петина медијских радника има дијагнозу посттрауматског синдрома, трећина има виши ниво стреса, али се више од половине новинара није обратило за помоћ иако су имали тегобе.

Препоруке које су произашле из ове анализе садрже и редовне систематске и контролне прегледе који морају садржати и психолошке прегледе и помоћ, затим радионице за рано препознавање проблема за менаџмент медија, као и рекреативне и тим билдинг активности.

Аутори анализе Јована Глигоријевић и Бранко Чечен нагласили су да многи новинари не препознају да је стрес ком су свакодневно изложени на послу узрок проблема, да су теме које највише утичу на новинарски стрес ратно извештавање, родно засновано насиље, организовани криминал и да је, глобално гледано, једино смртоносније занимање од новинара – дрвосеча.

Глигоријевић је додала да новинари неће да признају да имају проблем и да су претње, вређање и притисци имали последице по њихово здравље.

Глигоријевић и Чечен сагласили су се да медији треба да пронађу алатке за отпорност, али да им је за то неопходна помоћ стручњака.

Оператерка АНЕМ Сигурне линије Круна Савовић говорила је о значају укрштања два СОС телефона, рекавши да пружање помоћи у психосоцијалној области новинарима може помоћи и да боље штите своју безбедност.

Председник АНЕМ Веран Матић нагласио је да сви заједно, и новинари и њихова публика, живе негативну животну спиралу која се само гомила на основу негативних вести, те да је битно градити механизме којима ће се сви грађани заштитити.

Закључио је да ће све више бити потребна врста помоћи коју пружају лекари окупљени у мрежу Несаломиви и да је дестигматизација обраћања за помоћ психологу или психијатру неопходна широм Србије.

извор: унс