Омбудсман: На писање “Вијести” осам приговора, “Дану” упућена два

На текстове објављене у Независном дневнику (НД) “Вијести” и Порталу, ове године стигло је осам примједби, од чега је Омбудсманка тог медија, Паула Петричевић одбила шест, дјелимично прихватила само једну, а једну примједбу још разматра. Дневној новини Дан и Порталу је за исти период стигло двије притужбе, за које је њихов Омбудсман Илија Јовићевић оцијенио да и нијесу жалбе, али их је размотрио.

Петричевић је у изјави за Портал РТЦГ рекла да су све примједбе задовољавале критеријуме да их размотри.

Грађани су се на писање Вијести највише жалили на повреду начела 3 Кодекса новинара и новинарки Црне Горе (КНЦГ) које се, између осталог, односи на обавезу да се непотпуне инфромације допуне, а нетачне исправе.

Јовићевић је навео да су имали двије притужбе,те да се једна осносила на приговор Агенције за спречавање корупције која се пожалила да је новинарка снимала њиихову директорицу Јелену Перовић, а да јој то није казала, чиме је, како сматрају из АСК прекршен не само Кодекс већ и Кривични законик.

Говорећи о притужбама које су им пристигле у НД и Порталу Вијести, Петричевић је казала да се једна иста особа о којој су новинари Вијести писали, пожалила на три текста, пријављујући повреду начела 1, 2, 3 и 9 Кодекса новинара и новинарки Црне Горе (КНЦГ).

“Међутим, будући да није учествовао у процесу медијације прве три жалбе су одбачене”, казала је Петричевић.

Медијација Вијестима кључна за доношење одлуке

КНЦГ у начелу 1 прописује да је дужност новинара да поштује истину и истрајно трага за њом, док начело 2 прописује да су чињенице неприкосновене, а да је дужност новинара да их ставља у правилан контекст и онемогући њихову злоупотребу. Начело 3 на које се позива особа о којој су Вијести писале, налаже да је обавеза новинара да допуни непотпуну и исправи нетачну информацију, нарочито кад она може некоме нашкодити, те да мора бити објављена на одговарајући начин. Начело 9, на које се читалац позива обавезује новинара да при извјештавању о истражним и судским поступцима, мора да уважава претпоставку да је свако невин док се не докаже супротно.

Још једна одбијена жалба односила се на повреду начела 3, смјерница 3. 1., која наводи да “медији морају поштовати и осигурати примјену права на исправку и права на одговор у складу са законом, уз правовремено објављивање исправке и/или извињења, како би се избјегло покретање судског поступка”.

“У случају када су неке особе или организације увјерене да извјештај медија садржи нетачне информације или неутемељене критике на њихов рачун, оне могу, од медија који је објавио такав извјештај, да захтијевају могућност одговора и исправке нетачних навода. Медиј треба да уважи то право, уколико је извјештај садржавао нетачне информације или неутемељене критике. Исправка или одговор не смије да буде дужи од текста/прилога на који се односе”, пише у том начелу.

Исто начело (3.2) налаже да су медији обавезни исправити све нетачности и у својим архивама,документацијама и базама података.

Међутим, Петричевић је и ту жалбу одбила уз образложење да подносилац није учествовао у медијацији.

“Због неучествовања подносиоца жалбе у процесу медијације и ова жалба била одбачена. Ипак, када се подносилац жалбе значајно након истека рокова предвиђених Пословником јавио, формулисала сам и доставила му образложење везано за разлоге одбацивања, као и за мишљење о наводима жалбе”, навела је Петричевић.

Још једна примједба односила се на начело 3, смјерницу 3.1. И она је одбијена.

“Жалба је била одбијена уз образложење”, наводи Петричевић за Портал РТЦГ.

Заведена под бројем 52023, према ријечима Омбудсманке штампаног издања Вијести жалба је била поднијета поводом наведеног кршења начела 1, смјернице 1.1, 1.2. и 1.3. (општи стандарди, тачност и поступање са изворима).

“Али је као неоснована била одбијена уз образложење. Иако Пословник не предвиђа обавезу образлагања одлуке којом се жалба одбија, ипак формулишем образложење и за ове одлуке јер сматрам да је то значајно за читаоце, као и за квалитет и учинковитост комуникације и кредибилитет медијске саморегулације”, појаснила је Петричевић.

Жалба на колумну није усвојена

У једном предмету у који смо имали увид, уредништво је, категорично одбило да објави одговор на увреде, које је на рачун једног политичара, изнио у колумни директор Вијести Жељко Ивановић. Колумна је медијски садржај, а Закон о медијима, у члану 48 гарантује да свако на кога се односе информације које могу да повриједе његово право или интерес, има право да од главног уредника захтијева да објави одговор којим се побијају, допуњују или исправљају неистините, непотпуне или нетачно пренијете информације, без накнаде.

Иако у члану 52 тог Закона, постоје изузеци, колумна је медијски садржај и зависно од контекста у коме је поменута особа, треба реаговати у складу са Законом.

Птричевић наводи да је ту жалбу одбацила јер је подносилац престао да учествује у медијацији.

“Када подносилац/тељка жалбе престане да учествује у медијацији, жалба бива одбачена из разлога што немам повратну информацију о томе да ли су жалитељи задовољни или не одговором уредништва (уколико би били задовољни жалба би била споразумно ријешена, док би у супротном, уз евентуална додатна појашњења, била донијета одлука о жалби. Без одговора подносиоца/тељке жалбе, ово питање остаје отворено, па се даље поступање обуставља, а жалба одбацује)”, наводи Петричевић.

Каже да је подносиоца те жалбе обавијестила да је жалбу одбацила будући да је одговор добила 15 дана након изјашњења уредништва. То, како појашњава, значи да је рок за изјашњење друге стране већ истекао.

“Сматрам да је проблем у вези са којим сте се обратили изузетно важан и учестао, а то је да читаоци имају, рекла бих, значајних потешкоћа са објављивањем одговора и исправке, а да од уредништва не добијају увијек довољно садржајне и конкретне информације у вези са разлозима из којих њихова исправка/одговор не могу бити објављени, осим позивања на пар чланова Закона о медијима који регулишу право на исправку и одговор што, како досадашња пракса показује, најчешће није довољно”, навела је Петричевић у одговору том подносиоцу жалбе.

Истакла је да није директно одговорио на наводе текста.

“Непровјерене тврдње наводите као чињенице и не реферирате на њих као на цитате, осим на самом крају реаговања, што медиј може изложити различитим типовима одговорности (кривичној, прекршајној или грађанско-правној одговорности према трећим лицима). Уредништво је у одговору истакло како није имало другог избора до да реаговање врати јер у њему не може, према Закону о медијима, вршити никакве измјене, а у достављеном облику није било у складу са Законом о медијима. За разлику од уредништва, не сматрам да је Ваш одговор био дужи од текста на који се односи будући да се Ваше име помиње од почетка до краја текста на који сте реаговали”, одговорила је Петричевић подносиоцу те жалбе.

Дјелимично усвојена само примједба Саше Радовића

Омбудсманка НД Вијести прихватила је дјелимично само жалбу некадашњег в.д. директора”ТоМонтенегра”Саше Радовића који је проблематизовао тест из марта ове године у НД Вијести под називом ”Тврди пазар за останак на функцији: Радовић нуди да врати отпремнину, али да добије четворогодишњи мандат”.

Радовић се позива на повреду начела КНЦГ, односно његових смјерница 1.2. – тачност и 1.3. -поступање са изворима, у два наврата.

Он сматра да је смјерница 1.2. прекршена изношењем, како у жалби стоји, ”гнусних лажи” да је ”нелегално запослен”, односно незаконито изабран на функцију вршиоца дужности извршног директора националног авио-превозника “ТоМонтенегро”.

Даље тврди да је дошло и до кршења смјернице 1.3. Поступање са изворима на начин што, како каже, новинар на ову тему није тражио његову изјаву, чиме му је ускраћено право демантија или изношење става.

Такође, сматра да је до повреде исте смјернице дошло тако што су извори које је новинар консултовао могли имати одређене интересе, “односно претензије на функцију” коју он обавља, што, како каже, доводи у питање њихов кредибилитет.

Будући да медијацијом није дошло до споразумног рјешења, Петричевић је његову жалбу дјелимично усвојила.

“Јер сам сагласна да је дошло до кршења начела 1, смјернице 1.3. Поступање са изворима у првом пријављеном наврату. Остале наводе жалбе не сматрам основаним”, навела је она у образложењу.

Жалбе које су усвојене некад не објаве на вријеме

Посљедња поднијета жалба је у току, а тиче се опет повреде начела 3, смјернице 3.1. КНЦГ.

“Напомињем да је ове године статистика значајно другачија него претходних, како у погледу најчешће пријављиваних повреда КНЦГ, тако и у погледу исхода жалбеног поступка.Остале примједбе читалаца/тељки рјешавам и по њима реагујем у зависности од околности конкретног случаја, кроз комуникацију са уредништвом дневног листа и/или портала, а те се примједбе најчешће тичу модерације коментара или захтјева за уклањање неких садржаја из архиве. Такође, неке примједбе читалаца/тељки тичу се и саржаја објављеног у Вијестима за који сматрају да нијесу у складу са одредбама КНЦГ, али не могу бити узете у разматрање као жалбе зато то не испуњавају услове за то прописане чланом 3 Пословника”, наводи Петричевић.

Каже да уколико сматра да су примједбе читаоца/тељке оправдане, онда користи инситут самоиницијативне интервенције према уредништву.

“Наравно, у зависности од околности специфичног случаја некада захтијевам објављивање, а некад (најчешће због заштите прватности) само разматрање самоиницијативне интервенције на колегијуму и усвајање препорука. Уредништво је до сада увијек поступало у складу са самоиницијативним интервенцијама које сам им достављала. Иако самоиницијативно реагујем и поводом примједби читалаца, то наравно чиним и без њих”, наводи Петричевић.

Истиче како се некада се дешавало да одлуке којима се жалба усваја не буду објављене, али би, каже Петричевић, након њене интервенције и подсјећања биле објављене са закашњењем.

Новинарка снимала разговор, а није то саопштила саговорници

Када је у питању дневна новина Дан, њихов Омбудсман Илија Јовићевић навео је да је у јулу добио два приговора, која се не могу третирати као жалбе, јер оне то суштински нијесу, али да их је размотрио и одговорио подносиоцима приговора.

Читатељки је био споран текст о бездомним псима при чему је оцијенила да је у питању “беспризоран примјер кршења новинарског кодекса, необјективности и непрофесионалности, пласирање неистинитих информација и безразложног изазивања страха и панике код грађана, као и посредно навођење истих на кривично и нехумано поступање према животињама”.

Јовићевић је упозорио новинара који су “предузели интервенцију, која је, како се то у медијској етици каже, довела до ‘‘минимизације штете‘‘”.

Други приговор послала је Агенција за спречавање корупције која се пожалила да је новинарка Дана позвала директорицу АСК Јелену Перовић и да је снимала разговор а да јој то није рекла, што они сматрају кршењем не само Кодекса новинара већ и Кривичног законика.

Јовићевић је рекао да до кршења Кодекса није дошло намјерно.

“Одмах по Вашем обраћању, убијеђен да до кршења начела 5 Кодекса, што сте исправно препознали и означили, није дошло из зле намјере, одмах сам спровео мјере из своје надлежности како се нешто такво или слично не би поновило”, навео је Јовићевић.

Он је Порталу РТЦГ казао да 26 мјесеци нијесу имали примједби и да то сматра успјехом.

“Дјелујем превентивно и прије него текст изађе ја укажем шта може да буде проблематично, стриктно се поштује претпоставка невиности и ја сам у сталном контакту са новинарима. Мислим да је та превентива, уз етично понашање новинара важна да би жалби било што мање”, закључио је Јовићевић.