Орвеловска прича у “Градској ТВ”

Пише: Бобан Нововић

Ко је Велики брат новинарима у РТВ Подгорица( Градској телевизији)? Ко има ту привилегију и прилику да надгледа новинаре док раде? Ко је Велики брат свима нама у Црној Гори и зашто неко има потребу да улази у наше мале животе, чија је приватност, иначе, угражена друштвеним мрежама, мобилним телефонима…?

Идеал је да негдје скријеш свој мали живот од очију јавности, ако је то више уопште могуће. Који разлози некога тјерају да улази у нечији лични живот, да контролиште шта и како се понаша на послу, у приватном животу. Новинари на телевизији и радију су изложени стресу, јер се свакодневно обраћају јавности, на удару су критике, а онда када се угасе камере, и повуку се у своју канцеларију, још постоји могућност да их неко надгледа како се понашају, шта раде, чешу ли нос, како скидају шминку, коме телефонирају…Ко прави ријалити од наших живота! Овдје није ријеч о комшијској радозналости, свако има комшиницу чије очи бацају као најбољи перископи, ово је много озбиљнија игра контроле иИ прислушкивања људи, од те наклоности радозналих жена из вашег сусједства…Овдје неко има потребу да управља нашим животима…Орвеловска прича у Градској ТВ због свега тога није љетња медијска сапуница већ озбиљан проблем читавог друштва.

Агенција за заштиту личних података АЗЛП је утврдила је да се видео и аудио снимањем и надзирањем запослених на радном мјесту у РТВ Подгорица врши незаконита обрада података, чиме се запослени лишава било какве приватности и угрожава његово лично достојанство.

Надзор је обављен након што је извршни директор РТВ Подгорица Владимир Оташевић пријавио тужилаштву и тој агенцији да камере осим видео, имају могућност аудио снимања. Оташевић је у децембру прошле године изабран за в. д. директора РТВ Подгорица, а од фебруара ове године је у пуном мандату.

Да камере снимају и тон утврђено је током дисциплинског поступка, када је један од запослених тражио изузимање видео снимка спорног догађаја. Након што га је техничка служба на флеш меморији доставила директору Оташевићу, утврђено је да осим видео, постоји и аудио запис. Он је случај пријавио и Вишем државном тужилаштву, које га је прослиједило Основном, гдје је формиран предмет. Оташевић је позван из ОДТ-а и биће саслушан поводом овога наредних дана.

Инспектор АЗЛП је утврдио да су камере фиксне са могућношћу зумирања, као и да се видео записи чувају до 24 дана, а након тог периода се по аутоматизму бришу. Камере праве аудио запис који биљежи звук у реалном времену, наведено је у налазу инспектора АЗЛП.

Уговор о набавци надзорног система са фирмом „Сyсцо“ потписао је тадашњи градоначелник Иван Вуковић, након јавног позива за набавку опреме, а вриједност надзорног система је око 23.000 еура.

Градска ТВ је основана у октобру 2020, а почела је са радом у септембру наредне године.

Надзорне камере које покривају просторије у РТВ Подгорица (Градска ТВ) су незаконито обрађивале личне податке, угрожавале запослене и слободу новинарске професије и слободу изражавања. Тиме је, према налазу инспектора Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛП), прекршен низ чланова Закона о заштити података о личности, али и Закона о раду.

Случај “јагуар”

Случај камера у Градској ТВ је прилика да подсјетимо да се још увијек не зна код кога се у Црној Гори налази прислушни уређај “јагуар”.

Уређај “јагуар” својевремено је био у посједу бивше војске државне заједнице Србије и Црне Горе. Оно што се једино зна је то да је тај систем користио пети војно обавјештајни центар са сједиштем у Подгорици.

Од када је постављено питање његовог нестанка, из тадашњих владајућих кругова једино се покушавала релативизовати његова вриједност и употребљивост због наводне застарјелости.

Добро обавијештени стручњаци из области безбиједности тврде да колико год да се појавило нових генерација прислушних уређаја “јагуар” је још присутан на свјетском тржишту наоружања.

Интересантна је чињеница да је његову фотографију немогуће пронаћи на званичном сајту британске војске.

“Јагуар“ је у Црну Гору стигао из Хрватске почетком ратних дешавања деведесетих година и распада некадашње Југословенске народне армије (ЈНА). Са повлачењем југословенске војске овај прислушни систем донијет је у Подгорицу и смјештен у команди корпуса, у касарну у Маслинама.

Војска СЦГ од тада га је користила за праћање свега што им је било интересантно на овим просторима.

Систем за прислушкивање “јагуар” на овом мјесту је био све до референдума о црногорској независности, а наводно је непосредно послије тога нестао.

Војска Црне Горе негирала је да га је нашла када је наслиједила касарну. Генерал у пензији Благоје Граховац изјавио раније да је “јагуар” борбено средство и да треба поставити питање коме је предат и “јагуар”, али и списак сарадника службе.

Он је био убијеђен да је “јагуар” не само да је постојао, већ да никада није изашао из Црне Горе.

“У одређеним круговима ДПС је одувијек радио по моделу Милошевићевог паралелног система. Та власт која је требало да чува државу је правила паралени систем, паралелну државу”, тврдио је генерал Граховац.

Прислушни ситем „јагуар“ може да прати пет хиљада телефонских разговора у минуту са даљине и до сто километара. Са њим се може слушати сва жична и бежична телефонска комунукација, радијске везе и системи. Предност овог система, у односу на новије, у томе је што је величине путне торбе и што може да се измјешта врло лако, па је згодан за терен, а ради на батерије.

Систем „јагуар“ је у стању да декодира телефоне. Када наиђе на кодирану препреку, овај систем се за њу закачи и не престаје да ради са престанком телефонског разговара.

Тај систем за прислушкивање може, такође, да слуша радио системе и радио станице. Има софтвер који прати телефоне и умрежава их.

Његова највећа предност је што може да се монтира било гдје, за разлику од система телекомуникација који су статични.

Подсјетимо, Црну Гору је послије смјене државне власти најприје потресао случај проналаска прислушних уређаја у канцеларијама Специјалног државног тужиоца, за које је осумњичен бивши шеф Агенције за националну безбједност Дејан Перуничић признао да су постављени у његово вријеме.

Афере прислушкивања у Црној Гори почеле су афером „листинг“ из које је јавност сазнала да су на телефонској вези били оптужени нарко бос Дарко Шарић и тадашњи министар финансија Игор Лукшић и министар вањских послова Милан Роћен. Њих двојица су касније негирали да имају било какве везе са Шарићем, као и аутентичност података из листинга.

Настављено је са објављивањем листинга разговора контроверзног косовског бизнисмена Насера Кељмендија прије више од десет година са високопозиционираним политичарима и службенцима црногорске АНБ.

Прва жртва тих афера био је тадашњи шеф АНБ Владан Јоковић, а потом је његов насљедник Боро Вучинић смијенио шефицу Управе за међународну сарадњу и специјалног савјетника за европске интеграције Лидију Мијовић.

Затим су на видјело избиле афере прислушкивања новинара “Дана”, а почетком 2021. године откривено је да је АНБ незаконито прислушкивала независне интелетуалце и новинаре других медија, због чега су још тада поднијете кривичне пријаве против смијењеног директора АНБ Дејана Перуничића и његових сарадника. О томе се сада води судски поступак.

Полиција је прије неколико година провјеравала чији је видео надзор на улицама Котора, сумњајући да двије супротстављене криминалне групе преко камера постављених на улицама, контролишу супарнике.

Испада да је Илија Чворовић у праву, само што наш наперијатељ често није неки странац, већ је ту међу нама, сусријећемо га сваки дан, а он нас проматра. Поставља се логично питање ко је на врху те хијерархије у Црној Гори, коме иду сви снимци, информације и може ли тужилаштво дати одговор на то?