Поларизована медијска сцена олакшава уплив разним утицајима

Поларизована медијска сцена у Црној Гори олакшава уплив разним утицајима, оцијенила је ресорна министарка Тамара Срзентић, и поручила да новинарство никад не смије да служи центрима политичке, економске или било које друге моћи.

Она је, на конференцији Дани слободе медија у Црној Гори, казала да је циљ новинарства борба за интерес свих грађана и њихово право да буду објективно уравнотежено и истинито информисани.

Срзентић је рекла да ће Влада покушати да допринесе очувању радних мјеста и сигурности новинара.

Она је навела да су прије годину затекли медијску сцену суочену са бројним недостацима и цијелом лепезом отворених питања.

Срзентић је казала да су контрола и политички притисак наслијеђени проблеми што је констатовано и у Извјештају Европске комисије.

„Вјерујем да вас је све обрадовала вијест да истрага у нападу Оливере Лакић напредује. Желимо да чујемо још сличних вијести које ће скинути хипотеку неријешених случајева напада на новинаре, њихову имовину, а који нас оптерећују“, рекла је она.

Срзентић је навела да је Министарство поставило амбициозне циљеве – да законски регулише и унаприједи сектор медија на одговарајући начин, осигура безбједност и доведе новинаре на ниво који је достигнут у државама чланицама Европске уније.

„Медјска стратегија коју припремамо у сарадњи са медијском заједницом и цивилним сектором, омогућиће широк и инкулузиван дијалог и допринијети унапређењу медијске сфере у складу са највишим међународним и европским стандардима“, рекла је Срзентић.

Она је казала да постигнућа у слободи медија могу бити гарантована и придржавањем етичког кодекса и дјеловањем саморегулаторних и регулаторних механизама.

“Само професиналошћу и одговорношћу ви можете дати свој допринос да се свијет медија преобликује у отворено и здраво окружење“, сматра Срзентић.

Предсједница Синдиката медија Маријана Цамовић оцијенила је да уколико су запослени у медијима потплаћени, цензурисани или самоцензурисани узалуд постоје законе и узалуд ће се говорити о високим стандардима у новинарству.

„Уколико имамо законе које не подстичу запослене да се осјећају слободно и заштићено и на улици и на радном мјесту, и од нападача али и често од послодаваца, који тај притисак не показују отворено али се осјећа, ми немамо слободне медије“, казала је Цамовић.

Она је говорећи о мониторингу које је Синдикат спровео у протекле двије године, казала да су забиљежили 47 случајева напада, инцидената и пријетњи новинарима и медијским радницима.

„Од 25 забиљежених случајева напада и инцидената ове године, 20 је пријављено полицији или је полиција поступала по службеној дужности, а судских еполог је добило десет“, рекла је Цамовић.

Она је навела да су у четири предмета донијете осуђујуће пресуде.

Цамовић је, говорећи о остраживање о социо-економском положају новинара, казала да су резултати показали да се новинарство доживљава као професија која нуди велики стрес за малу плату.

„Чак 78 одсто новинара ради прековремено, 69 одсто никад није добило накнаду за прековремени рад, 45 одсто новинара било у ситуацију у којој су морали цензурисати садржај, 37 одсто осјећа неку врсту политичког притиска“, навела је Цамовић.

Представница ОЕБС-а Тереса Рибеиро навела је да у Црној Гори, као и у многим државама чланицама ОЕБС-а, настављају да виде тактике застрашивања које се примјењују на новинаре, попут физичких напада, пријетњи, увреда и оштећења опреме док покушавају да раде свој посао.

„Спровођење права важан је алат у заштити и олакшавању посла новинара током извјештавања са догађаја од јавног интереса“, рекла је она.

У том контексту, како је казала Риберио, може помоћи и прерасподјела, али и формирање специјалних полицијских тимова који ће штитити медијске раднике, док извјештавају на таквим догађајима.

Према њеним ријечима, јасна посвећеност владе том питању је кључна у заштити и промоцији слободне, безбједне и подстичуће околине за новинаре и медије.

Извор; мина