Прва банка тужила РТЦГ

Прва банка поднијела је тужбу против Радио и Телевизије Црне Горе (РТЦГ) због, како су навели, “повреде права личности и накнаде нематеријалне штете”. Тужба је пред Основним судом у Подгорици, а банку заступа адвокат Велибор Марковић.

У тужби се наводи да је 27. фебруара 2026. године, у централној информативној емисији – Дневнику РТЦГ-а, емитован прилог у коме се помиње Прва банка.

“Дана 27. фебруара 2026. године, у централној информативној емисији – дневнику туженог, емитован је прилог у којем је наведено следеће: „Већински је власник Прве банке која је била предмет пажње када је 2008. затражила и добила од државе кредит од 44 милиона који је вратила 2009. у четири транше. Мрежа за афирмацију невладиног сектора наводи 2014. године да су Прву банку дуго користили припадници организованог криминала за прање новца стеченог криминалним активностима. МАНС је тада специјалном тужиоцу тражио да што хитније отвори истрагу и детаљно испита трансакције и пословање банке. Невладина организација се позвала на податке које је прикупила регионална мрежа истраживачких новинара. Име Аце Ђукановића повезује се и с једним од најпознатијих случајева у којима је држави нанијета милионска штета”, наводи се у тужби.

Прва банка је претходно тужила и МАНС.

Раније је више невладиних организација и цивилних активиста дало подршку Дејану Миловцу, директору Истраживачког центра МАНС-а, као и раду МАНС-а у борби за транспарентност, одговорност и сузбијање корупције и организованог криминала у Црној Гори.

“Тужба коју је ‘Прва банка Црне Горе’ А.Д. поднијела против г. Миловца изазива озбиљну забринутост у погледу заштите слободе изражавања и могућности да истраживачи, новинари и организације цивилног друштва слободно ђелују у јавном интересу, без страха од правних притисака. Изјава која је предмет тужбе дата је у оквиру јавне дебате о питањима од несумњивог значаја за друштво, укључујући рад финансијских институција и управљање јавним ресурсима. Такве теме морају остати отворене за јавну расправу у сваком демократском друштву, у складу са стандардима слободе изражавања које гарантује Европска конвенција о људским правима и пракса Европског суда за људска права“, поручили су у заједничком саопштењу.

Посебно, додају, забрињава чињеница да се судски поступак покреће због изјава заснованих на јавно доступним информацијама и међународним истраживањима, укључујући налазе организације ОЦЦРП.

“Покретање судског поступка због таквих изјава представља облик притиска који може имати озбиљан обесхрабрујући ефекат на истраживачко новинарство и јавну дебату, што није у складу са европским стандардима заштите слободе изражавања. Такозване СЛАПП тужбе (стратешке тужбе против учешћа јавности) све чешће се препознају на нивоу Европске уније као озбиљна пријетња демократији и владавини права”, рекли су у саопштењу.

У тужби против РТЦГ, тужилац истиче да су наводи нетачни и клеветнички, те да представљају чињеничне тврдње о извршењу кривичног ђела прања новца из члана 268. Кривичног законика Црне Горе.

Прва банка у тужби се позива на одредбе Закона о облигационим односима, Европске конвенције о људским правима и основним слободама, као и на правну праксу Европског суда за људска права у Стразбуру. Посебно се истиче да слобода изражавања није апсолутна, те да медији имају обавезу да поступају у доброј вјери и на основу тачне чињеничне основе, уз поштовање етике новинарства. Тужилац тражи накнаду нематеријалне штете у износу од 7.000 еура са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, престанак даљих противправних повреда, уздржавање од будућих повреда, те објављивање пресуде у централној информативној емисији – Дневнику туженог, о трошку РТЦГ-а.

Тужба је поднијета 2. априла 2026. године, а вриједност спора износи 7.000 еура.

Основно државно тужилаштво у Никшићу подигло је оптужницу против бизнисмена Аца Ђукановића. Брат некадашњег премијера и предсједника државе Мила Ђукановића терети се за већу количину оружја и муниције која је пронађена у његовој кући у никшићком насељу Растоци. Оптужница је у међувремену враћена на допуну.

Ацу Ђукановићу је након хапшења крајем фебруара ове године одређен притвор због опасности од бјекства. Утврђено је да је у кратком року више пута прелазио државну границу, као и да има развијене контакте у иностранству и да му вишемилионска имовина може помоћи у организовању бјекства. Међутим, накнадно је уложио јемство у износу од око четири милиона еура, како би му било омогућено да се брани са слободе. Заложио је стан у Подгорици који је претресан, као и кућу у Растоцима и готов новац. Суд је оцијенио да је тај залог довољан како би се Ђукановићу укинуо притвор.

Појаснили су да и даље постоји опасност од бјекства, али да је ипак заложио вриједну имовину, као и да га за Црну Гору вежу породичне околности које уз јемство дају увјерење да ће се одазивати судском позиву. Затворске решетке замијенила је наногица, којом му је забрањено напуштање стана у Никшићу.

Ђукановић је одбацио све оптужбе.