Прикупљени докази, досад саслушана три члана Савјета РТЦГ

Преминуо Драгослав Дућа Милачић, новинар и публициста
12/09/2023
Никола Tерзић: Не искључујем могућност да су докази о убиству Душка Јовановића мотив провале
15/09/2023
Преминуо Драгослав Дућа Милачић, новинар и публициста
12/09/2023
Никола Tерзић: Не искључујем могућност да су докази о убиству Душка Јовановића мотив провале
15/09/2023

Кривични предмети против појединих чланова Савјета Радио-Телевизије Црне Горе, али и директора те медијске куће Бориса Раонића, те руководиоца правне службе и адвокатице се налазе у Специјалном државном тужилаштву и обједињени су ради вођења јединственог поступка.

То је Побједи казао специјални државни тужилац и портпарол СДТ-а Вукас Радоњић.

Предмети су формирани по кривичним пријавама НВО ,,Медиа центар“ из Подгорице.

Први кривични предмет, који је 16. јуна Основно државно тужилаштво прослиједило СДТ-у, је против пет чланова Савјета Радио и Телевизије Црне Горе, као стварно надлежном, јер су јавни функционери пријављени и за кривично дјело злоупотреба службеног положаја.

“У извиђају су прикупљени одређени писани и електронски докази, обавјештења и подаци од Савјета Радио и Телевизије Црне Горе, након чега је поступак настављен саслушањем осумњичених чланова Савјета, али још увијек нијесу сви саслушани”, казао је специјални државни тужилац Радоњић.

Пријаве су поднешене против предсједника и чланова Савјета РТЦГ Веселина Дрљевића, Филипа Лазовића, Наода Зорића, Предрага Мирановића и Амине Мурић, зато што су као јавни функционери одбили извршење правоснажне и извршне судске пресуде и омогућили стицање противправне користи незаконито изабраном генералном директору Раонићу.

Адвокат Данило Мићовић, који у овом предмету заступа Мирановића, Зорића и Лазовића, казао је Побједи 14. августа, након саслушања у СДТ, да су они изнијели своју одбрану у којој су, како каже, до детаља образложили да су својим гласањем заправо извршили пресуду у складу са оним како је она образложена.

Раонић је 1. јуна поново именован за генералног директора, упркос правоснажној пресуди Вишег суда, према којој је пресуђено да је изабран незаконито у августу 2021. године – јер је био у сукобу интереса. Он је у тренутку првобитног избора обављао другу јавну функцију – члана Савјета Агенције за електронске медије. То је представљало кршење Закона о националном јавном емитеру.

Виши суд је тада као правну препоруку Савјету дао двије могућности – да распише нови конкурс или да од преосталих кандидата који су се јавили 2021. године изабере новог директора.

“Правна посљедица поништаја одлуке о именовању је поновни избор између пријављених кандидата или поништај конкурса, у којем поступку тужени има прилику да поново разматра преостале пријаве и да одлучи у складу са законом”, пише у пресуди.

Ипак, Савјет је тада изабрао да не расписује нови конкурс, већ су поново одлучивали између кандидата Николе Марковића, Милутина Стијеповића, Срђана Човића, али и Бориса Раонића, што је у директној супротности са пресудом Вишег суда који налаже да се у поновљеном поступку избор може вршити само од преосталих кандидата.

У изјашњавању о листи кандидата учествовали су осумњичени чланови Савјета. Четири гласа су била за Раонића, а један листић је био неважећи, односно није заокружен ниједан кандидат.

Уочи гласања сједницу је напустила потпредсједница Савјета Маријана Цамовић-Величковић, која је претходно најавила да неће учествовати у одлучивању уколико већина у Савјету, по сугестијама правне службе, ипак истраје, противно одлуци суда, на томе да се Раонић не изузме са листе кандидата са конкурса који је расписан 17. јуна 2021. године.

Она је инсистирала на томе да је суд пресудом јасно ставио до знања што мисли о избору Раонића 2021. године и да је требало на то питање да буде стављена тачка, умјесто што се правним тумачењима адвоката-заступника РТЦГ у спору који су изгубили, и правног савјетника Савјета РТЦГ, покушава поново омогућити Раонићу да сједне на исто мјесто.

Из истог разлога се из тајног гласања изузела Милица Шпајак, која је током дискусије најавила да неће учествовати ако преовлађујући став буде да се ипак иде на гласање о именовању директора од кандидата међу којима би био и Раонић. Сједници на којој је реизабран Раонић, није присуствовао члан Савјета Предраг Марсенић, нити Бојан Баћа који је дан уочи сједнице поднио оставку.

Други кривични предмет, поводом оваквог реизбора директора, ОДТ је СДТ-у доставило 27. јула ове године против Раонића, адвокатице РТЦГ Зорице Ђукановић и руководиоца правне службе Јавног сервиса Желимира Мићовића. Они су саслушавани у ОДТ-у 22. јуна као осумњичени због кривичног дјела неизвршење судске пресуде путем подстрекивања, односно да су утицали на чланове Савјета, чиме су, према пријави Медиа центра починили кривично дјело подстрекавање на вршење кривичног дјела из члана 24 Кривичног законика Црне Горе: ,,Ко другог са умишљајем подстрекне да учини кривично дјело, казниће се као да га је сам извршио“.