Проглас УНС-а поводом 3. маја, Светског дана слободе медија: Обуставити поступке против новинара

Маша Влаовић, нови министар за медије: Нема демократије без слободних новинара!
02/05/2022
ХРА: Ангажовати страног стручњака за расвјетљавање убиства Душка Јовановића
03/05/2022
Маша Влаовић, нови министар за медије: Нема демократије без слободних новинара!
02/05/2022
ХРА: Ангажовати страног стручњака за расвјетљавање убиства Душка Јовановића
03/05/2022

Годину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији памтиће по упозорењима које је полиција на кућном прагу саопштавала новинарима да ће сносити законске последице за кршење јавног реда и мира уколико се појаве на еколошким протестима.

Захваљујући протестима новинарских удружења прекршане пријаве против новинара који су извештавали са ових протеста: Горана Јевремовића из Јагодине, Бранка Жујовића из Суботице, Жељка Милојевића из Смедерева су повучене…али не и против новинарке фриленсерке из Сенте Мине Делић која је добила позив судије за прекршаје за 23. мај ове године.

У години између два Светска дана слободе медија повећан је број претњи и увреда новинаркама и новинарима преко друштвених мрежа. Врхунац угрожавања сигурности новинара је штампање увредљивог летка – потернице за главном и одговорном уредницом Подринских Исидором Ковачевић којим је био облепљен Шабац. Организатори и налогодавци ове антиновинарске акције још нису пронађени.

Годину за нама памтимо и по СЛАП тужбама којима је компанија Миленијум тим тражила од више локалнних медија по 100.000 евра за накнаду материјалне штете због повреде угледа само зато што су пренеле оптужбу функционера Народне странке са конференције за новинаре на рачун ове компаније. После оштре реакције новинарских удружења умањили су одштене захтеве.

Ни овог 3. маја не можемо да кажемо да има напретка у начину расподеле новца за суфинансирање производње медијског садржаја од јавног значаја. Напротив, организације и асоцијације којима руководе власници провладиних локалних медија преко комисија које формирају са локалним самоуправама додељују новац својим медијима обесмишљавајући закон и смисао система пројектног суфинансирања.

Проћи ће и овај Светски дан слободе медија без правоснажне пресуде за убице власника и уредника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије и без оптужнице убицама јагодинског новинара Милана Пантића из 2001. године.

Српска заједница и даље нема независан канал који треба да покрива целу територију Косова и Метохије, а портал телевизијског канала на српском језику РТК2 не уређује редакција којој треба да припада. Посланик Самоопредељења Љуан Алију тражи забрану портала на српском језику Косовоонлајн.

Иако је Европска федерација новинара, на предлог УНС-а, усвојила две Резолуције о убијеним и киднапованим новинарима на Косову од 1998 – 2005. године којим је предвиђено и формирање Међународне експертске комисије која би истражила ова убиства и нестанке, не назире се њено оснивање.

Зато УНС захтева:

Да против свих новинара који су извештавали са еколошких протеста буду обустављени прекршајни поступци;
Да тужилаштва и полиција ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и о резултатима тих истрага редовно обавештавају јавност а да новинари и медијски радници без одлагања пријављују угрожавања безбедности и притиске којима су изложени користећи Сталну радну групу за безбедност новинара и Радну групу за безбедност и заштиту новинара и СОС телефон;
Да се законом пропише и заштита од нереалних новчаних одштета које угрожавају слободу медија (СЛАП тужбе).
Да се законом и правилником о пројектном суфинансирању медијског садржаја пропишу критеријуми које морају да испуњавају организације и асоцијације које предлажу чланове комисија за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног значаја као и појединци, медијски експерти;
Да нова Влада Србије подржи предлоге Комисије за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убиство новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти новинарке Даде Вујасиновић;
Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југосласвији, у току НАТО агресије 1999. године као и на Косову и Метохији од 1998 – 2005. године.
Да косовске институције и међународна управа на Косову хитно формирају Међународну експертску комисију коју тражи Европска федерација новинара, у којој ће бити и представници новинарских удружења, ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998 – 2005. године. Тражимо и да сви преговори Косова о визној либерализацији са Европском унијом буду условљени резултатима ових истрага.