Прошла година однијела преко сто живота новинара

Прошла година однијела је преко сто живота новинара, ова би могла да буде још гора. „Време“ подсјећа на неке који су страдали у Украјини.

Када је у фебруару ове године дошло до, сада већ уобичајене, размјене тијела између Русије и Украјине, међу тијелима војника и цивила било је и тијело Викторије Рошћине на чијој је униформи писало „ПРЕСС“.

Тијело је враћено са јасним знаковима мучења и злостављања у руском затвору, гдје је новинарка провела више од годину дана. Посмртним остацима фалили су и неки унутрашњи органи.

Александар Мартемијанов путовао је са још двојицом колега између градова у региону Доњецка када је његов аутомобил погођен од стране украјинског дрона „самоубице“. Сва тројица имали су нешто заједничко – били су новинари.

Према недавним подацима Међународне федерације новинара живот је у рату Украјини изгубило преко 115 медијских радника, док је угашено преко 350 медијских кућа.

Година 2024. била је најсмртоноснија од када се Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) бави статистиком. Погибији преко 124 новинара и медијска радника у протеклој години највише је допринио рат на истоку Европе као и онај у појасу Газе.

Година 2025. на добром је путу да опет обори овај негативан рекорд.

„Сада је најопасније вријеме да се буде новинар у историји ЦПЈ. Ратови у Гази и Украјини су без преседана по утицају на новинаре и показују значајно погоршање глобалних норми за заштиту новинара у зонама сукоба, али далеко од тога да је то једино мјесто гдје су новинари у опасности. Наше бројке показују да су новинари под нападом широм свијета“, рекла је извршна директорка ЦПЈ Џоди Гинсберг.

„Време“ доноси преглед случајева неких новинара који су у посљедње време изгубили живот у Украјини.

Викторија Рошћина

Украјинска новинарка Викторија Рошћина прво је у августу 2023. године нестала на дијелу територије Украјине који је под контролом Русије.

Преко годину дана ова новинарка била је у руском затвору гдје је у септембру прошле године под и даље неразјашњеним околностима и погинула.

Њени посмртни остаци враћени су у фебруару 2025. године у оквиру размјене тијела између Русије и Украјине.

„На тијелу је било бројних знакова мучења и злостављања“, рекао је Јуриј Белоусов, шеф одељења за ратне злочине при Канцеларији украјинског тужиоца, преноси руски ИСториес.

Александар Мартемијанов

Руски новинар Александар Мартемијанов погинуо је у јануару ове године, приликом напада украјинског дрона у источној Украјини. Овај дио територије под окупацијом је Русије.

Агенција Риа преноси да се Мартемијанов враћао са колегама из Горливке, града у региону Доњецка, када је њихов аутомобил погођен.

Арман Солден

Француски новинар, родом из Сарајева, био је дио екипе новинске агенције АФП када је погинуо у мају 2023. године приликом ракетног напада у граду Часов Јар (област Бахмута).

Адвертисемент

Солден је био искусни новинар који је на истоку Европе радио као видео-координатор АФП. Приликом напада био је са украјинским војницима, али и још четири колеге од којих нико није повријеђен.

„Солден је био ентузијастичан, енергичан и храбар, потпуно посвећен послу“, рекла је Кристин Буажар, директорка агенције за Европу, преноси ББЦ.

Ана Прокофјева

Руска новинарка Ана Прокофјева погинула је на фронту у Белгородској области када су украјинске снаге вршиле продор.

„Ана Прокофјева, војна дописница Канала 1, погинула је док је обављала своју професионалну дужност. То се догодило у Белгородској области на граници с Украјином, гдје је сниматељска екипа Канала 1 разнесена непријатељском мином. Сниматељ Дмитриј Волков, који је био с Аном, је повређен“, саопштио је портпарол медија за који је Прокофјева радила.

Рајан Еванс

Члан екипе новинске агенције Ројтерс, Рајан Еванс, погинуо је у украјинском граду Краматорску у августу прошле године.

Рајан је са још двојицом колега, који су задобили повреде, био у хотелу Сафир када је погођен пројектилом до стране руских снага.

Еванс је радио као савјетник за безбједност у агенцији.

И многи други

Ово су само неки од бројних новинара који су своје животе изгубили приликом извјештавања. Ову причу још страшнијом чини то да се судбина неких медијских радника не зна, те да су њихова тјела и даље негдје на истоку Украјине.

Јавност је одавно навикла да је истина она која прва страда, али са њом страдају и они који је преносе. А тако се шаље и порука – не њушкајте свуда јер вам глава може бити у торби.