Радна група за успостављање механизма за безбједност новинара поступила у девет случајева

Међусекторска радна група за успостављање механизма за безбједност новинара од почетка рада, 4. марта, поступила је у девет случајева увреда и пријетњи медијским радницима, казао је члан Главног одбора Синдиката медија Предраг Николић, наводећи да су у пет случајева пружили правну помоћ.

“До сада нијесмо имали ниједну пријаву преко СОС линије, али смо од почетка рада посредством члана из полиције и личним контактима са новинарима којима је пријећено имали девет поступања, од тог броја у пет случајева смо пружили правну помоћ, а у два смо пријетње и увреде процесуирали“, рекао је Николић агенцији МИНА.

Он је објаснио да се пријава, по добијању, просљеђује члану Радне групе из Управе полиције, а са њом је упозната и тужитељка која је чланица тима.

“Полиција ту пријаву по хитном поступку даље процесуира према својим протоколима. Важно је напоменути да је медијским радницима, поред процесуирања пријаве и њеног праћења, омогућена и бесплатна права и психолошка помоћ“, рекао је Николић.

Како је навео, с обзиром на то да су механизам, као и СОС линија, тек недавно отворени, рано је за неке оцјене.

„Оно што је евидентно јесте да су новинари у протеклих мјесец, откада механизам функционише, добили информације о могућности да им се помогне, а у већини случајева и конкретну промоћ од пријављивања пријетњи до правне помоћи“, истакао је Николић.

Упитан каква је сарадња између институција у оквиру Међусекторске радне групе за успостављање механизма за безбједност новинара, он је рекао да је сарадња до сада веома успјешна.

„Одмах по конститутивној сједници добили смо информацију од члана из Управе полиције о пријетњи новинарки. Позвали смо је и омогућили јој правну и психолошку помоћ“, рекао је Николић.

Он је додао да тим, осим новинара, чине чланови из тужилаштва, полиције, адвоката, психолошкиње и представника Генералног секретаријата Владе.

„Како праксе нема, сви учимо у ходу како се који случај деси. Конкретни резултати је девет случајева пријетњи новинарима у којима им је понуђена, а у седам и пружена помоћ“, казао је Николић.

Упитан који су највећи изазови у раду Међусекторске радне групе и шта је потребно унаприједити да би механизам заштите новинара био ефикаснији, он је одговорио да је рад групе ограничен на годину и да би до тада требало да се нађе начин да она профункционише у пуном капацитету.

„А то значи да се ријеши питање њеног институционалног и финанијског опстанка, уз учешће институција и медија“, додао је Николић.

Према његовим ријечима, треба унаприједити многе ствари, од превенције у самим редакцијама, до детаљног праћења поступања полиције, тужилаштва и пресуда судова у случајевима угрожавања безбједности медијских радника.

“Ово је пробни период у коме поједини чланови Радног тима овај посао обављају малтене волонтерски, а даљи опстанак и унапређење како самог механизма, тако и превенције и помоћи нападнутим медијским радницима, којих је сваке године све више, зависиће од институционалне воље да се механизам успостави као трајно тијело“, рекао је Николић.

Како је рекао, већина медија се већ изјаснила да је механизам потребан.

Николић је нагласио да се тренд раста угрожавања безбједности новинара биљежи из године у годину.

“Без промјене друштвене климе, санкционисања објести дијела политичара и осталих центара моћи и њихових подржаваоца који у медијима виде проблем, тешко можемо говорити о мањој угрожености новинара“, навео је Николић.

Механизам је, према његовим ријечима, битан због подршке медијским радницима, с обзиром на то да се дешавало да након пријетњи и напада буду препуштени сами себи.

Николић је истакао да је битно стицање повјерења и отварање могућности да имају подршку у случају угрожавања њихове безбједности.

“У наредном периоду трудићемо се да сви медијски радници буду информисни о помоћи коју могу добити у случају пријетњи и напада, те даље пратити и унапријеђивати сарадњу са полицијом, тужилаштвом али и судовима јер се већ виде неке назнаке не баш тако повољне судске праксе када су у питању пресуде у случају вријеђања и пријетњи новинарима“, рекао је Николић.

Он је навео да је у току и комуникација са медијима и институцијама у циљу дугорочног успостављања механизма.

“То је предуслов да би механизам могао превентивно да д‌јелује како у јавности, тако и у редакцијама како би се бар дио безбједносних ризика предуприједио. Оно што је најважније је да медијски радници пријаве угрожавање безбједности и да се стекне повјерење да знају да нијесу сами“, закључио је Николић.